Džilituša, jajara i gužvara

Pita čvrka, pita džilituša, pita gužvara, pita onako, misir pita, pita zeljanica, pita sirnica, pita krompiruša, pita drobuša, pita jajara, pita savijača, pita zezljevuša, pita bundevara, pita kajmakuša, pita bazlamača, ačak pita, đul pita, luft pita, šampita, krempita i lenja pita, popisao je svojevremeno Branko Ćopić podugačak niz jela koja se spravljaju generacijama u naših žena. Veština se prenosi s kolena na koleno, s majke na ćerku, sa svekrve na snaju, a priprema se sve u kućnim uslovima. Testo se mesi, tegli i razvija preko celog stola, a potom filuje i peče. Ono nešto, takozvane kulinarske cake, uče se samom pripremom. Ne može

Prazan pleh kao epilog pitijade

drugačije, priča Stoja Simičić iz Banatskog Despotovca, gde je proteklog vikenda održano takmičenje u spravljanju najukusnije pite.
– Mi Bosanke poznate smo po našim pitama. To je nešto prirodno da svaka žena zna umesiti pitu. Naučiš u kući, kod majke. Mogu se praviti slane i slatke pite, filovati zeljem, koprivom, spanaćem, blitvom. Za ovo takmičenje pripremila sam pitu od krompira i dobro je ocenjena kod komšije – ističe zadovoljno Stoja Simičić koja je osvojila drugo mesto na Pitijadi u Banatskom Despotovcu.
Sva znanja spravljanja pita prenele su u ravni Banat žene iz Bosne, kada su posle drugog svetskog rata doseljene u ove krajeve. Posle se znanje prenosilo na mlađe generacije. I upravo u čast veštini spravljanja pita meštani Banatskog Despotovca organizuju sedmu godinu zaredom Pitijadu na kojoj se sve veći broj žena takmiči u pripremi ukusnih pita. Od tada, nikada lepše Despotovac ne miriše nego kad domaćice iz svojih kuća, rano ujutru, iznesu tepsije s pečenim pitama i pojure u centar sela, gde se kod stare radnje Gvožđar održava takmičenje. Pomešali se mirisi, pa mame. Nestrpljiva publika, meštani stari i mladi, okupljaju se privučeni mirisima i žamorom.
– Pitijadu smo prvi put organizovali 2000. godine kada smo obeležavali 50 godina od doseljenja kolonista iz Bosne. Tada smo došli na ideju da žene organizuju manifestaciju koja će negovati naše običaje, a pošto mi najbolje znamo da spravljamo pite odlučile smo da napravimo reviju pita. Kasnije smo počele da se takmičimo i tada se priključio veći broj žena. Ove godine takmičilo se 40 učesnica, a neke su donele i po dve pite. Najmlađa učesnica bila je jedna devojka od 16 godina, a najstarija žena od 72 godine – kaže Zorica Krivošija, predsednica Kluba žena u Banatskom Despotovcu.
U prilog tome da godine nisu presudne za spravljanje dobrih pita svedoči i prva nagrada na takmičenju u Despotovcu koju je osvojila trideset trogodišnja Branka Ninković.
– Učestvujem već sedam godina i s puno ljubavi pripremam pite. Tajna dobre pite je u domaćim sastojcima i ručno mešenom testu koje treba dobro izraditi i razviti. Za tradicionalnu pitu i pripremu sastojaka kojima se filuje treba u proseku 2 do 2,5 sata. Pripremila sam ove godine pitu sa zeljem. Potreban je svež spanać, kvalitetan sir, jaja, brašno, voda i malo masti – kaže Branka Ninković.
Brankina pita, pod rednim brojem 39, prva je planula kada je počela degustacija. Svi su želeli da probaju malo ovog ukusnog specijaliteta. Uz jogurt, naravno. Tako je degustirala i komisija, omamljena ukusima 47 slanih pita.
– Uglavnom su bile slane pite, zelje, sir, kupus i jedna je bila s bundevom. Još uvek osećam te ukuse i teško je bilo odabrati najbolju pitu. Sve su se učesnice trudile da donesu najukusnije pite – objašnjava Branka Ljiljak, predsednica komisije na Pitijadi u Despotovcu.
Za despotovačku Pitijadu pročulo se, pa se u selo sjatilo i gostiju sa strane. Mnogo Zrenjaninki, koje su došle da podrže žene u Despotovcu ali i poneki gost iz inostranstva. Tu je i jedan par iz Slovenije, sa zanimanjem prate gužvu u centru sela. Iako se broj stanovnika stalno smanjuje mladi odlaze u veća mesta, nema kuće gde se ne pravi domaća pita. S oko 1.000 meštana Despotovac i sada važi za domaćinsko selo. U ulici Vojina Zirojevića, kod teta Jelice, mogla se na dvorištu probati dobra domaća pita od zelja i sira, dok su se čekali rezultati takmičenja.
– Bez šale, ali naše pite svojim izgledom, mirisom i ukusom prkose najpoznatijim srpskim restoranima i sasvim sam sigurna da su sve ove pite zajedno samo pusta želja mnogih kulinara da doznaju recept pomoću kojeg bi pripremili ove nama omiljene poslastice. Velike mudrolije nema, to će vam svaka Bosanka reći, jer baš je pita ono čime se ona hvali. Očas posla spremiće pitu koju je naučila od žena iz svoje kuće – objašnjava Zorica Krivošija.
Prema njenim rečima Pitijada je manifestacija napravljena u čast pite koja je mnoge othranila i u čast Bosanki, a i ponekoj Sosi koja se ovde udala. Ove godine treće mesto na despotovačkoj Pitijadi osvojila je Dalmatinka Kata Martinov koja više od 30 godina živi u Banatu.
– Ja sam od Imotskog i udala sam se za Lalu. Naučila sam od ovih žena u Despotovcu da pravim pite i evo, već treći put osvajam neku nagradu na takmičenju. Pita se lako pravi, razvlači se i tu je sva veština. Važni su dobro brašno i sir, sastojci moraju da budu kvalitetni. Ja sam u svoje kulinarstvo unela razne običaje i poštujem da testo mora biti bez kvasca – objašnjava Kata Martinov.