Emanuel Đinobili: Košarkaški Maradona

Najbolji argentinski košarkaš svih vremena, vlasnik četiri NBA titule, jedan je od samo dvojice igrača u istoriji koji je osvajao Olimpijadu, NBA i Evroligu. Košarkaški autsajder iz Bahija Blanke italijanskih korena i porodice u kojoj su od oca do braće svi maštali o karijeri pod obručima, imao je šanse da postane vrhunski igrač koliko i fudbalska reprezentacija Srbije šampion sveta.

Odrastajući valjda u jedinom mestu u Južnoj Americi u kojem je košarka popularnija od fudbala, Đinobili je stasavao upijajući poteze svog idola Majkla DŽordana. Baš kao i Em-DŽej, u tinejdžerskim danima i Manu je bio opsednut visinom: tražio je razne načine kako da što više poraste, stalno se „vešao“, istezao, svestan da genetski jednostavno nije bio predodređen da bude visok (otac i majka visine oko 180 centimetara). Nalik svom idolu, ni Manu u prvoj godini srednje škole nije bio izabran među 12 najboljih. Ipak, za samo godinu dana mršavi dečak porastao je osam centimetara i najedanput postao eksplozivni bek, koji je konstantno kuburio sa manjkom težine. Otac Horhe, u to vreme košarkaški trener, iskoristio je poznanstva i italijanske korene i malog Manua poslao u Ređo Kalabriju, u to vreme prvu košarkašku stanicu talentovanih Argentinaca. Posle dve dobre sezone, Etore Mesina doveo ga je u Kinder kao naslednika Predraga Danilovića. Bio je to jedan od najkvalitetnijih timova ikada sa Jarićem, Skonokinijem, Abijom, Rigodoom, Andersonom, Smodišom… Osvojili su sve moguće trofeje zaključno sa Evroligom. Ono što je bio problem za Mesinu, kasnije će uvideti i Greg Popović, koji ga je 1999. izabrao kao 57. pika na draftu. Manu je iskakao iz sistema svojim čudnim potezima, nepredvidivim driblinzima i šutevima unazad, njišući se kao grana na vetru, stvarajući time neverovatnu nervozu kod svojih trenera. „Oduzeo mi je pet godina života. U početku sam mislio da je lud, onda sam shvatio da ga ne mogu promeniti i jednostavno sam ga pustio da igra na svoj način. Meni je skratio život, a nama kao ekipi doneo dozu nepredvidivosti koja nam je tako nedostajala“, ispričao je Popović, čovek koji je oformio trio Dankan – Parker – Đinobili – najzaslužniji za pet titula Sparsa. Đinobili je bio predvodnik najbolje generacije Argentine svih vremena, prve reprezentacije koja je savladala američki Drim-tim i koja je zenit doživela osvajanjem zlata na Olimpijadi u Atini 2004. Oženjen je Marianelom Oronjom, sa kojim ima blizance Dantea i Nikolu, kao i najmlađeg Luku.