FEJT: Podrške Evropske komisije i NATO daju legitimitet sprovođenju Ahtisarijevog plana

Gust program susreta s međunarodnim i kosovskim zvaničnicima, nažalost, nije ostavio mnogo mesta za priče iz svakodnevnog života.

Iako su se domaćini trudili da se njihova misija što manje dovodi u vezu sa statusnim pitanjem, situaciju je početkom prošle nedelje najbolje objasnio Havijer Solana, visoki predstavnik za bezbednost i spoljnu politiku EU. Zadovoljan što „ljudi na Kosovu izgledaju srećnije posle proglašenja nezavisnosti“, Solana je u Prištini pred novinarima obećao da će se „taj trend nastaviti uz pomoć Brisela, preko Euleksa i drugih organizacija“.

Evropska unija je u južnoj srpskoj pokrajini sada prisutna preko specijalnog predstavnika Pitera Fejta, koji je istovremeno i međunarodni civilni predstavnik. Tu su i Kancelarije za vezu Evropske komisije, koja je zadužena za to da pomaže Kosovu na putu evropskih integracija i Euleks, na čijem je čelu Iv de Kermabon. U susretima sa zvaničnicima sve tri institucije čuli smo o programima koji se pod kapom Brisela pripremaju, finansiraju i sprovode na KiM, mada su neka pitanja ostala bez konkretnih odgovora.

O ČEMU SE NE GOVORI

Piter Fejt je, recimo, izbegao da direktno odgovori na pitanje da li mu dužnost međunarodnog civilnog predstavnika, zaduženog za sprovođenje Ahtisarijevog plana, smeta u obavljanju posla specijalnog predstavnika EU, čije sve države članice nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova. Fejt se ne slaže s ocenom da je Kancelarija međunarodnog civilnog predstavnika „nelegalna“, jer ju je osnovala grupa država koje su priznale jednostrane poteze Prištine, a ne SB UN, čijom je Rezolucijom uveden protektorat u južnu srpsku pokrajinu. On smatra da je dovoljno i „izuzetno važno što iza ove kancelarije stoje, s njom sarađuju i daju joj legitimitet Evropska komisija i NATO“.

Od Kjartana Bjornsona, otpravnika poslova Kancelarije za vezu Evropske komisije na Kosovu, nismo uspeli da čujemo da li u istoriji evropskih integracija postoji primer da Brisel ulaže novac i pomaže evropski put otcepljenog dela neke države s kojom je potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a koji ona jednostrano sprovodi, kao što je to slučaj sa Srbijom. Bjornson je, takođe, izbegao da kaže i kakve bi posledice moglo da ima negativno mišljenje Međunarodnog suda pravde o jednostranim potezima Prištine. U ovoj kancelariji tvrde da rade u okvirima Rezolucije 1244 SB UN, da je o svim pomenutim pitanjima Brisel razgovarao s Beogradom, ali nisu želeli da preciziraju kakav je stav srpskih vlasti.

Predstavnici i prvi čovek Euleksa Iv de Kermabon, inače bivši komandant Kfora, tvrde da je reč o strogo tehničkoj misiji koja nema mandat da pregovara i potpisuje sporazume, već samo nadgleda, kontroliše i savetuje kosovske institucije, brinući se za izgradnju vladavine prava. U Euleksu negiraju da sama činjenica da ova misija pomaže institucije samoproglašene republike Kosovo dovodi u pitanje neutralnost misije. Takođe ne shvataju ni otpor koji Srbi, posebno na severu KiM, pokazuju prema njihovom delovanju u pravosuđu, policiji i carinama. Ipak, zadovoljni su nedavnim povratkom Srba u Kosovsku policijsku službu, a Kermabon kaže da se „u saradnji sa vlastima u Beogradu i Prištini radi na uspostavljanju radnog procesa u sudu u Kosovskoj Mitrovici“.

TAČIJEVA „PROVOKACIJA“

Novinari iz Beograda imali su priliku da razgovaraju i sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i dvojicom ministara u njegovoj vladi iz Samostalne liberalne stranke – Nenadom i Sašom Rašićem. Tači je kao predsednik vlade u susretu sa beogradskim novinarima daleko opušteniji nego što je to bio kao lider opozicije, ali je čekanje na ranije zakazani susret prešlo prag akademskih pravila ponašanja.

Tačijeva pohvala pojedinih srpskih zvaničnika koji u privatnim kontaktima priznaju novu kosovsku realnost, u Beogradu je odmah ocenjena kao „provokacija“. Ipak, kosovski premijer nije propustio priliku da istovremeno optuži zvanične srpske vlasti da ometaju Prištinu u regionalnoj saradnji, jer „prate nevaspitanu politiku prošlog veka i neguju mentalitet Slobodana Miloševića i Šešelja“. Tači, inače po obrazovanju istoričar, kaže da je jedan od argumenata Prištine pred Međunarodnim sudom pravde upravo „stogodišnje nasilno prisustvo Srbije na Kosovu koje se završilo genocidom nad Albancima, kao i ekonomsko nasilje koje je ona u tom periodu izvršila“. Na Tačijevoj „crnoj listi“ nalazi se i Karla del Ponte, bivši glavni tužilac Haškog suda, zato što „u saradnji s regionalnim kriminalcima iznosi neosnovane optužbe protiv Albanaca“.

Odvojeni susreti sa srpskim ministrima u Vladi Kosova organizovani su na terenu – na gradilištima u Gračanici i Lapljem Selu, gde se zidaju stanovi za povratnike i interno raseljena lica. Ministarstvo za rad i socijalna pitanja na čijem je čelu Nenad Rašić, radove u Gračanici finansira od ušteđenih sredstava. U prvom komšiluku stanove za raseljene zida i Vlada Srbije, a nešto dalje, ka Ajvaliji, nalazi se i visokim betonskim blokovima ograđeno imanje Bedžeta Pacolija.

Nenad Rašić nam pokazuje zgradu sa 20 stanova koja je završnoj fazi gradnje i objašnjava da ministarstvo na čijem je čelu gradi još 14 stanova u Dobrotinu koji će, kad se sprovede decentralizacija po Ahtisarijevom planu, biti u sastavu novoformirane opštine Gračanica.

Sa ministrom za povratak i zajednice Sašom Rašićem razgovaramo u Lapljem Selu, gde se grade dve zgrade za povratnike. Rašić objašnjava da prema međunarodnim standardima, ceo paket podrške osim stanova obuhvata i nameštaj, pokućstvo, hranu za šest meseci i 2.000 evra socijalne pomoći. Kaže da slične stanove Ministarstvo, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, zida i u drugim delovima KiM.

Oba ministra iz SLS, za koje u stranci tvrde da nisu u srodstvu, smatraju da predstojeći lokalni kosovski izbori nemaju alternativu, kao ni opstanak srpske zajednice. Tvrde da završetak radova i useljenje stanova planirano za početak jeseni nemaju nikakve veze s izborima 15. novembra i predizbornom kampanjom. Na pitanje gde će, recimo, glasati u Gračanici, u kojoj se nalazi i sedište opštine Priština, formirane posle izbora koje je Beograd organizovao maja 2008, Nenad Rašić kaže da će se za biračka mesta, ako bude trebalo, koristiti kancelarije međunarodnih organizacija i privremeni kontejneri.

BEZ HAPŠENJA

U okviru trodnevnog boravka na KiM beogradski novinari obišli su i stanicu KPS u Gračanici, Kancelariju Euleksa za nestala lica i sudsku medicinu, administrativni prelaz kod Leposavića, kako bi videli na delu rad Euleksa na evidenciji robe koja se unosi u Pokrajinu, kao i najveću donaciju Evropske komisije na KiM – Kolašinsku industrijsku pekaru u Zubinom Potoku, za koju je kupljena peć za hleb. Neplanirano u program je ušao i susret sa Ramušem Haradinajem, predsednikom Alijanse za budućnost Kosova i bivšim komandantom OVK.

Haradinaj kritikuje Vladu Kosova zbog korupcije, slabog ekonomskog programa i nedovoljno aktivne spoljne politike. Kaže da nema nikakve kontakte sa Tačijem, ali negira da je preko prištinskih medija pretio aktuelnom premijeru da će ga uhapsiti kad dođe na vlast. Beogradu zamera političko neprijateljstvo prema Kosovu, tvrdi da se ne plaši da bi, kao Agim Čeku, mogao da bude uhapšen u inostranstvu – smatra da „Interpol više uzima u obzir oslobađajuću presudu Haškog suda, čije su sudije od početka znale da nije kriv, nego mišljenje Beograda“. Ne krije da je „težak“ oko četiri miliona evra, ali ne želi da detaljnije govori kako ih je zaradio, niti da imenuje najimućnije ljude na KiM.

Istorijsko mesto

Tokom boravka u Prištini veoma brzo se shvata da život, pogotovo noćni, u ovom gradu ima bar dva koloseka. U centralnom delu grada sa zgusnutim restoranima, kafanama, kafićima i baštama okupljaju se uglavnom službenici međunarodnih misija, političari i nešto manje zaposleni u kosovskim institucijama. Ima i mlađeg sveta, ali većina stanovništva nema dovoljno novca za ovakve noćne provode. Najoptimističnije nezvanične procene nezaposlenosti kreću se oko 50 odsto. Za naš smeštaj domaćini su odabrali hotel u starom delu Prištine, nadomak glavnih kosovskih i međunarodnih institucija. Već na recepciji gostima je jasno da je to, gledano iz perspektive „nove kosovske stvarnosti“, istorijsko mesto. Fotografije svedoče da su tu bili prvi komandant Kfora general Majkl Džekson, sadašnji potpredsednik SAD Džozef Bajden, bivši američki predsednik Bil Klinton, kao i pokojni predsednik Kosova Ibrahim Rugova, čije su knjige takođe izložene. U blizini hotela, na osnovu preciznih objašnjenja dobijenih uoči puta prepoznajem mesto na kojem je nekada bila kuća pisca Radmile Todić – Vulićević, čija je knjiga „Kosovo i Metohija – imanje i nemanje“, nedavno objavljena i u Italiji. Tu je sada parking, a odmah do njega restoran Liburnija, smešten u dva veka staroj kući sa sačuvanim autentičnim nameštajem i pokućstvom, čiju su vrednost gradske službe zaštite otkrile, kako tvrde u restoranu, tek kad su počeli s radom.

Problem nestalih lica

– Na ogradi oko kosovskog parlamenta nalaze se fotografije nestalih Albanaca, neke od njih okićene izbledelim plastičnim cvećem. „Prema zvaničnim podacima, kao nestali vode se oko 1.300 Albanaca, 420 Srba, 76 Roma, više od 100 pripadnika drugih etničkih grupa“, kaže Alen Robinson, jedan od šefova Kancelarije Euleksa za nestala lica i sudsku medicinu. On objašnjava da je ova služba poslednjih nedelja locirala 22 osobe, uključujući i masovnu grobnicu u okolini Gnjilana u kojoj je minimum 11 osoba, uključujući četvoro dece. Robinsom kaže da je rano govoriti kojoj etničkoj grupi pripadaju, a poseban problem navodi, već duže vreme nerešeno pitanje oko 400 neidentifikovanih skeleta za koje je Kancelarija nabavila DNK profile, ali nedostaju uzorci krvi srodnika. Prema njegovim rečima, planira se i ispitivanje potencijalne masovne grobnice u Belaćevcu kod Obilića.