Filozofija Ezopovog cvrčka

Ili je igra tanana psihološka nit koja se sa sportskih terena premešta i u naš društveni život, tvoreći mrežu zakona koje sami (pod)svesno pletemo kroz socijalne kontakte?

Na sva ova pitanja, pa i na glavno, da li je igra uživanje vođeno mišlju da je u svakom pogledu važnije učestvovati nego pobediti, neki od odgovora mogu se pronaći u delu kanadsko-američkog filozofa Bernarda Sjutsa Skakavac. Igre, život i Utopija, koje je objavila Akademska knjiga iz Novog Sada u odličnom prevodu Gorana Rujevića sa engleskog jezika.

Pre nego što se krene u čitanje Sjutsovog Skakavca… preporučljivo je prisetiti se stare divne Ezopove basne o cvrčku i mravu.

Sećate se: došlo je leto, mrav je radio svakodnevno, teško i uporno, skupljao sitnež hrane za zimske dane, dok je cvrčak radosno skakutao oko njega, svirao vesele pesmice, začikivao ga i zapitkivao što toliko radi kad može da uživa. Eeee, onda je došla teška hladna zima.

Uloge su se promenile kao što se svagda menjaju; mrav je uživao u toplini svoga doma i bogatoj hrani, dok se cvrčku telašce smrzavalo a stomak krčao od gladi.

Ko je, dakle, bio u pravu?

Kad se čitalac udubi u knjigu Skakavac. Igre, život i Utopija Bernarda Sjutsa videće da je filozofija cvrčka mnogo dublja i da, kad se raščlani, čak ni obećavana Utopija nije tako sjajna kao što izgleda kad se meri merom čovekovih želja.

Treba, međutim, razjasniti otkuda je Ezopov cvrčak u Sjutsovoj knjizi odjednom postao skakavac. Rešenje je sasvim jednostavno: pri prenošenju Ezopove basne u englesku kulturu došlo je do zabune pa se cvrčak preobrazio u skakavca, te Sjutsovo delo nosi naziv The Grasshopper and the Ant.

Kao i u originalu, i u srpskom izdanju ono je obogaćeno ilustracijama Frenka Njufelda, pa se uz njih, uz neodoljivi Sjutsov spoj filozofije i literature, logike i humora, knjiga čita, kako u predgovoru piše Tomas Hurka, sa širokim osmehom, mestimično uz grohotan smeh.

Ovo je filozofija koja se smeje naglas, piše Hurka a zatim, analizirajući Sjutsovo delo koje smatra jednom od najistaknutijih filozofskih knjiga dvadesetog veka, objašnjava da je Skakavac… pisan u dijaloškoj formi koja je preuzeta od Platona.

No, to je dobronamerna parodija platoničkog dijaloga, kaže Hurka.

Glavni junaci su Skakavac i njegovi sledbenici Skeptik i Prudencija, a sporedni su akademski radnik sklon nezgodama, zatim jedan planinar, pa ubica, dva penzionisana oficira koji tragaju za mrvicama zabave, špijun, terapeut i najzad dva nezadovoljna Utopljanina.

Zvuči zabavno?

I jeste, ali u filozofskoj raspravi o igri koja ima svoja pravila otkriva se koliko je važno igranje igara, za koje Sjuts čak tvrdi da je vrhunsko dobro. U trenutku kad se svet u strahu od korona virusa vrtoglavo obrće gubeći sopstveni oslonac, dobro je čitati ovakve knjige poput Skakavca… One teraju na promišljanje i menjaju pogled na sve što smo pametovali o sebi, i svetu oko sebe.

Krenimo, onda, od iskonskog zanosa igrom. Zaključci mogu biti samo ohrabrujući.