Funkcionalna nepismenost - provalija koja čeka 1Svetlana Tomić Foto: Promo/Ženska platforma

Kakva je budućnost društva i države u kojoj se stanje funkcionalne pismenosti kontinuirano pogoršava?

Na ovo pitanje delimično je odgovoreno krajem prošle godine u studiji “Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji”. Autori pomenutog naučnog izveštaja – Ivan Ivić, Ana Pešikan i Aleksandar Kostić – naveli su da je „između 40 i 50 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno nepismeno“. Naglasili su da funkcionalna nepismenost nije samo pokazatelj trenutnog stanja obrazovanja, već da ostavlja posledice na ukupan razvoj Srbije.

Funkcionalna nepismenost ogleda se i u tome da veliki broj đaka ima problem u pisanju sastava što je potpuno logička posledica činjenice da đaci tokom školovanja nedovoljno dobijaju praktične instrukcije o tome kako se sastav piše.

Zvuči neverovatno da su još istraživači iz 1960-ih godina uočili problem neumeća upotrebe jezika, a da se programi i pristupi izučavanja srpskog jezika nisu menjali.

Dakle, sa jedne strane imamo istraživanja i loše rezultate na testovima, a sa druge strane izostaju promene u obrazovnom pristupu. Sudeći po rezultatima obrazovnog procesa, maternji jezik predajemo sopstvenoj deci kao neprijateljima, a ne najbolje što se može kako bi ga deca volela i umela da koriste.

Problem upotrebe jezika za svakodnevne svrhe dodatno se pogoršao sa tehnološkim razvojem, koji jednako menja i jezik i ponašanje. Učenje u onlajn okruženju dovodi do smanjenja pažnje, do odsustva udubljivanja i razumevanja, instant filozofija slike uzima primat nad ličnim osmišljavanjem verbalnih poruka.

Funkcionalna nepismenost - provalija koja čeka 2Došli smo do toga da određen nemali broj osnovaca ne razlikuje značenja osnovnih reči, da su petnaestogodišnjaci na ovogodišnjem “PISA” testiranju preskakali zadatke u kojima se tražilo da pročitaju veoma kratak pasus, da jedan deo studentske populacije ne zna tačno da piše slova…

I dok se javnost sprda sa izjavama pojedinih voditelja i političara, situacija je toliko ozbiljna da je ni na koji način ne treba pretvarati u komediju jer u pitanju više nisu samo lapsusi!

Ko je odgovoran za navedeno stanje?

Krivca treba tražiti u pristupu izučavanja srpskog jezika i književnosti, u programima i na njima baziranim i odobrenim udžbenicima koji daju loše rezultate.

Šta je rešenje?

Funkcionalna nepismenost - provalija koja čeka 3

Promeniti pristup! Taj drugačiji pristup treba da uči decu kako se praktično piše neki tekst a to znači i učiti decu kako se misli (logika), kako se govori (retorika), kakvu moć imaju reči (stilistika). Rad na drugačijem školskom programu za srpski jezik i književnost treba da udruži najkompetentnije ljude različitih struka, pri čemu je naročito dragocena pomoć psihologa, jer ne sme da se desi da u čitanke uđu tekstovi koji su izvan kognitivnih sposobnosti dece.

Funkcionalna pismenost je tečna i valjana upotreba jezika – govora, slušanja i pisanja. Razvija i ličnost i društvo, izdvojena je kao ključna veština za uspeh u školovanju i karijeri. To je zanat koji mora da se uči u školi, a svaki zanat se najbolje uči stalnim vežbanjem.

Ako znamo da nas čeka provalija, moramo da zaustavimo vozilo na vreme i okrenemo ga u drugom, sigurnijem pravcu. U suprotnom, mala je šansa da ćemo od današnjeg nepismenog petnaestogodišnjaka dobiti pismenijeg studenta sutra i još pismenijeg “stručnjaka”prekosutra.

Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.