Gotovo svaka druga žena u Srbiji se odriče nasledstva u korist muškog člana porodice: Zašto je važna kampanja "Koliki je moj deo?" 1Foto: Pixabay/kalhh

Kada vaspitavamo decu obično se trudimo da ih ne odvajamo i ne pravimo razlike, da svako dete dobije isto slatkiša, igračaka…da oni međusobno uče da dele da ravne časti. Međutim, da li je tako i sa imovinom?

U vlasništvu žena u Srbiji nalazi se oko 25 odsto imovine. Iako Zakon o nasleđivanju ne poznaje pol, tradicija je, kako smatraju stručnjaci, očigledno jača od zakona, pa se žene odriču nasledstva u korist muških članova porodice, što ih kasnije dovodi u izuzetno nepovoljan položaj, veću izloženost nasilju u braku, teže započinjanje sopstvenog posla i td. Događa se da su žene isključene iz reda naslednika u korist muških članova porodice u čak 43,2 odsto slučajeva, muškarci u tek 0,5 odsto slučajeva.

Ovi podaci deo su Rodne analize Republičkog geodetskog zavoda, gde se između ostalog navodi i da su žene najčešće vlasnice parcela ili nekih posebnih delova objekata koji se ređe koriste za stanovanje.

– Ovakva statistika posledica je rodnih uloga koje se vuku iz prošlosti kad su se domaćinstva primarno bavila poljoprivredom i snaga jednog domaćinstva se merila veličinom poljoprivrednog zemljišta i brojem članova porodice koji se bave poljoprivredom u tom domaćinstvu – ocenjuje za Danas.rs Jelena Ružić, predsednica Ženskog udruženja Kolubarskog okruga – Žuko.

Kada je pre tri godine udruženje „Žuko“ počelo aktivno da radi na okupljanju i jačanju poljoprivrednica sa teritorije Kolubarskog okruga njivova primarna ciljna grupa bile su žene koje su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava, da bi se, kako kažu iz tog udruženja, suočili sa činjenicom da je broj tih žena jako mali jer da bi bile vlasnice poljoprivrednog gazdinstva one moraju da imaju zemlju u svom vlasništvu.

– Razgovarale smo sa ženama i uglavnom je odgovor bio isti: „Ja sam se udala i normalno je bilo da imanje ostane bratu“. Ipak, udajom ne znači da su one postale vlasnice bilo čega na imanju na koje su udajom stigle. Najveći procenat žena na selu, oko 84% njih nema nikakvu imovinu i to nam govori da će veliki broj njih proživeti ovaj život, a da se nikad u Katastru nepokretnosti neće naći njihovo ime. Ljudi to pravdaju tradicijom i kažu da ženama imanje ni ne treba jer one neformalno upravljaju domaćinstvom u kom žive, međutim čak i da je tako neformalno ne znači ništa jer u slučaju da žena živi u lošoj ili nasilnoj zajednici ona neće imati gde da ode, a nasleđena imovina njenog supruga ne ulazi u bračne tekovine – navodi Jelena Ružić.

Uz podršku UN Women Srbija udruženje Žuko sprovodi kampanju #kolikijemojdeo (https://www.instagram.com/koliki_je_moj_deo/) koja treba da podigne vidljivost nepravedne raspodele nasledstva između muškaraca i žena.

– Žene su doživljavane kao „tuđa kuća“, odnosno kao članovi porodice koji će svojim radom i rađanjem doprinositi domaćinstvu u koje se udaju. Zanimljivo je da se od tad stanje u mnogim oblastima življenja promenilo ali da se ovakav odnos prema ženama ne menja, pa se i dalje za žensko dete kaže da je „tuđa kuća“, o čemu govori veliki broj ličnih priča koje žene dele sa nama na društvenim mrežam – dodaje naša sagovornica.

„I otac i majka su mi otvoreno rekli da se ne nadam, i da je sve bratovo“: Šta kažu žene

Jelena Ružić kaže da su se njihovom udruženju javljale mnoge žene koje su pristale da njihove priče budu objavljene pod uslovom da budu anonimne.

„Meni su otvoreno rekli i otac i majka da se ne nadam ničemu sto se tiče imovine, i da je sve bratovo. Brat, naravno, smatra da je ok da on ima sve, a ja ništa od toga. Ne pričam sa roditeljima zbog toga, kad sam se udala, otac me je odjavio sa adrese bez mog znanja, napravio mi problem, jer nisam imala gde da se prijavim u tom trenutku. Podstanar sam već 7 godina. Njima kuće zvrje prazne, a svuda sam višak. Toliko o toj temi. Zahvalna sam Bogu što sa porodicom imam i ovo, al eto, ja sam ipak odbačena od svojih da se imanje ne bi delilo. Nadam se da će se svest balkanaca promeniti. Nikad ne bih mogla ni da zamislim da decu delim ni na koji nacin“, objavljeno na Instagram profilu „Koliki je moj deo“.

„Imam starijeg brata i moja mama smatra da on treba da nasledi sve, samo zato što je muškarac. Ja sam joj rekla da to što je on rođen kao muškarac ne znači ništa jer u krštenici imamo iste roditelje. Ceo život je pravila razliku među nama, a sada pravi razliku između unučića. Samo se muško od sina voli. Godinama sam bila pogođena nepravdom, bilo bi jezivo da znate kako je je bilo mojoj dečijoj duši da trpi nepravdu, samo zato što sam žensko. Ali odavno više ne hajem za to. Spremna sam pravno da se borim za ono što mi pripada“, navela je druga žena.

Besplatna pravna pomoć

U okviru kampanje otvorena je i telefonska linija za besplatnu pravnu pomoć. Svakog radnog dana od 10 do 14 časova žene mogu da se informišu putem broja 065/2093309.

Predsednica udruženja „Žuko“ kaže da se njihovom advokatu dnevno ponekad javi i više od 30 žena.

– Od žena se očekuje da se odreknu nasledstva i najveći broj poziva koji dobija advokat iz naše besplatne pravne pomoći se odnosi baš na slučajeve koji su sudski već završeni, odnosno žene su se već odrekle imovine u korist muških članova porodice i tek sad su shvatile da su pogrešile. Pored tih žena, veliki je broj onih koje zovu ali u tim pozivima izražavaju strah da će se brat naljutiti ukoliko se ne budu odrekle svog dela u njegovu korist – kaže Jelena Ružić, navodeći slučaj iz okruženja u avgustu ove godine kada je brat ubio sestru zbog nasledstva i mediji su preneli da je ušao u kuću gde je ona bila, izgovorio „Znaš li šta si mi uradila?!“ i ispalio 8 metaka u nju.

– Dakle, on je smatrao da je ona njemu nešto uradila jer je uzela ono što joj po svim zakonima pripada, i to nam govori koliko su tradicija i običaji jači od zakona i koliko je uloga žene, kao nedovoljno vredne da uzme deo očevine, i dalje prisutna u društvu. Lične priče koje dobijamo govore o jednom i dalje zastupljenom lošem odnosu prema ženskoj deci, pa čak i prema unucima koji se dobiju od ženske dece, a mi smo se kao društvo do sad nedovoljno bavili ovom temom. Odrastati u porodici u kojoj si po difoltu manje vredan član jer si devojčica sasvim sigirno ostavlja velike posledice po psihu deteta i gradi ga u ličnost koja će sutra pristajati na nasilje, na manju platu, na različite oblike rodne diskriminacije – ističe naša sagovornica.

„Kad se odreknu nasledstva gube i pravo na socijalnu pomoć“

Jelena Ružić ukazuje na to da malo ko zna da prema Članu 82. Zakona o socijalnoj zaštiti, ljudi koje se odreknu nasledstva u nečiju korist, nemaju pravo na socijalnu pomoć od države.

– U praksi to znači da se obračunava za koji period ste mogli da se izdržavate od te imovine, ukoliko biste je prodali. Često računica pokaže da osoba ne može da prima pomoć u narednih 20, 30 godina, što još dodatno komplikuje svakodnevno funkcionisanje tih osoba, najčešće žena, jer se u Srbiji svaka druga žena odriče nasledstva u korist muškog člana porodice. Socijalna radnica sa kojom smo komunicirale kaže da žene to najčešće saznaju tek kad se obrate za socijalnu pomoć, odnosno kad više ništa ne mogu da promene – navodi sagovornica Danas.rs.

Takođe, iz udruženja skreću pažnju ženama da je jako važno kako se izjašnjavaju na sudu, jer izjave poput „odručem se u korist…“ i „ne prihvatam se nasledstva“ mogu da deluju isto, ali suštinski nisu.

– Ukoliko izjavite na sudu: “Odručem se u korist – pa navedete ime člana porodice, ne postoji mogućnost da vaše dete potražuje nasledstvo. Ali ako izjavite: „Ne prihvatam se nasledstva“, to znači da vaša deca mogu da traže svoj deo nasledstva – naglašavaju.

68 odsto mladih smatra da nasledstvo treba da pripadne samo muškarcima

Prema istraživanjima, čak 68 odsto mladih u Srbiji smatra da nasledstvo treba da pripadne samo muškarcima. Kao najčešći razlog za takvo razmišljanje navode da će se ženska deca verovatno udati i izaći iz kuće i samim tim ne zaslužuju da budu naslednice.

„Žuko“ tim je već održao sastanke sa školama koje će biti uključene u projekat „Koji je moj deo?“ čija je tema negativni uticaj neravnomerne raspodele nasleđa između žena i muškaraca.

– Mi ćemo u narednih par meseci raditi sa decom srednjoškolskog uzrasta upravo na razbijanju tih rodnih stereotipa na kojima je utemeljena ova ekonomska nepravda prema ženama. Želimo da sagledamo stavove mladih i da i njih uključimo u vođenje kampanje kroz kreiranje video materijala – poručuje Jelena Ružić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.