INTERVJU Borivoje Borović: Suđenja nemaju svrhe kad samo jedan čovek optužuje i presuđuje

* Koliko je u našem pravnom sistemu realno očekivati pravnu odgovornost političkih funkcionera?

– Pošto je naš pravni sistem razvaljen, apsolutno, ja kao advokat koji se bavim pitanjima sudskih postupaka i samom pravdom, pravosuđem, svedok sam da je ovo prvi put. U toku svih tih postupanja sam naišao na jedan zid, gde jednostavno političari ne odgovaraju, ponašaju se čak veoma komotno, prete, omalovažavaju nosioce sudske pravosudne vlasti. Tako da u ovom sistemu, dok se ne promeni vlast, apsolutno je iluzorno očekivati da će doći do takvih postupaka.

* Kako tumačite odluku Višeg suda u Novom Sadu da obustavi postupak protiv Gorana Vesića, Tanasković, Dimoski i drugih u slučaju pada nadstrešnice?

– To gledam kao suđenje pre suđenja ili tačnije, suđenje bez uopšte sudskog postupka, jer to veće koje se bavilo tim pravnim i činjeničnim pitanjima, uopšte nije imalo tu vrstu ovlašćenja, bez obzira kakav je stav bio povodom odgovora na optužnicu. Ranije smo imali najavu političke vlasti da ti ljudi nisu krivi, ranije smo imali u drugim predmetima kada političari najavljuju neke radnje koje treba da preduzme tužilaštvo, pa pošto tužilaštvo nije poslušalo naredbu političara, onda se očigledno tome priklonilo sada pravosuđe u Novom Sadu.

* Studentima koji su uhapšeni uglavnom se stavlja na teret optužba za rušenje ustavnog poretka, dok su ministri optuženi za lakša krivična dela. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?

– To je takođe viđeni scenario ove koalicije koja je vladala i 90-ih godina. Ljudi stalno zaboravljaju da su 90-ih godina na vlasti bili radikali i socijalisti. Ranije sa većom prednošću socijalisti uz pomoć radikala, a danas je to obrnuto. To su isti ti ljudi, tada su svoje opozicione prvake tj. predsednike partija optuživali za napad na ustavni poredak i nećete verovati tada je bila zaprećena smrtna kazna za to krivično delo, za vreme SFRJ, koja je tada važila u teritoriji i same Srbije. Oni su se usuđivali da idu tako daleko zbog običnih demonstracija i pod pritiskom međunarodne javnosti isto su morali da odustaju i da puštaju stranačke prvake iz pritvora. Danas po tom istom principu sa manjom krivičnom sankcijom koja je zaprećena u krivičnom zakonu, oni prosto plaše studente. To su potpuno besmislene kvalifikacije i nijedna presuda ne može ni biti donesena na osnovu te kvalifikacije.

* Kako Vam se čini umrežavanje građana kroz studentsku akciju ,,Raspiši pobedu“?

– Deluje kao konkretna akcija. Gledajući na televiziji, uglavnom stariji građani daju veliku podršku i to masovnu podršku i ko udari na decu, opasno se prevario, mislim na sve političare. Ovo je jedna čista situacija. Ljudi iako su nekada možda bili u zabludi, sada su tako čvrsto na strani studenata, svoje dece, tako su čvrsto i za ove akcije. Vidim i očaj u izjavama samih aktivnih političara vlasti, koji se zacenjuju od toga da procenjuju koliko je bilo ljudi koji su potpisivali, ustvari oni su grdno uplašeni. Vidim ljude koji su bili bahati, koji su sve vreme vršili ovu diktaturu u Srbiji, ovu tiraniju i despotiju, znači svi termini važe za njih i da daju izjave kao uplašena deca sa strahom da će ih neki studenti goniti i juriti po ulicama, to je potpuno besmisleno. Vidi se jedan otmeni pristup, jedna nova vrsta pristupa demokratiji, kada su mladi ljudi uspeli da prevaspitaju i svoje pretke.

* Nedavno su se održali izbori za Visoki savet tužilaštva, kakav je Vaš stav po pitanju odmeravanja snaga unutar tužilaštva između Dolovac i Stefanovića? Da li će na kraju Stefanović kao kandidat izvršne vlasti ipak pobediti?

– Pa vidite, mi ih tako definišemo kao dva tabora, kako ste vi naveli, ali ja smatram da se radi o jednom slobodnom delu tužilaca koji ne pripadaju praktično ni republičkoj tužilji, a ovi drugi pripadaju samom Stefanoviću. Oni su pod direktnom kontrolom Stefanovića. Kao što se desilo u advokaturi beogradskoj, da nijedan iz režima nije advokat prošao upravni odbor, niti izabran ranije za predsednika i potpredsednika stranke, već su pobedili čisto advokati koji se bore za slobodu i pravo, za ugled advokature. Tako i u ovoj situaciji pobedili su ljudi koji žele da sačuvaju ugled tužilaštva i da se bave pitanjima za koje su po zakonu nadležni.

* Vi ne gledate na tu podeljenost kao na dve struje između Dolovac i Stefanovića?

– Ja samo gledam da postoji zarobljeno pravosuđe. Ova druga struja, kako ih vi nazivate struja, to su tužioci koji su bili na istoj strani jednog dana, pa su onda odlučili sada da se polako izdvajaju i da beže, da skidaju tu omču koju im je politička, odnosno izvršna vlast stavila oko vrata. Imalo obraza ako imaju, većina tužilaca će da skinu tu omču, jer ipak optužuju i bave se pitanjima koja su važna za ovaj narod.

* Poslanik SNS-a Uglješa Mrdić izneo je pet predloga za izmenu pravosudnih zakona, a jedan od tih predloga odnosi se da predsednici sudova mogu biti izabrani na još jedan mandat. Do kog stepena se pravosuđe može osloboditi od političke kontrole?

– Ja tu osobu i ne tretiram kao ozbiljnog pravnika i prvi put čujem za njega da je odnekud doveden da iz šatora piše zakonske predloge, izmene, to je opet ruganje samom pravosuđu. Ti njegovi predlozi su obesmišljeni, smešni, nekompetentni. Kao što postoje neke sudije iz Ustavnog suda, koje su sluge ovog režima, tako i on pokušava da sprovede volju nekom iz izvršne vlasti, a ni sam ne zna šta suštinski predlaže. Ako misli da treba da se produžavaju mandati, da njima odane sudije dovrše posao koji su započeli protiv studenata i naroda, grdno su se prevalili.

* Koliko to može da bude opasno, ukoliko se usvoje ti predlozi?

– Pa sve je opasno, opasno je i što se nalazi paravojni park usred Beograda, opasno je i što veliki broj mojih klijenata kampuje u tom Ćacilendu, iako se formalno on kao rastura. Mi smo svedoci da je direktno šef države organizovao svoju sopstvenu zaštitu, bez obzira iako mu verno služe aktivna policija i vojska. On nema do kraja poverenje, boji se da mu ne okrenu leđa, pa je zato prikupio ove lojaliste koje plaća i to debelo plaća, pošto je to postalo veoma skupo.

Uneću ovde jednu informaciju, mnogi ljudi iz ovog parka počeli su da obilaze privatne restorane i da uzimaju reket, policija ih ne sprečava, imam nekoliko svežih primera. Ukoliko odbijaju taj reket, bivaju im zapaljeni kafići, tako je bilo sa više kafića na Vračaru. U jednom konkretnom slučaju, čovek se osmelio i prijavio policiji, oni su ih pohapsili. Dakle, navijači koji se nalaze u šatorskom naselju su prosto pušteni da zarađuju pare mimo Ćacilenda, tako da ih policija ne sprečava da vrše reketiranje mirnih građana po Vračaru. Oni su nakon toga ipak pušteni. Dakle, jedna opasna pojava. To su te falange. Zamenjuje se često teza od strane izvršne vlasti da se oni nalaze na drugoj strani, da su civilizovani i kulturni građani, studenti, upravo se radi o tim falangama koje se koriste za sprovođenje ovog političkog terora.

* Kakva je uloga policijskih službenika ispred tzv. Ćacilenda i koga su oni štitili tamo?

– Kao što sam rekao, sramna uloga vojske i policije, izdali su narod. Ruši se ustavni poredak od strane nosioca političke vlasti, tj. samog vrha, oni uopšte ne reaguju. Ja ne pozivam da oni reaguju, odmah bi smislili neku radnju oko mog tog predloga, ali ako je stvar očigledna i ako su zaduženi da se bave tim važnim pitanjima po narod i državu, a time se ne bave, već štite određene kriminalne grupe i ljude koji se bave korupcijom i kriminalom, a pripadaju političkoj vlasti, onda je zaključak više nego jasan.

*Jedno vreme ste bili potpredsednik Srpskog pokreta obnove, ali i Narodne stranke, zbog čega ste se povukli iz politike?

– Dok sam bio u SPO-u bio sam vrlo aktivan i kao poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe. Mislim da smo dosta toga uradili tada, kao najjača opoziciona partija. Posle izvesnog vremena, da bih pokazao da sam na drugoj strani i da me ne svojataju iz vlasti, ja sam prosto pristupio Narodnoj stranci, posle dužeg razmišljanja. Međutim, shvatio sam da je to ,,mlaka voda“, zato što sam ja naučio, baš kada sam pripadao ovoj prvoj opciji, da imamo ozbiljne proteste, da imamo ozbiljan pritisak na vlast, da to ne mogu da budu kabinetski uslovi, a da se bori protiv režima koji predstavlja despotiju. Tako da ne bi pravio problem ja sam prosto „išetao“ iz politike. Smatram da i kao advokat i kao slobodan čovek mogu dati izvestan doprinos.