Istina sa istorijskom distancom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Evo šta piše u mojoj knizi „Jevanđelje po istini“, u prvom delu, „Duhovno stanje vremena“: „…Stari Zavet može biti uzor, a Mojsije kao dobar primer vrhunskog vojskovođe koji je posedovao sedamnajest negativnih osobina koje ih imenuje (Richard Dawkins) Ričard Davkins u svojoj studiji „Iluzija o Bogu“, a navešću samo četiri kakve loše karakterne crte je posedovao i Josip Broz Tito, koje su na kraju kompromitovale dobre osobine koje su Tita ovekovečile kao najvećeg političkog menadžera Dvadesetog veka: ljubomoran i ponosan na to, nepravedan, opsednut da sve nadzire, osvetoljubiv…
   Josip Broz Tito je dobro proučio Bibliju. Tako je sebi obezbedio ulogu Mojsija iz Starog zaveta. Samo se čuvao da ga ne ubije neki pripadnik njegovog naroda, kao što je Mojsija ubio Jevrejin. Oboženim ljudima je obezbedio da dožive sudbinu Svetog Jovana i Isusa Hrista. Navešću obožene primere izvođača socijalističke revolucije tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Ima ih mnogo, no spomenuću samo stradalu braću Ribar i preživelog legendarnog komandanta tokom revolucije, a u miru čuvenog ministra inostranih poslova SFRJ – Koču Popovića i dr Blagoja Neškovića. Da komunisti sa odbacivanjem Crkve nisu negirali preteče komunista Jovana Krstitelja i Isusa Hrista, onda bi bila slavljena božanstvena ljubav između Lole i Slobode, kakva je bila ljubav između Isusa i Marije. Braća Ribar su bila iz dobrostojeće porodice, dok je Koča studirao i jedno vreme živeo u Parizu. Ideje revolucije kompromitovali su i izdali ljudi niže svesti, a takva je većina iz siromašnih porodica. Baš kao i hrišćanstvo. Izdali su ga oni koji su bili željni bogatstva i moći, a to su mogli da im pruže samo vladari, odnosno država. Poznata je Lenjinova rugalica o „nazoviboljševicima“: „Od njih stotinu, devedeset su nitkovi, devetorica su kreteni, a boljševik je samo jedan.“…“

2. Dr Blagoje Nešković, španski borac, partizan od 1941. na mestu predsednika Vlade Srbije 1948. usprotivio se nasilnom oduzimanje žita i stoke od zemljoradnika kojima time nisu ostavljali nekima ništa da prehrane svoje porodice. Tada ga je Tito stavio na svoj nišan za politički odstrel. Kada su politički predstavnici Šiptara sa Kosmeta zatražili da oblast dobije status autonomije, dr Nešković se usprotivio predlažući da treba da dobija status kao običan okrug u okviru Srbije. To je bio dovoljan razlog da 1953. srpski poliitičari udovolje želji Josipa Broza da dr Nešković bude isključen iz političkog života. Godine 1983. odbijen je predlog da se dr Nešković rehabilitituje, iako su njegov stav potvrdili tragični događaju započeti 1981. a koji će još dugo trajati! Duh Autokrate i posle smrti ostao je da živi u svesti srpskih politčara…“
   Da ovo sada dodam: Nekom treba pojasniti da je raspad SFRJ započeo sa pobubom Albanca, a što je odgovaralo ciljevima Slovenije i Hrvatske, ako Srbi ne budu shvatili da Jugoslaviju treba preurediti kako su oni tražili. Mora se priznati da su imali strpljenje, sve dok se nije pojavila „Dominatna“, a odbačena „neželjena ilita“, kako ih je nazvala u svojoj knjizi Latinka Perović, na čelu sa Milioševićem, iza koga su zastali primitvni staljinistički kadrovi, no i „Otac nacije“ – Dobrica Ćosić.

3. „…Najubedljiviji i najtragičniji primer koji je bio sušta suprotnost i po poreklu, a time i po karakteru, u odnosu na obožene revolucionare je Josip Broz Tito. Imajući visok mentalni kapacitet, mogao je da razlikuje prave informacije i vrednosti, a da ih upotrebi prema želji svoga Ega (Đavola). Služio se nasleđenim instinktom za preživljavanje u najtežim okolnostima a nasleđena lukavost i brutalnost omogućile su mu da se nemilosrdno obračunava ne samo sa političkim protivnicima, već i sa protivnicima apsolutne vlasti. Lukavošću i licemerstvom uspešno se ulagivao demosu. Koča Popović je bio jedan od konkurenata, kako ga je Tito doživljavao, a koji je uspeo da preživi smrtno opasan zadatak, dobijen tokom rata, zahvaljujući svojoj inteligenciji, karakteru i uvežbanosti svoga tela. On je mogao da preživi sa svojom tek formiranom Prvom proleterskom brigadom zarobljen u polarnoj zimi na planini Igman, kada su mnogi partizani stradali.
   Tito je lukavo je izabrao mlađane Aleksandra Rankovića, Ćeću Stefanovića i Slobodana Penezića da ga čuvaju i da odrađuju prljave poslove, sve dok nisu sazreli, a tada ih je sklonio – prva dvojica su izbačeni iz politike, a treći poginuo u saobraćajnom udesu.
   Milovan Đilas kao vrlo talentovan i ambiciozan, ponekad naivan, kada je shvatio karakter, cilj i način postupanja Josipa Broza, usprotivio mu se. Nije likvidiran, već je zatvoren, zato što su na vreme čuli za njega intelektualci na Zapadu, pa su vršili pritisak na svoje državnike da upozore Tita. Tako je produhovljeni Milovan Đilas sačuvao glavu od Josipa Broza, čoveka đavolske svesti.
   No, ubrzo se pojavio još jedan Srbin, Marko Nikezić, sa krvnom i duhovnom vezom iz Francuske. Njegova majka je bila Francuskinja. U isto vreme, kraj šezdesetih i početak sedamdesetih, vreme „bogojavljanja“, u svim republikama i pokrajinama izabrani su najbolji, tj. oboženi kadrovi, pa su se uspešno dogovarali i sarađivali, a da za to ne pitaju vrhovnog poglavara tadašnje SFRJ Josipa Broza Tita…“

4. „…Isključen sam iz SKJ 1972. jer sam kritikovao neodgovorni rad rukovodnog kadra, pre nego je obelodanjeno Pismo Izvršnog biroa, čija sadržina je bila po želji Tita sa namerom da smeni najbolje kadrove u partiji i privredi. Sledeće godine napustio sam Rudnike „Kišnica i Novo Brdo“, i odlučio da se zaposlim u rudarsko industrijskom kompleksu na čijem čelu je bio bio oboženi čovek – Petar Ivanovski Tikvar, organizacioni sekretar 1940. ilegalne KPM. Krajem šesdesetih imenovan je za generalnog direktora Rudnika i železarnica „Skopje“ u Skoplju, kada su zaposleni govorili da su prvi put videli i čuli pravog direktora. Kada me je primio u kabinet na prvom razgovoru, 7. maja 1973. pitao me je: „Srbine, zašto bežiš sa Kosova, iz Srbije?“ odgovorio sam mu: „Neće biti Jugoslavije niti ovakve Srbije“. Moja izjava ga je naterala da javi sekretarici da odloži telefonske pozive. Ustao je iz fotelje i pošao je prema stolu za goste gde sam sedeo, ustao sam da prihvatim njegovu pruženu ruku, pri čemu mi je rekao: „I ja se toga plašim, no vi ste prvi to rekli zato očekujem da znate i zašto će se to desiti.“ Ogovorio sam mu: „Za takav odgovor treba ne samo znanje za tumačenje političkih zbivanja već je neophodno znanje iz ekonomije, tehnike i tehnologije, i matematike kako su to znali antički filozofi, no i intuicija. Prvo treba znati kakvi su politički odnosi u Jugoslaviji javni i tajni, jer je politika dominantna i u proizvodnji dobara. Naravno, pritom mislim pre svega na kulturološki zaostalije republike kakve su Srbija i Makedonija u odnosu na naprednije republike Sloveniju i Hrvatsku.“…“

5. „…„Ovog momenta u stanju sam da odgovorim ovako: Državni sistem SFRJ kao veliki organizam ima svoje podsisteme. U jednom od najvećih podsistema „Trepči“ radio sam nepune tri godine kao rudarski inženjer. Na osnovu aktivnog posmatranja, sudelovanja i tumačenja odnosa ne samo među zaposlenima u mešovitoj nacionalnoj sredini gde su Albanci većina i dominantni tajno, dok se Srbi ponašaju javno kao da su oni domaćini, a istina je obrnuta, jer Albanci to izvode suptilno i lukavo, doznao sam da Veliki privredni sistem ‚Trepča‘ ima preko 30.000 zaposlenih, sa rudnicima ne samo na Kosovu, u Metohiji nije bilo takve rude, već i u Makedoniji dva i jednog rudnika u BiH. Poslovanje u takvom sistemu utiče na život deset puta više od broja zaposlenih. Jer, od rada ‚Trepče‘, zbog ugrađenih na hiljade elektromotora zavisi rad fabrike elektromotora ‚Sever‘ u Subotici; zavise kooperanti za proizvodnju veštačkih đubriva, a to znači zavisi i poljoprivredna proizvodnja; fabrika akumulatora proizvodi za fabriku automobila ‚Zastava‘ u Kragujevcu, i još mnogo drugog da bi se došlo do proizvodnje olova i cinka, izdvajanjem plemenitih metala – zlata i srebra, no i retkih metala, bizmuta, kadmijuma, kobalta, čiju cenu na svetskom tržištu određuje Londonska berza. A na osnovu rezultata rada zaključio sam da državni podsistem ‚Trepča‘ ne funkcioniše dobro. Medicinski rečeno: nije zdrav veliki podsistem sistema države SFRJ. A to znači kao da lekar specijalista ili konzilijum kaže čoveku da u njegovom organizmu ne funkcioniše zdravo jetra ili pluća. A ako vlasnik sistema ne želi niti da prizna da mu je ‚organizam‘ bolestan, jer se lideri plaše istine zbog lične sigurnosti svoje dobro plaćene funkcije, onda je samo pitanje vremena koliko će taj sistem, ovoga puta Jugoslavija, da izdrži da se ne uruši…“

6. „…Kada sam obišao tri rudnika železa u tri različita regiona Makedonije, došao sam na novi susret sa generalnim direktorom. Na tom sastanku sam rekao: „Najbolje rešenje koje je neizvodljivo (a to važi i sada 2015. i za Srbiju i Kosmet): da se svi iz Makedonije presele u Norvešku (tada Norveška nije imala svoju naftu), a Norvežani da se nasele u Makedoniju, gde sunce sija tokom 265 dana u godini, a ima obradivog zemljišta. Posle 50 godina Norvežani u Makedoniji pozvaće Makedonce iz Norveške, koji su preživeli neprijatnu klimu, ko želi može da se vrati da živi i radi.
   Oboženog direktora Petra Ivanovskog Tikvara smenili su 1974. posle pada dobrih partijskih kadrova kakav je bio sekretar Sekretarijata CK SKM Slavko Milosavlevski. Zbog toga naša namera nije ostvarena – da stručnim radom popravljamo stanje u velikom samoupravnom preduzeću, čije stanje je vodilo državu u propast.
   Neki ljudi, duhom mali i najgoreg karaktera, obezbeđivali su Titu sigurnost njegovog najvišeg položaja. Ne bih da spominjem nijedno ime, jer su isti obezbedili krajem osamdesetih i devedesetih godina da odlučuju najgori ljudi, neki i psihijatrijski sumnjivi, ne samo sociopsihološki problematični, i stvore uslove za ubijanje i razaranje sopstvene države. Eno ih neki su živi i palacaju svojim zmijskim jezicima za šta su dobro nagrađeni, jer su na platnom spisku u najvišim državnim institucijama…“

7. Još uvek se krije pravi krivac za raspad SFRJ. No, neki dobro obrazovan i mudar istoričar uskoro će da zapiše: Josip Broz Tito, oslanjajući se na Dobre LJude, stvoriti na svoje ime veličanstvono delo – SFRJ sa najvišim političkim ugledom u svetu. A da zbog svog demonskog karaktera (Boga i Demona nema van čoveka), a oslajanjući se na ljudska ništavilla isto Delo da završi u krvi i ognju. Demon ili Sotona rade tako što poruče: “Posle Mene Možete i u Pakao!”.Lukavi Tito bi dodao: ”Ako ste budale”

8. „…„Ovog momenta u stanju sam da odgovorim ovako: Državni sistem SFRJ kao veliki organizam ima svoje podsisteme. U jednom od najvećih podsistema „Trepči“ radio sam nepune tri godine kao rudarski inženjer. Na osnovu aktivnog posmatranja, sudelovanja i tumačenja odnosa ne samo među zaposlenima u mešovitoj nacionalnoj sredini gde su Albanci većina i dominantni tajno, dok se Srbi ponašaju javno kao da su oni domaćini, a istina je obrnuta, jer Albanci to izvode suptilno i lukavo, doznao sam da Veliki privredni sistem ‚Trepča‘ ima preko 30.000 zaposlenih, sa rudnicima ne samo na Kosovu, u Metohiji nije bilo takve rude, već i u Makedoniji dva i jednog rudnika u BiH. Poslovanje u takvom sistemu utiče na život deset puta više od broja zaposlenih. Jer, od rada ‚Trepče‘, zbog ugrađenih na hiljade elektromotora zavisi rad fabrike elektromotora ‚Sever‘ u Subotici; zavise kooperanti za proizvodnju veštačkih đubriva, a to znači zavisi i poljoprivredna proizvodnja; fabrika akumulatora proizvodi za fabriku automobila ‚Zastava‘ u Kragujevcu, i još mnogo drugog da bi se došlo do proizvodnje olova i cinka, izdvajanjem plemenitih metala – zlata i srebra, no i retkih metala, bizmuta, kadmijuma, kobalta, čiju cenu na svetskom tržištu određuje Londonska berza. A na osnovu rezultata rada zaključio sam da državni podsistem ‚Trepča‘ ne funkcioniše dobro. Medicinski rečeno: nije zdrav veliki podsistem sistema države SFRJ. A to znači kao da lekar specijalista ili konzilijum kaže čoveku da u njegovom organizmu ne funkcioniše zdravo jetra ili pluća. A ako vlasnik sistema ne želi niti da prizna da mu je ‚organizam‘ bolestan, jer se lideri plaše istine zbog lične sigurnosti svoje dobro plaćene funkcije, onda je samo pitanje vremena koliko će taj sistem, ovoga puta Jugoslavija, da izdrži da se ne uruši…“

9. „…„Ovog momenta u stanju sam da odgovorim ovako: Državni sistem SFRJ kao veliki organizam ima svoje podsisteme. U jednom od najvećih podsistema „Trepči“ radio sam nepune tri godine kao rudarski inženjer. Na osnovu aktivnog posmatranja, sudelovanja i tumačenja odnosa ne samo među zaposlenima u mešovitoj nacionalnoj sredini gde su Albanci većina i dominantni tajno, dok se Srbi ponašaju javno kao da su oni domaćini, a istina je obrnuta, jer Albanci to izvode suptilno i lukavo, doznao sam da Veliki privredni sistem ‚Trepča‘ ima preko 30.000 zaposlenih, sa rudnicima ne samo na Kosovu, u Metohiji nije bilo takve rude, već i u Makedoniji dva i jednog rudnika u BiH. Poslovanje u takvom sistemu utiče na život deset puta više od broja zaposlenih. Jer, od rada ‚Trepče‘, zbog ugrađenih na hiljade elektromotora zavisi rad fabrike elektromotora ‚Sever‘ u Subotici; zavise kooperanti za proizvodnju veštačkih đubriva, a to znači zavisi i poljoprivredna proizvodnja; fabrika akumulatora proizvodi za fabriku automobila ‚Zastava‘ u Kragujevcu, i još mnogo drugog da bi se došlo do proizvodnje olova i cinka, izdvajanjem plemenitih metala – zlata i srebra, no i retkih metala, bizmuta, kadmijuma, kobalta, čiju cenu na svetskom tržištu određuje Londonska berza. A na osnovu rezultata rada zaključio sam da državni podsistem ‚Trepča‘ ne funkcioniše dobro. Medicinski rečeno: nije zdrav veliki podsistem sistema države SFRJ. A to znači kao da lekar specijalista ili konzilijum kaže čoveku da u njegovom organizmu ne funkcioniše zdravo jetra ili pluća. A ako vlasnik sistema ne želi niti da prizna da mu je ‚organizam‘ bolestan, jer se lideri plaše istine zbog lične sigurnosti ..“