Foto: Z. MišićKako piše „Politika“ (4. septembar) dekani fakulteta koji obrazuju buduće nastavnike „uputili su pre nekoliko dana vladi i resornom ministarstvu dopis u kome ukazuju da je situacija u prosveti alarmantna, apeluju da nadležni zaustave urušavanje obrazovnog sistema“ i ukazuju na „hroničan nedostatak nastavnika, dramatičan pad interesovanja za nastavničke profesije i apsolutno odsustvo državne strategije“ za izlazak iz te dugogodišnje krize. Pismo su potpisali dekani deset fakulteta iz Beograda, novog Sada, Kragujevca i Niša. To pismo je prošlo bez odjeka u javnosti, mediji mu nisu posvetili potrebnu pažnju, a prozvani „nadležni“ ćute kao da se to ne odnosi na njih.
Prvi konkursni rok za upis na nastavničke fakultete dao je tragičnu sliku. Za studije fizike prijavio se jedan kandidat, hemije šest, geografije devet… U drugom konkursnom roku prijaviće se neki brodolomnici koji nisu uspeli da se upišu na fakultete na kojima je konkurencija (prema srednjoškolskom uspehu) oštrija pa su im nastavnički smerovi ostali kao poslednja šansa.
A to znači da ćemo kroz četiri godine dobiti nastavnike ispod prosečnog uspeha. Oni treba da obrazuju mlade u ključnom periodu odrastanja i intelektualnog formiranja. Pravo pitanje je zašto je interesovanje za nastavnički poziv toliko nisko. Razloga je više.
Prvi od njih je jadan materijalni položaj. Prosvetni radnici se godinama bore da im plata bude na nivou republičkog proseka (uslov za zaposlenje u školi je fakultetska diploma) i štrajkovima pokušavaju da urazume nadležne da je obrazovanje najvažniji činilac društveno-ekonomskog razvoja. Japan za prodor u svetski ekonomski vrh najviše duguje svome obrazovnom sistemu. Na štrajkove prosvetnih radnika vlada odgovara obećanjima i povećanjima „na kašičicu“.
U Srbiji je prosečna plata u prosveti 836 evra (podatak za prošlu godinu) što je niže od svih država u okruženju sem Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Hrvatska sa prosekom 1349 a i Slovenija su ispred Srbije za svetlosnu godinu.
Drugi razlog, koji takođe nije za potcenjivanje, je statusnog karaktera. Ugled nastavničke profesije je nizak. Dekani kažu da nova školska godina nije donela rešenja nego je počela „u atmosferi neizvesnosti. tenzija i otvorenih napada na prosvetne radnike. U poslednjih nekoliko nedelja sprovodi se talas očigledno politički motivisanih i zastrašujućih otpuštanja, kao i pokretanja disciplinskih postupaka protiv nastavnika“. Tragično je to što zvaničnici svakog pojedinca koji je, makar samo verbalno, podržao studentske zahteve, etiketiraju najružnijim epitetima i drastično ih kažnjavaju.
U Petoj beogradskoj gimnaziji otkazani su ugovori svim profesorima koji su povoljno ocenili akcije studenata. Bilo bi plitkoumno i krajnje neodgovorno bagatelisati upozorenja dekana i kategorisati ih kao blokaderska, jer to su, očigledni ljudi koji hoće da rade, ali od države traže da im stvori uslove.
U tekućoj političkoj praksi svaku reč kritike predsednik i državni vrh ocenjuju kao nedobronamernu (blaga reč), gotovo neprijateljsku. Ono što predsednik kaže, predloži i uradi je bespogovorno dobro čak i kad otvori autoput bez upotrebne dozvole.
Da se pozovemo na E. Bloha koji kaže: „Svaki vrednosni sud, koji bi hteo da bude poslednja reč, ponovo tone u besmisao iz kojeg će se neprestano obnavljati otvorena istina da se kritika smisla ne da zaključati konačnim rešenjima“. Svako ko bi hteo da njegova bude poslednja daleko je od demokratije, ne shvata da je kritika proces vrednovanja kome je svrha da se stanje poboljša.
Autor je profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
