Jedini „Princ Rima“

Roma je zahvaljujući golovima najboljeg igrača u istoriji „vučice“ izborila remi protiv Lacija (2:2), legitimni „Princ Rima“ u 39. godini života sa 11 golova u rimskom derbiju ostavio je iza sebe Da Kostu i Del Vekija (obojica po devet pogodaka), a još jedan u nizu rekorda proslavio je na jedinstven način „selfijem uživo“ ispred najvatrenijih pristalica Rome u toku samog meča.

Koliko je zapravo fizički spreman Toti je upravo pokazao kod drugog pogotka kada je na akrobatski način, lebdeći kroz vazduh, uhvatio volej u padu posle čega je i usledio „selfi“ koji je obišao planetu. U borbi za titulu sa Juventusom, ova dva gola možda će biti najbolja nagrada Totiju za vernost koju je pokazao prema Romi i to u vremenu kada je novac osnovno merilo vrednosti, a „vučica“ se po tome sigurno ne može porediti sa Real Madridom, kome će višegodišnji napori da nagovori Totija da dođe u prestonicu Španije, ostati samo pusta želja.

Toti je odavno klupski rekorder po broju nastupa i golova i redak primer vrhunskog igrača spremnog da zarad ljubavi prema jednom timu, ostavi po stranu broj trofeja i novčanica u milionskom iznosu. Da je u potpunosti svestan toga Toti je potvrdio i izjavom u kojoj navodi da bi sigurno dobio priznanje za najboljeg igrača sveta da je kojim slučajem prešao u kvalitetniji klub u odnosu na Romu.

– Da sam napustio Romu, sigurno bih bar jednom bio proglašen za najboljeg igrača sveta. Ipak, nisam hteo nikad da odem iz Rima, koliko god teška vremena da su bila – citat je koji najbolje potvrđuje zbog čega je Toti jedini „Princ Rima“.

Ostanak Totija u Romi, u modernom fudbalskom vremenu, mogao je do ove sezone jedino da se meri sa boravkom Stivena Džerarda u Liverpulu, međutim popularni Stivi Dži odlučio je da na kraju tekuće sezone poslednje igračke dane „pokloni“ Los Anđeles Galaksima. Danijele De Rosi je takođe od najmlađih igračkih dana u Romi, ali je njegov učinak ipak znatno manji u odnosu na Totija.

Naravno, postojali su i još uvek su na „snazi“ primeri vrhunskih igrača koji su karijeru proveli ili još uvek igraju za jedan klub, ali su Roma i Liverpul u tom nizu ubedljivo najneuspešniji po broju domaćih i evropskih titula. Franko Barezi i Paulo Maldini obeležili su najuspešniju epohu Milana, a da pritom nikada nisu promenili klub. Rajan Gigs, Pol Skols i Geri Nevil, deo možda i najbolje generacije Mančester junajteda, penzionisali su se na „Old trafordu“. Ćavi, Pujol, Inijesta, Mesi, Pedro, deo su Barsine škole La Masije i generacije koja je čak u tri navrata osvojila Ligu šampiona. U navedenoj „kategoriji“ Santijago Bernabeu, Iker Kasiljas, Manuel Sančiz, Hoze Antonio Kamačo i Migel Ćendo ponos su Real Madrida, a Intera Pjero Kampeli, Sandro Macola, Đakinto Faket i Đuzepe Bergomi. Klaus Augentaler je dika Bajerna, Toni Adams Arsenala, a Lav Jašin Dinama iz Moskve…

Šaf ponos Verdera

Tomas Šaf ponikao je u Verderu, za čiji je prvi tim igrao od 1972. do 1995. Trenersku karijeru je takođe započeo u Vezeru, a od 1999. bio je šef stručnog štaba prvog tima sve do leta 2013.

Tirnanić čitavu karijeru u BSK

Čuveni Aleksandar Tirnanić čitavu karijeru proveo je u beogradskom BSK. Ljubo Benčić i Leo Lemešić igračke dane proveli su samo u splitskom Hajduku. Živorad Jevtić ponikao je i karijeru završio u Crvenoj zvezdi, dok je Branko Ivković branio boje samo Varteksa iz Varaždina.

Turčin rekorder

Turčin Sait Altinordu igrač je sa najdužim stažom u jednom klubu. On je čak 27 godina igrao za izmirski Altinordu SK, čiji je osnivač bio njegov otac.