Jedinstvo Evropljana ključ za mir

U sporazumu EU i Turske o zajedničkom akcionom planu za izbeglice nema nikakve empatije i on se kosi s principima EU i obavezama njenih članica, navodi se u saopštenju EKS-a. Sindikalni pokret je ukazao da Turska neće otkloniti opasnosti kojima su Sirijci, Iračani, Avganistanci, Pakistanci i ostali izloženi u svojim zemljama. Jedino što će se tim sporazumom postići jeste da izbeglice pronađu nove rute za kretanje prema zemljama kao što su Bugarska i Albanija u odsustvu evropske saradnje i solidarnosti.

– EU ne treba da razmatra da plati Turskoj da zadržava izbeglice u kampovima i ne treba „trgovati“ između držanja izbeglica van Evrope i ubrzanja pregovora sa EU o članstvu Turske, navela je EKS i dodala da ocenu sporazuma između EU i Turske ne treba shvatiti kao osudu turskog naroda, kada je reč o pitanju izbeglica. Turski narod se pokazao kao velikodušan, naglašava organizacija, a sindikati i organizacije civilnog društva doprinele su ublažavanju posledica priliva miliona izbeglica, među kojima su mnogi iz Sirije. Međutim, budući da su u Turskoj mnogi novinari u zatvoru, da se slobodni mediji gase, dok se sindikalna prava krše, te da kurdsko pitanje nije rešeno, Turskoj predstoji dug put do članstva u EU.

Pre nego što su Ankara i Brisel postigle bilo kakvu saglasnost u vezi s pitanjem izbeglica, predlog sporazuma između Evropske unije i Turske Luka Vizentini, generalni sekretar EKS-a, je ocenio kao „licemerni pokušaj da se izbegnu međunarodne obaveze“. „EKS je šokiran odsustvom evropskog jedinstva i humanosti kada je reč o izbeglicama koje traže sklonište od rata, te sarađuje s poslodavcima na obezbeđivanju podrške za integraciju izbeglica i migranata na tržište rada“, navodi Vizentini i naglašava da integracije ne može biti bez preraspodele izbeglica.

U saopštenju se apeluje na evropske vlade da ponovo pokrenu razgovore o preraspodeli (izbeglica) i integraciji, umesto što se svi napori ulažu u zatvaranje vrata Unije. „Odgovornost za izbeglice se ne može jednostavno prebaciti na Grčku i Tursku“, naveo je generalni sekretar EKS-a. On je ukazao da je vreme da lideri veću pažnju posvete stanju ekonomije, te da je stopa nezaposlenosti i dalje prevelika. „Napori Evropske centralne banke i investicioni plan Žan-Klod Junkera se neće isplatiti bez dodatnih promena u ekonomskoj politici. Potrebno je povećati javne investicije i izbeći deflaciju“, ukazao je Visentini i dodao da „lideri EU ne izbegavaju samo zakonsku odgovornost prema izbeglicama već i svoju odgovornost prema evropskim radnicima“.

Evropski sindikalni pokret naglašava da je jedinstvo Evropljana ključ za povratak mira u susednim ratnim područjima. On podseća da je još davno apelovao na međunarodnu zajednicu da uloži vreme i resurse u ponovno uspostavljanje mira na Bliskom istoku, kao i da je apelovao na države-članice da zajedno rade na integraciji izbeglica. „Ima dokaza da će pridošlice ublažiti smanjenje populacije i učiniti društvene sisteme bezbednosti održivim. Međutim, da bi se to ostvarilo, potrebno je da se izbeglice brzo integrišu u društva zemalja-domaćina, kao i da uče lokalne jezike i pokažu volju da se integrišu“, smatra EKS.

EKS ne želi da prihvati sliku na kojoj su izbeglice prikazane kao „priliv“ nelegalnih migranata koji treba suzbiti. Ogromna većina ljudi koja traži zaštitu na granicama EU zapravo beži od ratova i drugih opasnosti. Retorika vlada pojedinih zemalja je negativna i podstiče populizam i netoleranciju, smatra sindikalna organizacija. Zato zahteva da EU intenzivira svoje humanitarne napore. EKS podseća da se podizanje zidova na granicama EU, bez obzira na to da li su oni betonski ili su otelotvoreni u pravnim zabranama, kosi sa Članom 18 Evropske povelje o fundamentalnim pravima, Ženevskom konvencijom od 28. jula 1951, Protokolom od 31. januara 1967. i Ugovorom o funkcionisanju EU.

EKS je ponovila svoj zahtev da se uspostavi Evropski humanitaran plan za vanredne situacije i zahteva aktiviranje šire šeme zaštite prema Direktivi 2001/55. „Izbeglička kriza neće biti rešena zatvaranjem granica EU i pokušajima da se odgovornost prebaci negde drugde. Samo u januaru i februaru u EU je došlo 200.000 novih izbeglica, što znači da će Unija do kraja godine morati da obezbedi zaštitu za još milion izbeglica, a države-članice će morati da se pripreme za njihovu integraciju u društva i organizuju njihov nesmetani tranzit na tržište rada. To iziskuje zajedničke napore svih država-članica, što je u interesu i evropskih građana i izbeglica“, navodi se u saopštenju.

Dualizam lokalni radnik – migrantski radnik

„Socijalna kohezija iziskuje više boljih i univerzalnih javnih usluga. U cilju bolje zaštite svih ljudi u Evropi da bi se iskorenilo siromaštvo, ekskluzija i diskriminacija potrebno je prevazići dualizam lokalni radnik – migrantski radnik i uspostaviti jedinstveno pokriće za sisteme socijalne zaštite“, navodi se se u saopštenju EKS-a.

Radnički protesti širom Francuske

Pariz -Policija se sukobila s demonstrantima i bacila suzavac u nekoliko francuskih gradova, izvestili su lokalni mediji, a prenele agencije. Juče su širom zemlje uhapšene 124 osobe, pošto su hiljade izašle na ulice, protestujući protiv reforme Zakona o radu. Na slikama postavljenim na Tviteru prikazani su demonstranti u gustim oblacima suzavca na ulicama nekoliko francuskih gradova, uključujući Pariz, Nant, Lion, Ren, Marsej… Policija je suzavac bacila i na demonstracijama u Parizu, koji se proširio i na obližnju metro stanicu.

Na ulicama Nanta se okupilo oko 9.000 demonstranata, navela je policija. Četvoro ljudi je uhapšeno, a jedna osoba je povređena. Gradonačelnica Johana Rolan je osudila incidente kao „neprihvatljivo delovanje malih grupacija, čiji je cilj da sprovode nasilje“, izvestili su lokalni mediji.

Policija je suzavac bacila i u Renu, a bezbednosne snage su zatvorile centar grada. Uhapšeno je devetoro ljudi. Širom zemlje su juče povređena ukupno 24 policajca i uhapšene 124 osobe. Radnici protestuju zbog najavljene reforme Zakona o radu, za koju Vlada tvrdi da će smanjiti stopu nezaposlenosti. Demonstranti, međutim, smatraju da će reforma samo omogućiti poslodavcima da lakše i uz manje troškove otpuštaju radnike.