Borislav kamenov Foto: Medija centarJasno je da je vakcina protiv kovida 19 biznis stoleća, ali uprkos tome sa njom se ne sme žuriti, jer se bezbedna i efikasna vakcina ne može napraviti za nekoliko meseci.
Paralelno, mora se krajnje ozbiljno raditi i na pronalaženju leka za obolele od korona infekcije. Uveren sam da bi to mogao biti „obični“ i jeftini D vitamin, koji bi u protokolu lečenja kovid pacijenata trebalo koristiti u maksimalnim dozama, a nemam pouzdanih informacija da li se i koliko to čini, kaže za Danas Borislav Kamenov, dugogodišnji imunolog, profesor niškog Medicinskog fakulteta u penziji i bivši direktor Kliničkog centra Niš.
– Kako se može govoriti o efikasnosti, a posebno bezbednosti „ruske vakcine“, o kojoj se ovih dana puno govori, nakon njenog ispitivanja na svega 38 ljudi? Svi mi smo genetski različiti, ne postoje dva ista čoveka, svi reagujemo individualno, upravo zato se efikasnost i bezbednost vakcina i proverava na većem broju ljudi. Da smo isti, bilo bi dovoljno i ispitivanje na tri čoveka. Dakle, potrebna je velika obazrivost, a ugled bilo koje vakcine, pa i vakcine protiv kovida 19, ne sme se narušiti jer se nekome žuri. Znamo da bi svako želeo da bude prvi, ali i da uz veliki novac mogu da idu i velike laži. Znamo, takođe, i da su za izradu efikasne i bezbedne vakcine potrebne godine, a da i tada mogu da se dogode greške. Recimo, živa vakcina protiv poliomijelitisa zamenjena je mrtvom vakcinom posle 20-ak godina primene, kaže Kamenov.
Kamenov podseća da je vakcina značajna za zdrave ljude i prevenciju, ali ocenjuje da je za prevenciju, ali i za lečenje kovida 19 od izuzetnog značaja „običan“ vitamin D, koji može biti „spas za obolele“ jer suvereno pomaže da se iz zatrovane ćelije eliminišu sve štetne materije, pa i korona virus, a uz to sprečava i prejaki imunološki odgovor organizma na virus koji zapravo i dovodi do smrtnog ishoda.
Ogroman broj ljudi, međutim, zbog trovanja organizma – aerozagađenjem, štetnom hranom, pušenjem i ostalim, ima veliki deficit ovog vitamina.
– Verujem da se neće skoro pronaći lek protiv kovida 19. Vidim da „interferon beta“ pokazuje solidne efekte u lečenju te zarazne bolesti, ali sam uveren, i to ne samo na osnovu teorije, da D vitamin, koji je značajno jeftiniji od tog leka, može daleko bolje da „ubije“ virus. Pretpostavljam da farmaceutska industrija pre svega zbog cene tog vitamina nije preterano zainteresovana za njegovo ispitivanje i proizvodnju kao bitnog leka za kovid 19. Nemam, međutim, dilemu da bi oboleli od korone trebalo da se leče ogromnim količinama vitamina D, a da bi građani, u cilju preventive, trebalo da nadoknade njegov deficit kroz ishranu ili suplemente, kaže Kamenov.
On dodaje da se u stručnoj javnosti, posebno od strane epidemiologa, forsira teza da ukoliko neko nema antitela na korona virus – nema ni imunitet na tu zaraznu bolest, što „nije tačno“.
– Ljudski organizam osim preko antitela, koja predstavljaju specifični imunitet, može da se brani i nespecifičnim imunitetom, koji je u slučaju kovida 19 izuzetno važan, što ilustruje činjenica da deca manje stradaju od korona virusa. On se, takođe, brani i ćelijskim imunitetom, preko T-limfocita, koji ne čekaju „neprijatelja“ izvan ćelije, već ubijaju inficiranu ćeliju. T-limfociti predstavljaju „pamet“ imunosistema jer njihova prava reakcija dovodi do izlečenja, ali prekomerni imunološki odgovor može da ubije kovid pacijenta, kaže Kamenov, uz zaključak da „mi još ne poznajemo ovaj virus, ali poznajemo ljudski organizam“.
Veće šanse za drugi talas
Struka bi stalno trebalo da insistira da, osim što nosimo maske i držimo socijalnu distancu, obavezno i svakodnevno, koliko god smo u mogućnosti, jačamo naš imunitet, kroz uzimanje D vitamina i cinka, a i na druge načine. Naše šanse da sačuvamo sebe i druge će, tako, u drugom talasu, koji nam predstoji, biti veće, kaže Kamenov. On precizira da je cink izuzetno važan i u prevenciji i u lečenju korona infekcije jer učestvuje u ispravljanju grešaka koje pravi zatrovana ćelija. On je neka vrsta reparatora takvih grešaka u ljudskom organizmu, dodaje Kamenov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
