Kako je pukla predsednička guma

Ono što izdvaja pokušaje „atentata“ na Vučića od atentata na neke druge svetske državnike je veoma čudan odabir načina na koji su oni trebali biti izvršeni, a koji se uglavnom kose sa zdravim razumom i logikom, uz obavezan izostanak epiloga „istraga“ koje su nakon toga vođene.

Najveći broj atentata pokušan je putem društvenih mreža. Boga pitaj koliko su naše službe pohapsile internet terorista koji su svojim tvitovima ugrozili život i telo našeg predsednika. Svi oni su brzim i efikasnim akcijama Tužilaštva za visokotehnološki kriminal pronađeni i pohapšeni, što nije slučaj kada se mojim kolegama na isti ili mnogo brutalniji način preti sa profila koji uopšte nisu lažni.

Ali dobro…predsednik je jedan, a nas novinara je ko kusih pasa. Nije isto.

Jedan od prvih pokušaja atentata je pomalo zaboravljen pronalazak oružja na trasi puta do predsednikove kuće. Taj atentaor je ostavio pored puta gomilu oružja, ali je uspeo da umakne našim službama i nikada nije pronađen.

Pre pokušaja atentata od strane automobilske gume, prvo mesto najbizarnijih atentata je bio onaj koji je pokušao kolega sa N1 televizije, kada je svojim mobilnim telefonom pokušao da ubije predsednika.

Međutim, guma je sada suvereni šampion.

Pošto je iznimno retka pojava da guma pukne usled jurcanja pod rotacijom seoskim putevima punih udarnih rupa, postavlja se pitanje kako se usudila da se samouništi i ugrozi život predsednika.

Bakarec je, na primer, izneo zanimljivu pretpostavku da je ta guma od fabrike do predsednikovog vulkanizera, možda svratila negde. Ja mislim da je verovatno svratila do Šolaka i Đilasa, koji su napravili mikro-rez tempiran tako da guma pukne baš na putu za istorijski skup u Kikindi.

No, bitno je da su Kobre munjevito reagovale i zaštitile predsednika, tako što je vozač izašao iz kola i zbunjeno posmatrao raspalu gumu, pitajući se gde je pogrešio. Drugi je izašao kako bi razgledao krajolik vojvođanske ravnice, koju Dinko Gruhonjić hoće da otcepi, dok je predsednik opušteno izašao iz kola i seo u drugi automobil iza. Sve po bezbednosnom protokolu, nema šta.

Ove Kobre, iz vozila iza, su napravile lep video snimak, koji su poslali gos’n Vučićeviću, kako bi u realnom vremenu ispratili čitav incident.

Njih naravno niko nije pitao zašto i da li su smeli da snimak pošalju „medijima“. Pitam se samo kako bi se snimatelj proveo da je snimak poslao našoj ili nekoj drugoj izdajničkoj redakciji. Može da pita, na primer, Katarinu Petrović i ostale uzbunjivače u MUP-u, oni će mu objasniti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.