Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"O budućnosti i sadašnjosti u borbi sa različitim zaraznim bolestima, ali i o rušenju beogradskog naselja Jatagan male pisali su predratni dnevni listovi „Vreme” i „Pravda”.
Dnevni list „Vreme” na unutrašnjim stranama donosi članak na temu zaraznih bolesti i mogućnosti njihovog potpunog nestanka. Iako ne sa sigurnošću, vladalo je mišljenje da su pojedine takve bolesti produkt „novijih vremena”, kao i da se sa sigurnošću ne može znati kako su nastale.
„Da bi neka zarazna bolest nastala, dovoljno je da izvesna dotle nezarazna klica dobije zaraznu moć koja se dalje prenosi na njeno potomstvo. Ali da bi zarazna bolest iščeznula, potrebno je da zarazna moć nestane kod svih klica te bolesti koje postoje na svetu i u isto vreme.”
Uzimajući za primere sifilis i pneumoniju, autor teksta dao je primer svojevrsne evolucije zaraznih bolesti i njihove sposobnosti da vremenom promene oblike, te da ne postoje zapisi o njihovom nestanku, već samo o promeni.
„Kada u nekom predelu izvesna zarazna bolest stalno vlada, onda ljudi tog kraja dobijaju prema toj bolesti sve veću otpornost koju nazivamo imunitet. Ova se sposobnost prenosi nasleđem na potomstvo i pojačava u toku generacija.”
Kada se govori o uticaju čoveka na suzbijanje ovakvih bolesti, načini su razni. Širok spektar mera podrazumeva od uništavanja klica (dezinfekcija), ubrizgavanj preventivnih seruma (vakcina), preko obezbeđivanja boljih uslova za život, istrebljivanja prenosilaca (komaraca za malariju ili vaši za tifus), pa sve do izolacije, odnosno razdvajanja, zaraženih od zdravih ljudi i podizanja svesti o važnosti higijene.
„Kada bi se samo te sitne mere čistoće održavale, broj izvesnih zaraženih bolesti bio bi mnogo manji. Jedna od najvažnijih mera jeste podizanje higijenske svesti širokih narodnih masa.”
Kao bitne faktore koji usporavaju, zapravo onemogućavaju, borbu protiv zaraznih bolesti, autor navodi neophodnost visokog stepena svesti, dobre organizacije i materijalnih sredstava.
„Čovek je pronašao uspešna sredstva kojima bi mogao uništiti bar izvesne zarazne bolesti, ali u čoveku, s druge strane, leže i smetnje, koje će možda uvek postojati, da se ta želja postigne.”
Pri pogledu ka budućnosti, bilo je neizbežno uzeti u obzir širenja ili nazadovanja civilizacija, ali i napredovanje nauke.
„Ma kakvim putevima borba otišla, održaće se ravnoteža i mi nemamo nikakvog razloga da, u pogledu opasnosti od zaraznih bolesti, očajnim pogledom gledamo u budućnost.” – zaključuje autor ovog članka, doktor, još davne 1940. godine.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
O rušenju poznatog naselju u Beogradu, Jatagan mali, koja je u poslednjih nekoliko godina dobila i svoj medijski prostor u domaćoj seriji „Senke nad Balkanom”, pisao je dnevni list „Pravda”.
Rušenje ovih naselja najavljivano je i u godinama koje su prošle, ali se sada najavljivao nastavak rušenja tokom tekuće godine.
„Kao što smo već pisali, beogradska opština nastaviće i ovoga proleća i leta sa rušenjem pojedinih, nehigijenskih zgrada, izvršiće se i rušenje čitavih jatagan-malskih naselja, kojih ima i van Jatagan-male.”
Nastavak rušenja bio je najavljen na potezu ka Bulevaru oslobođenja, gde je ranije već jedan deo uklonjen. Najavljena su i uklanjanja objekata u Solunskoj broj 15.
Na mestu starog naselja Jatagan male, proširen je fakultetski kompleks, kao što je i sazidana zgrada Veterinarskog fakulteta. Stanovnici ovog siromašnog naselja preselili su se na više različitih lokacija, od kojih je najpoznatija bila Marinkova bara, ali i naselje na Ledinama, gde su preseljeni krajem šezdesetih godina 20. veka kada je došlo do konačnog raseljenja stanovnika ove četvrti.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
