Ko je razvalio srpsko obrazovanje?

Ovako je 2003, uoči početka reforme obrazovanja, govorio tadašnji ministar prosvete Gašo Knežević, najavljujući „kraj zimskog sna u obrazovanju“.

Promenom vlasti već 2004. godine reforma je zaustavljena, a od svega što je bilo zamišljeno, danas gotovo da nije ostalo ništa.

Ipak, za sadašnje stanje u obrazovanju predsednik države Aleksandar Vučić je uz „blokadere“ optužio upravo kreatore takozvane Gašine reforme.

„Mi moramo da pobedimo tu pošast i tu bolest. Razorili su nam obrazovanje. Razvalili ga, razvaljuju ga 20 i nešto godina od lažne reforme Gaše Kneževića. Uništili su nas sa tim. Rasturili nam zemlju. Nikad nam niko nije rasturio zemlju kao što su nam rasturili zemlju tim lažnim reformama“, preneo je stranački sajt naprednjaka Vučićevu izjavu tokom gostovanja na televiziji Informer.

Propuštene prilike

Da poprave stanje u obrazovanju naprednjaci su imali 13 godina. Za to vreme resor su više puta prepuštali koalicionom partneru SPS-u, a dvojici nestranačkih ministara koje su imenovali, nisu dozvolili da sprovedu ono što su zamislili. Srđanu Verbiću su skratili mandat, a Mladenu Šarčeviću, koji je bio najzainteresovaniji za reformu, nisu dali drugi mandat već su obrazovanje opet dali u ruke socijalistima.

Sam Vučić je u svojstvu premijera 2014. u ekspozeu najavio da će njegova Vlada reformisati obrazovni sistem, te da će im obrazovanje biti na na prvom mestu.

Dve godine kasnije, sa istog mesta je poručio da će njegova Vlada „sprovesti reformu obrazovanja da bi dobili generacije sposobne da odgovore na svaki zadatak, da razviju i sačuvaju svoju zemlju, da pripreme na pravi način one koji dolaze posle njih“.

Potom je sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema 2017. obećavala premijerka Ana Brnabić, da bi tri godine kasnije ocenila da je Srbija u međuvremenu postala „jedan od lidera u Evropi u obrazovanju učenika u oblasti informacionih tehnologija“. A 2022. je, takođe u ekspozeu, poručila da „moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu“.

Njen naslednik Miloš Vučević je svoj program rada, kada je reč o obrazovnoj politici, bazirao na sličnim obećanjima, pa čak i doslovno prepisivao delove Brnabićkinog ekspozea predstavljajući ih kao svoje.

Od kraha Gašine reforme do danas bilo je sporadičnih promena u douniverzitetskom obrazovanju, koje su se mahom svodile na izmene planova i programa, a da se po kvalitetu nismo pomerili svedoče rezultati PISA istraživanja, najrespektabilnije međunarodne procene učeničkih postignuća.

SNS preuzima komandu

Želimir Popov, nekadašnji pomoćnik ministra prosvete i blizak saradnik Gaše Kneževića, primećuje da SNS sada polako preuzima komandu u svoje ruke. Kaže da se iz Vučićevih izjava jasno vidi da on neće u Evropu i da se vraća na sistem koji je kod nas postojao do 2000. godine.

– Osnovni principi na kojima smo mi radili reformu su demokratizacija, depolitizacija i decentralizacija i na tim načelima smo radili i strategiju obrazovanja i zakon. Kada se pogleda šta se u školama i na fakultetima događa poslednjih sedam, osam godina vidimo da Vučić od toga odustaje. Pogledajte kako se postavljaju direktori škola, to su sada isključivo partijski direktori i zbog toga nastaju lomovi u školama. Najpoznatije škole, kakve su Peta i Jovina gimnazija polako nestaju, one se urušavaju. Pogledajte novopostavljenu direktorku Pete, to je bruka koliko ta žena ne poznaje sistem i ne poznaje školu. Uništavaju Vazduhoplovnu akademiju, jednu od najvažnijih i najkvalitetnijih škola u koju je Ministarstvo uložilo dosta. Ako Vučić kaže da je Gaša radio na tome da rasturi državu ko sada kontroliše škole na Kosovu i šta će se događati u odnosima Kosova i Srbije kada Kosovo preuzme brigu o školstvu – pita Popov.

On smatra da SNS „preko obrazovanja rastura Srbiju“ i da njima nije stalo do Srbije, a kamoli do ulaska u EU.

– To se trenutno vidi na predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju, a sada pokušavaju da i univerzitete stave pod svoje. Neće ovde doći Oskford i Kembridž, doći će neki ko zna kakvi novopečeni privatni univerziteti iz okruženja – kaže Popov.

Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik udruženja Edu forum, naglašava da veliki deo rešenja koje je predlagao Gašo Knežević nikada nije zaživeo u praksi, poput ideja o većoj izbornosti nastave, rasterećivanju programa i decentralizaciji škola, koje su ostale neprimenjene.

– Nastavnici mu danas najviše zameraju to što je učenicima dao veća prava i osnažio ulogu pedagoško-psihološke službe. Iako je to, iz perspektive razvoja obrazovanja, imalo smisla, u društvenoj atmosferi u kojoj se školuju naša deca pokazalo je više svoje loše strane, jer su roditelji i učenici češće isticali prava učenika zaboravljujući obaveze koje imaju – kaže Markov.

On, međutim, podseća da je Knežević bio ministar pre dve decenije, a da pre više od 10 godina preminuo.

– Od tada su se promenile različite vlasti, svaka sa dugim periodom kontinuiteta. Ako je zaista postojala želja da se popravi ono što je on navodno “pokvario” i da se unapredi prosvetni sistem, bilo je više nego dovoljno vremena da se to učini. Zato ovakve izjave više deluju kao deo svakodnevne političke retorike, nego kao ozbiljna analiza prethodnih reformi – komentariše Markov izjavu predsednika Srbije.

Dodaje da su pravi problemi u obrazovanju danas sasvim jasni: preopterećenost učenika, loša infrastruktura, porast nasilja i odsustvo ozbiljne strategije za budućnost.

– Umesto da se vraćamo u prošlost i tražimo krivce, jedini pravi pravac je gledanje unapred ka stvaranju sistema u kojem će škole biti usmerene na potrebe učenika i kvalitet nastave. Naš obrazovni sistem decenijama funkcioniše po zastarelim obrascima, a promene koje su se sprovodile često su bile na štetu učenika i nastavnika. Zbog toga su danas nastavnici o reformama spremni da govore samo u kontekstu reform torte, umesto kao o ozbiljnom procesu unapređenja obrazovanja – ističe Markov.

Kako dodaje, sadašnje stanje, centralizacija finansija i kadrovska politika, posebno u segmentu izbora direktora, što su promene koje su načinjene u vreme ove vlasti, vode daljem urušavanju državnog školstva i jačanju privatnih ustanova koje već danas ozbiljno konkurišu kako u domenu osnovnog obrazovanja, tako i u pojedinim srednjoškolskim profilima.

– Zbog toga se lako da zaključiti da ako se ovakav trend nastavi, rizikujemo da obrazovanje postane privilegija bogatih, dok bi državne škole postale utočište za nastavnike koji nisu uspeli da se zaposle u privatnim i za decu čiji roditelji nemaju sredstva za skupe učitelje i profesore – smatra Markov.

Ulagivanje Trampu

– Da je predsednik rekao samo da su ljudi koji sprovode lažne reforme najviše rasturili zemlju, s tim bih se potpuno složio. Ipak, kontekst njegove izjave malo je širi. Kad se pročita cela izjava vidi se da je ovoga puta izmišljanje neprijatelja visokog obrazovanja (konkretno, liberalno levičarskih ekstremista) samo jedna epizoda ulagivanja Trampovoj administraciji. Šteta. Tema lažnih reformi je baš dobra i izazovna – prokomentarisao je nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić Vučičevu tvrdnju da smo „20 godina od lažnih reformi dobili to da imamo ideološke fakultete i univerzitete“.

„To su sve, uglavnom, levičarsko, liberalno, anarhistički, i ne samo ovde, tako je i na Harvardu, Jejlu, na mnogim drugima. Tamo će privatnici da ih spreče, da unište sve u potpunosti. Mi ovde nismo imali snage. Zato treba da razvijamo privatne univerzitete i da pomažemo mnogo više privatnom sektoru“, naglasio je Vučić.