foto FoNet/TV FoNetPovodom amandmana narodne poslanice Olje Petrović na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, koji je Skupštini podneo poslanik Uglješa Mrdić, a kojim se predviđa da „javnom tužiocu koji je, u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo ili u javno tužilaštvo posebne nadležnosti, prestaje privremeno upućivanje u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“, kolegijum Tužilaštva za organizovani kriminal ukazuje da bi usvajanje ovakvog amandmana imalo izuzetno teške i dalekosežne posledice po funkcionisanje pravosudnog sistema.
Ističu da bi usvajanjem predloženog amandmana došlo ne samo do direktnog i teškog urušavanja rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, nego i do ozbiljnog paralisanja rada Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. To bi, kako ocenjuju u TOK-u, u praksi u krajnjoj liniji dovelo do potpune blokade postupanja u najsloženijim i najosetljivijim krivičnim postupcima.
„Odlukom o broju javnih tužilaca u javnim tužilaštvima, propisano je da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, pored Glavnog javnog tužioca, ima 25 javnih tužilaca. I pored toga, ovo tužilaštvo nikada nije bilo kadrovski popunjeno u skladu sa propisanim maksimumom. Trenutno u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal funkciju vrši 20 javnih tužilaca, od kojih je čak 11 privremeno upućeno u skladu sa važećim Zakonom o javnom tužilaštvu. Predloženi amandman bi značajno uticao na smanjenje operativnih kapaciteta i sposobnosti rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, jer bi ono ostalo bez značajnog broja iskusnih javnih tužilaca i praktično bi značilo nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca. Ovo bi direktno umanjilo njegovu efikasnost i delotvornost, do nivoa koji ugrožava zakonito i efektivno postupanje u najosetljivijim i izuzetno složenim predmetima transnacionalnog organizovanog kriminala i visoke korupcije, koji se već nalaze u različitim fazama postupka – od istrage do prvostepenog i drugostepenog suđenja“, podsećaju u saopštenju.
Iz TOK-a dodaju i da se ovakvim amandmanom značajno povećava rizik od ponavljanja procesnih radnji usled nedovoljnog poznavanja predmeta od strane novog postupajućeg javnog tužioca, što neminovno dovodi do dužeg trajanja postupaka i ozbiljnog ugrožavanja efikasnosti postupanja.
„Činjenica je da bi usvajanje ovakvog amandmana kojim se predviđa prestanak upućivanja u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu izmenjenog zakona, dovelo u pitanje postupanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u odnosu na 567 okrivljenih lica u predmetima u kojima postupaju upućeni javni tužioci, a u kojima su u toku istrage, prvostepeni ili drugostepeni postupci. To bi u praksi značilo potpunu blokadu postupaka u predmetima najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa u kojima postupaju upućeni javni tužioci, a u javnosti poznatih kao: „Jovanjica 1 i 2“, „Balkanski kartel“, OKG Nikole Vušovića i dr. („Vračarci“), OKG Darka Šarića i dr. (pranje novca), OKG Ljube Milovića i dr., OKG Radoja Zvicera i dr., predmeti vezane za podatke „Sky ECC“, predmet koji se odnosi na finansijske tokove u vezi sa „Projektom Modernizacija i rekonstrukcija mađarsko-srpske železničke veze“, predmet okrivljene Dijane Hrkalović i dr, kao i predmete u kojima su okrivljeni pomoćnik ministra prosvete, nosioci pravosudnih funkcija, direktori javnih preduzeća, dekan fakulteta i drugi“, dodaje se u saopštenju.
Pored toga, TOK navodi da bi u značajnoj meri bilo otežano i postupanje u 92 predmeta oduzimanja imovine (tzv. finansijske istrage) po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji se odnose na 790 okrivljenih lica i nalaze se u različitim fazama postupka za privremeno ili trajno oduzimanja imovine.
Prema navodima TOK-a, predloženi amandman ne sadrži bilo kakav realan prelazni mehanizam niti analizu posledica, već se njime proizvoljno i bez ikakvog sistemskog opravdanja zadire u postojeću organizaciju rada i kadrovsku strukturu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, ignorišući činjenicu da je upravo institut privremenog upućivanja bio jedini efikasan mehanizam za prevazilaženje hroničnog kadrovskog deficita.
„Ovakvo rešenje bi neminovno dovelo do zastoja u organizaciji rada i predstavljalo ozbiljan rizik za kvalitet obrade predmeta u prelaznom periodu. Istovremeno, postoji realna opasnost od povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na trajanje pritvora, što može rezultirati ukidanjem pritvora ili drugim procesnim posledicama sa ozbiljnim bezbednosnim implikacijama“, naveli su iz TOK-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
