„Kralj“ osvojio Arenu

Partizan – Real Madrid 64:80

(17:29, 22:18, 10:11, 15:22)

Hala: Kombank arena. Gledalaca: 21.374. Sudije: Zimblicki (Poljska), Ankarali (Turska), Anastopulos (Grčka).

Partizan: Tepić, Lovernj 13 (13sk), Dalo, Milutinov 8, Milosavljević 9, Bogdanović 15, Gagić 2, Musli, Šalić, Andrić, Kinzi 17, Bezbradica.

Real Madrid: Drejper, Fernandez 16, Rejes 10, Dijez, Mirotić 7, Rodrigez 16, Kerol, Darden 5, Ljulj 5, Burusis 15, Sloter 6, Mežri.

Sudar sa Real Madridom, najboljim timom na Starom kontinentu pokazao je da srpski šampion ima štof za šampionsko odelo, ali je još uvek samo tinejdžer sa rasplamsalom maštom u odnosu na ekipu koja je prvi favorit za osvajanje Evrolige. „Kralj“ je demonstrirao silu na rutinski način, sa pola gasa, uverivši crno-bele da oreol nepobedivosti iskazan u 26 pobeda u toku sezone simboliše njihovu snagu i kvalitet protiv kojeg ni mnogo jači timovi u odnosu na Partizan nisu imali leka (80:64).

Bez Duška Vujoševića kraj aut linije, crno-beli su bili lišeni kohezivnog elementa, što je ilustrovano brojnim nekarakterističnim greškama u vidu loših pasova, izgubljenih lopti, primetne nesigurnosti, defanzivnom skoku. U duelu sa nekim drugim timovima takve manjkavosti možda bi mogle da se iskompenzuju, međutim ekipa na turbo pogon poput Real Madrida umela je da kazni većinu takvih propusta. Iako Partizan važi za jednu od boljih skakačkih ekipa, Lovernj i Milutinov, bez adekvatne pomoći Muslija i Gagića, ali i spoljne linije, nisu mogli da nadvladaju pre svih Burusisa, Mirotića i Rejesa. Real nije pružio partiju za pamćenje, utisak je da je igrao sa pola gasa, ali nijednog trenutka pobedu nije stavio na kocku. Crno-beli su u nekoliko navrata uspeli da razliku svedu na podnošljiv zaostatak, naročito nakon zonske odbrane 1-3-1, međutim u tim trenucima do izražaja je dolazio individualan kvalitet pre svih Fernandeza i Rodrigeza. Mada u kolektivnom smislu nisu imali šutersko veče Madriđani su na delu pokazali da im nema premca u igri na „otvorenom terenu“. Brzim prenosom lopte, adekvatnom distribucijom pasova, uglavnom nakon prodora spoljne linije, lako su pronalazili igrača u najboljoj poziciji po koš. Ponovo je bilo evidentno da Partizan nema poželjan balans između spoljne i unutrašnje linije. Bogdanović i Kinzi bili su najzaslužniji što gosti razliku nisu povećali na dvadesetak poena već u prvom poluvremenu. Dobrim polaskom u dribling, dugačkim prvim korakom Bogdanović je pokazao da je spreman za velika dela. U Kinziju je imao veliku pomoć, kao i u Lovernju, koji je dabl-dabl učinkom (13p, 13sk) uspeo nekako da se suprostavi rivalskoj centarskoj liniji. Partizan je u 32. minutu poslednji put pripretio (61:55), međutim Fernandez i Rodrigez nisu dozvolili da meč dobije primese drame.