Foto: Shutterstock/Busra IspirViše od deset meseci smo svedoci dešavanja koja utiču na psihičko stanje svakog čoveka ove zemlje. Oni koji slepo veruju režimu su besni na „ove što se bune i blokiraju“, a oni koji razmišljaju svojom glavom ne žele više da ćute i trpe vređanje sopstvene inteligencije.
Studenti su protiv nasilja i svi protesti su bili mirnim putem, sa jasnom porukom, bez nasilja. Inteligentni ljudi ne koriste nasilje da bi došli do cilja.
Snimak 5. 9. 2025. ispred Filozofskog fakulteta, gde grupa mladića sa prekrivenim licima napada kordon policije, otvara nam dva pitanja: da li su to studenti ili ubačeni elementi da isprovociraju i naprave incident? I šta policija radi ispred Filozofskog fakulteta?
Nakon toga kreće odmazda policije u smislu da tuku sve pred sobom i potiskuju, nema veze da li si u uniformi medicinara, da li imaš oznaku novinara, da li si stari čovek sa štapom… A nakon svega toga – obraćanje predsednika sa osmehom na licu.
Scene nasilja bude u čoveku osećaj straha, užasa, duševne boli…
Kolege medicinari, doktorka i dva medicinska tehničara, koji nisu hteli da dežuraju u prostorijama SNS, jer smatraju da nije bilo potrebe za tim – zna se na kojim mestima ekipe Hitne medicinske pomoći treba da budu i koji je njihov posao – njima se preti otkazom. U Novom Sadu, u petak, priveden je lekar koji je pružao prvu pomoć ljudima na protestu, dok je ostalim medicinarima na protestu onemogućeno od strane policije da pruže pomoć.
Prosvetni radnici pod ugovorom, a koji podržavaju studente, već su dobili otkaze.
Trenutno stanje u Srbiji su scene nasilja i otkazi ili pretnje otkazom ljudima koji ne podržavaju režim. Trenutno psihičko stanje u Srbiji je strah. Uz njega ide i depresija, jer ljudi koji pošteno rade, u kreditima do guše, dočekaju kraj meseca sa praznim frižiderima, osećaju se manje vrednim, nesposobnim da prehrane porodicu, ne vide izlaz, postaju neraspoloženi, bezvoljni, razdražljivi… Kockarnica ima na svakom koraku, uz dozvolu države, pa samim tim i puno zavisnika od kocke i rasturenih porodica… neki se odaju alkoholu da „lakše“ preguraju dan…
Da li ćemo svi uzimati antidepresive da lakše preguramo ovaj težak život i da li ćemo na scene nasilja popiti benzodiazepine da se smirimo i leći da spavamo? Da li ćemo ćutati na nasilje? Da li ćemo i dalje ćutati kada se neko nestručan, isključivo po partijskoj liniji, zaposli u našoj firmi? Da li ćemo ćutati ako nam partijski čovek ubije nekog na naplatnoj rampi?
Da li ćemo ćutati kada opet padne neka nastrešnica koja, zbog korupcije, krađe i nestručnog kadra, nije ispravna? Da li ćemo ćutati pred praznim frižiderom dok poslanici nose garderobu i tašne od nekoliko hiljada evra? Da li ćemo ćutati kad dete želi na fakultet, a mi ne možemo da mu priuštimo?
Tiče se svih nas. Makar mi ovaj tekst napravio metu na čelu, neću ćutati… I da znate – da, jeste, među prvima smo u svetu, ali po broju prepisanih lekova za smirenje.
Mislite o tome…
Autorka je psihijatar – članica Zbora medicinskih radnika Sombor
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
