Moguće otpuštanje 400.000 radnika

Stručnjak Instituta „Adam Smit“ Andžej Sadovski veruje, međutim, da situacija neće biti tako crna, budući da se deo poljskih preduzeća sprema da kao lek za ublažavanje krize raskine stalni radni odnos sa radnicima, ali da ih ostavi na poslu kao preduzetnike. Glavni krivac za tako veliki očekivani porast nezaposlenosti u Poljskoj nije samo recesija veći masovniji povratak poljskih gastarbajtera koji gube posao u Velikoj Britaniji ili Irskoj. Poljska vlada, privrednici i stručnjaci recept da se prikoči rast nezaposlenosti vide u novim ulaganjima u infrastrukturu iz fondova EU. „Razumno ulaganje tog novca moglo bi da zaustavi rast nezaposlenosti i podstakne privrednu konjunkturu“, kazao je Mordaševič.

Evropski komesar za rad i socijalna pitanja Vladimir Špidla ocenio je da, iako će u EU u proseku zbog globalne krize nezaposlenost porasti za dva odsto, nije rečo dramatičnoj krizi većsamo recesiji, kakva za Evropu nije ništa novo. „Sve brojke pokazuju da smo na početku recesije. A recesija se razlikuje od krize i po tome koliko traje. Solidne ekonomske procene pokazuju da veću drugoj polovini godine možemo da očekujemo poboljšanje“, kazao je Špidla u intervjuu koji je juče objavio češki dnevnik Hospodarske novini. Prema rečima evropskog komesara, nisu sve privredne grane podjednako ugrožene, a ni sve zemlje članice EU.

Najveći problemi sa nezaposlenošću očekuju se u Španiji, gde bi stopa nezaposlenosti trebalo da dostigne 16,1 odsto i Velikoj Britaniji. „Glavna razlika je u tome kako aktivnu politiku zapošljavanja imaju pojedine države. Znači, koliko dobro uspevaju da nezaposlenima posavetuju, prekvalifikuju ih i pomognu da nađu novi posao“, kazao je Špidla. Zemlje koje u takvu aktivnu politiku zapošljavanja ulažu najviše novca, kao Danska, Austrija ili Holandija imaju izuzetno nisku nezaposlenost, dok zemlje koje nezaposlene prepuštaju sebi samima, a u njih, po oceni Špidle, spadaju i Češka i Slovačka mogu da očekuju dugoročno višu nezaposlenost.