Kako Mrdićeve izmene zakona mogu da utiču na predmete „Generalštab“ i „Nadstrešnica“?

Poslanici vlasti usvojili su juče na sednici skupštinskog Odbora za pravosuđe amandman kojim se omogućava stupanja na snagu seta pravosudnih zakona u roku od 30 dana. Time bi se privremeno upućeni tužioci u TOK pomerili u neko drugo tužilaštvo.

Odbor će predložiti Skupštini Srbije, koja u sredu nastavlja sednicu na čijem je dnevnom redu set pravosudnih zakona, da usvoji ovaj amandman.

Amandmanom su obuhvaćeni izmena i dopuna Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama, u načelu.

Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ocenjuje za Danas da postoji dogovor u vrhu vlasti, da nakon podnetog predloga seta pravosudnih zakona, koje je podneo poslanik Mrdić, vrlo „nespretno“ amandman na iste podnosi poslanica SNS-a Olja Petrović.

„Usudila bih se čak i da prokomentarišem da koliko stručna ova dva poslanika, toliko i valjani predlozi – poražavajući. Ako posmatramo samo podnete amandmane, možemo zaključiti da bi to bio ‘završni udarac’ na JTOK, a posredno i na Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, jer će se odraziti na kvalitet suđenja, dužinu trajanja postupka“, objašnjava Paunović.

Naglašava da ovo nije pokušaj, već jasna represija na tužilaštvo, a samim tim i na sudstvo.

„Tek će se osetiti dugoročne posledice ove represije. Ali, ova vlast ne ume da funkcioniše bez zastrašivanja, represije i devastiranja svega sto im se nađe na putu njihovih ciljeva. Sve je pokoreno u cilju interesnih grupa u vrhu“, zaključuje Paunović.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović smatra da nema potrebe za tumačenjem namera vladajuće stranke, jer ih oni sami veoma jasno iskazuju.

„Cilj je da se oduzme moć otrgnutim nekadašnjim saradnicima i da se prebaci u ruke novim lojalistima i onima koji su odlučili da ostanu na toj strani. Svaki pojedinačni potez je samo deo te strategije, a tako je i u slučaju usvajanja tog amandmana“, ukazuje Grbović.

S obzirom na to da još uvek ne smeju da se odvaže na ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal jer bi to, kako navodi naš sagovornik, dovelo do ozbiljnih posledica od strane EU, rešili su da sitnim izmenama polako pomeraju granice tolerancije i da taj posao odrade u etapama.

„Ovakvim amandmanima su ugroženi svi predmeti koje vodi TOK, ali je pre svega ugrožena pravda u Srbiji i sigurnost života u takvom društvu“, poručuje Grbović.

Advokat Viktor Gostiljac ističe da je ogoljena jedna istina – da se skupštinska većina zloupotrebljava u svrhu odbrane privatnih interesa pojedinih ljudi.

„Jasno je da je vrh političke moći u zemlji predmet raznih istraga i on odbija da se povinuje zakonu pa koristi zakonodavna ovlašćenja kojima opstruiše te istrage. Imamo rat između dve grane vlasti i to je nepodnošljivo stanje“, ocenjuje Gostiljac.

Dodaje da vlast preko poslanika pojedinaca, za koje smatra da nisu u kapacitetu da samostalno deluju u vezi izmene pravosudnih zakona, steže obruč oko sudstva i tužilaštva u nameri da povrate potpunu kontrolu nad njima.

„Zato treba reci: pobeda na izborima ne znači da izabrana vlast ima pravo da svojom većinom u parlamentu radi šta poželi već znači odgovornost pred biračima. Problem je u tome sto je naše biračko telo na niskom nivou u pogledu pravne kulture i svesti pa se podrzaumeva da jači tlači“, objašnjava Gostiljac.

Smatra da je sada je na pravnicma, advokatima, sudijama i tužiocima da se odbrane od zloupotreba parlamenta svim sredstvima, pa i građanskom neposlušnošcu.

„To nije uvek zakonito resenje, ali pravom se ne moze uvek boriti protiv sile i nepravda. Srpsko pravosuđe je danas u poziciji Grenlanda“, zaključuje Gostiljac.

Podsetimo, napadi na Tužilaštvo za organizovani kriminal počeli su pokretanjem predmeta „Nadstrešnica“ i „Generalštab“. Prvobitno su prorežimski mediji napadali TOK i Mladena Nenadića, koji je na čelu tužilaštva.

Predmetom „Nadstrešnica“ vodio se postupak protiv Gorana Vesića, Anite Dimoski, Jelene Tanasković, kao i protiv Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića, kojima se na teret stavljalo krivično delo teško delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Optužnica je protiv navedenih obustavljena krajem godine, zbog nedovoljnog broja dokaza.

S druge strane, predmet „Generalštab“ i dalje na optuženičku klupu drži ljude bliske vlasti, među kojima je najistaknutiji ministar kulture Nikola Selaković. Sredinom decembra, TOK je podneo optužni predlog protiv Selakovića, protiv sekretarke Ministarstva kulture Slavice Jelače , v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i v.d.direktora Zavoda za zaštitu spomenka kulture grada Beograda Aleksandra Ivanovića, a u vezi sa nezakonitostima prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama „Generalštaba“.

Na osnovu optužnice TOK-a, do koje je Danas došao 8. januara, okrivljeni se terete za krivična dela falsifikovanje isprave i zloupotrebu službenog položaja. Tužilaštvo u optužnici zahteva da se Selakoviću izrekne kazna od tri godine zatvora, Jelači dve i po godine, Vasiću tri godine i Ivanoviću godinu i po dana zatvora.