Nacionalni prosvetni savet podržao ukidanje kombinovanog testa 1Foto: V. A.

Nacionalni prosveti savet (NPS) jednoglasno je podržao Predlog izmene Pravilnika o programu završnog ispita koji predviđa da učenici osmog razreda umesto kombinovanog testa na maloj maturi polažu jedan od pet predmeta koji su do sada bili u sastavu tog testa. To praktično znači da će đaci birati da li će kao treći test polagati istoriju, biologiju, geografiju, fiziku ili hemiju.

Predloženo je i drugačije bodovanje, pa bi maternji jezik i matematika nosili maksimalno po 14 poena, a treći test 12.

U predlogu o kome su na današnjoj sednici raspravljali članovi NPS 30. septembar je bio naveden kao krajnji rok da se učenici opredele koji će predmet polagati na trećem testu, ali je dogovoreno da se taj rok prolongira.

Pojedini članovi NPS su smatrali da bi đacima trebalo dati vremena do kraja polugodišta i još jednu šansu za izjašnjavanje ukoliko se predomisle, dok je direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović upozorio da se mora voditi računa o rokovima kako bi Zavod stigao da odštampa sve testove na vreme.

– Nama je datum jako bitan zbog logistike jer ove godine štampamo sedam testova i ne znamo koliko će još biti za probu velike mature koja će biti 31. maja. Ne možemo da čekamo mart ili januar, mi smo hteli da predložimo da to bude 30. oktobar ili eventualno novembar, jer ćemo već u novembru krenuti sa štampom. Ako uđemo u 2023. godinu vremenski nećemo moći da odštampamo testove. Nama se čini da će 95 odsto učenika, ako ne i više, birati isti predmet kao prošle godine, kada su na kraju sedmog razreda radili probno testiranje – rekao je Ranđelović.

Savetnik ministra prosvete Zoran Kostić je predložio da još jednom sednu predstavnici Ministarstva prosvete, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i ako treba i predsednik NPS i da se nađe pravo rešenje, kako se ne bi licitiralo sa datumima.

– Najvažnije je da učenicima damo dva roka, jedan u kome će se izjasniti koji predmet će polagati i drugi za slučaj da se predomisle i tada definitivno moraju da se odluče – kazao je Kostić.

Sada ostaje da Ministarstvo prosvete izmeni Pravilnik o programu završnog ispita i čim bude objavljen škole će biti obaveštene o svim novinama.

Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, je podsetio da su sadašnji osmaci u junu prošle školske godine na kraju sedmog razreda radili probni test koji je po konceptu bio sličan budućem trećem testu na maloj maturi.

Oko 94 odsto učenika sedmog razreda je izašlo na testiranje, a najveći broj đaka – 28, 6 odsto je izabrao da rešava test iz biologije, 24,3 odsto je polagalo geografiju, 18,3 odsto hemiju, 15 procenata istoriju, a osam odsto fiziku.

Kada je reč o prosečnim postignućima na republičkom nivou, najbolji rezultat je zabeležen iz fizike na kojoj su đaci u proseku imali 12,02 poena, a najlošiji iz geografije – 9,33 boda.

Pašić je kazao da svrha ovog testiranja nije bila provera znanja učenika, jer se za test nisu ni pripremali, već da je ideja bila da im se približi mogući budući format završnog ispita.

Olakšati đacima maturu

Obrazlažući predlog za izmenu male mature Branislav Ranđelović je istakao da se o tome razmišlja nekoliko godina i da su promene predviđene i u Strategiji razvoja obrazovanja Srbije.

– Zavod i Ministarstvo prosvete tvrdo stoje na liniji da, ako je moguće, na neki način treba izaći u susret deci, tačnije olakšati im završni ispit i da on treba da ima sličnu formu kao i buduća državna matura koja kreće 2024. godine. Bio bi nonsens da deca na kraju osmog razreda polažu sedam predmeta, a učenici na kraju četvrtog razreda srednje škole samo tri – kazao je Ranđelović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.