Foto: Saša NikolićNegotin i njegova okolina, posebno sela Rajac, Rogljevo, Smedovac i Tamnič, od davnina su poznati po gajenju vinove loze i proizvodnji vina. Rajac, Rogljevo i Smedovac imaju svoje pivnice (pimnice) a Tamnič od pre par godina polje šafrana, biljke koja je i lek i začin. Prvi srpski šafran nikao je zahvaljujući porodici Nikolić iz Negotina koja je uspela da pokaže da je istok Srbije podjednako dobar i za šafran kao što je dobar i za vinovu lozu.
Ime šafran potiče od arapsko-persijske reči „za faran“ što znači „budi žut“ , šafran se koristio
u Mesopotamiji, a spominje se i u Bibliji.
Zovu ga i božijim lekom ili crvenim zlatom, koristi se u kulinarstvu, kozmetici i medicini i najskuplji je začin na svetu.
I baš naslov “najskuplji začin na svetu” pronađen na internetu, privukao je Sašu Nikolića i suprugu mu Nedu, da na imanju Sašinog dede u Tamniču započnu 2017. uzgajanje šafrana. Na površini od 10 ari zasađeno je 24.000 lukovica šafrana (Crocus Sativus).
Saša je inače diplomirani inženjer elektrotehnike, a supruga Neda profesor matematike i računarstva i, kako kaže, za gajenje šafrana su se opredelili više iz želje da slobodno vreme popune nekom aktivnošću koja neće biti neka velika obaveza.
– Iskustvo vezano za poljoprivredu sam imao jer, iako smo školu završili u Zaječaru, svaki vikend i raspuste smo provodili u selu Tamnič i učestvovali u svim poljoprivrednim radovima. U tim trenucima organizator posla je bio neko drugi dok smo ja i brat bili samo pomoć – priča za Danas Saša Nikolić, dodajući da se od trenutka kada su rešili da kupe lukovice i počnu sa uzgojem šafrana, uloga promenila.
-Više nisam bio pomoćnik već neko ko je trebalo sve to da organizuje, a pomoćnici su postali naši sinovi – kaže nam Saša.
Prvi srpski uzgajivač šafrana je do informacija dolazio uz pomoć interneta, a porodica u Francuskoj koja se nekoliko generacija unazad bavi uzgojem šafrana i od koje su kupljene lukovice, bila je voljna da nam odgovori na sva pitanja.
– Započeti proizvodnju nečega čega nema kod nas je samo po sebi teško, a posebno je teško nabaviti sadni materijal, samim tim je i cena svega bila mnogo viša nego što bi bila sada. Svima koji bi danas počeli proizvodnju šafrana bilo bi mnogo lakše jer već ima dosta članaka na netu, između ostalih i naših, gde sam objašnjavao šta se i kako radi – smatra naš sagovornik.
Priča nam, takođe, da su u odnosu na prvi zasad promenili način sadnje, sadili su mašinski, sada obrađuju motokultivatorom, u prvom zasadu je to rađeno ručno – motikom, način odvajanja tučka je malo drugačiji i sada ostavljaju samo najkvalitetniji deo iako ga ima manje, ali je proizvod daleko kvalitetniji.
-Posao je takav da ovu površinu koju imamo može do cvetanja da obradi jedan čovek, ali u periodu cvetanja, nekih 20 dana, u pomoć priskaču snajka, kumovi, prijatelji, kada ko može, ali angažujemo i ljude sa strane koje za to plaćamo – objašnjava Saša Nikolić.
Zanimalo nas je i koliko je cvetova potrebno za gram začina i da li s obzirom da šafran važi za najskuplji začin, imaju tržište za prodaju.
-Za gram, kažu da treba oko 150 cvetova, nikada nismo merili, ali to zavisi i od veličine cveta kao i od toga da li je početak cvetanja ili kraj jer su prvi cvetovi uvek krupniji od onih koji izađu posle tri nedelje, pred kraj cvetanja. Što se tiče prodaje nemamo unapred dogovorene količine već je prodaja u hodu, što je veliki problem jer ne možemo ništa planirati. Čak i ovo što ide u restorane nije ništa sigurno. Prošle godine godine je jedan deo otišao u Francusku, ali su to opet kupili naši ljudi koji tamo žive, a šta su radili sa njim ne znam – odgovorio nam je Saša.
Za Nikoliće je asocijacija za šafran ranije bila nešto egzotično, a kako kažu, sada s obzirom da im je lako dostupan, asocijacija im je jako, lep i specifičan miris.
I sami ga koriste za spravljanje limunade sa šafranom, sladoleda od ove začinske biljke i meda sa šafranom.
Od prvih srpskih proizvođača šafrana saznajemo da med sa šafranom spada u super hranu i ima odličan uticaj na ljudsko telo, kao i da kvalitetne čiste niti šafrana pomešane sa bagremovim medom čine šafran i med izuzetno aromatičnim, punog ukusa, mirisa i boje.
-Recept za med sa šafranom smo slučajno pronašli na internetu još dok smo se raspitivali za lukovice i njega pravimo samo za nas, prijatelje, eventualno nekome za poklon. Mi nemamo pčele i ne proizvodimo med, već taj med uzimamo od prijatelja iz sela i bilo bi jako teško papirološki ispratiti sve to do prodavnice – objašnjava naš sagovornik.
Važno je pomenuti i da je celokupna obrada zemlje bez primene ikakvih hemijskih preparata, a parcela na kojoj se nalazi zasad godinama nije obrađivana, a kako u blizini zasada nema drugih obradivih površina, to prvi srpski šafran svrstava u potpuno prirodni proizvod.
A njegova proizvodnja za Nikoliće je zadovoljstvo.
-Ukoliko radite nešto što morate ili što vas neko tera onda od takvog posla nema ništa, tako da nam je ovo još neki vid zadovoljstva. Ono što nas razlikuje od nekih drugih proizvođača je to što mi ne živimo direktno od ovog posla što je olakšavajuća okolnost jer nisi opterećen njime, a samim, ovo shvatamo kao vid neke fizičke aktivnosti koju bi čovek inače trebao da ima. Nismo jedini, ali smo sigurno prvi koji su u Srbiji počeli ozbiljno da se bave ovom proizvodnjom i koji su pokrenuli celu priču oko proizvodnje šafrana u Srbiji, a ujedno smo pokazali da je istok Srbije podjednako dobar i za šafran kao što je dobar i za vinovu lozu – zaključuje Saša Nikolić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
