Interes pod plaštom dobrobiti učenika: Šta nastavnici misle o uvođenju nacionalnih udžbenika?

Tanja Notoroš, nastavnica geografije i članica Glavnog odbora Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), podseća da još nije završen ni projekat nacionalnih čitanki (do sada je izdata samo jedna), a sada se ulazi u nešto novo, što, kako kaže, i nije novo već je motivisano namerom da se izvuče još više para iz državnog budžeta.

Na primeru predmeta koji predaje, Notoroš pojašnjava da se u petom razredu uče opšti pojmovi iz geografije i da neki primeri imaju dodira nacionalnom geografijom.

– Program šestog razreda je pre nekoliko godina promenjen tako da smo od onog lepog gde smo putovali kroz Evropu i približavali deci evropske države, došli do toga da je ovim sadržajima posvećeno nekih desetak časova pred kraj školske godine. Dosta toga je u sadašnjem programu posvećeno proučavanju države, kako funkcionišu države, kakva su državna uređenja, što je za uzrast učenika od 12 godina prilično konfuzno. Lekcije o privredi su na nivou srednje škole, pominje se, recimo, pojam deagrarizacija, koji bi trebalo približiti i srednjoškolcima, a kamoli učenicima šestog razreda. U sedmom razredu se proučavaju kontinenti, u ti ne vidim nikakvu povezanost sa nacionalnom geografijom, sem, recimo, primera u kojima se poredi Srbija sa drugim zemalja po veličini i broju stanovnika što može da bude korisno da deca steknu sliku o nekim odnosima i veličinama – ističe sagovornica Danasa.

Nacionalnoj geografiji posvećen je ceo osmi razred, a Notoroš kaže da je u udžbenicima previše sadržaja, pa se izgubi ono osnovno, da đaci znaju šta je planina, šta reka, šta izvor i ušće.

– Prvo poglavlje u udžbeniku se zove Jugoistočna Evropa, integracioni i dezinegracioni procesi. Da ja imam 14 godina dalje ne bih čitala.

U lekciji dezintegracioni procesi se Balkansko poluostrvo poredi sa buretom baruta, da je to posledica vekovnih istorijsko-političkih događaja, pominju se 90-godine prošlog veka, raspad nekadašnje SFRJ… Već u sledećoj lekciji se govori o himni, simbolima Republike Srbije, daje se kratak istorijat. Ne samo da ima nacionalnih sadržaja nego ih je i previše, i sada će neko da pravi nove udžbenike koji uopšte neće biti novi već ovo isto samo u novim koricama, sa autorima koji su politički podobni, uz možda još više naglašavanja Srbije – ističe Notoroš.

Naša sagovornica, koja ima 24 godine staža u prosvetim kaže da će sadržaje probrati, prilagoditi uzrastu učenika i dozirati šta je potrebno da đaci znaju, ali napominje da će se nastavnici početnici, kojih ima dosta u školama, slepo držati tih novih udžbenika što će predstavljati problem za dečje glave.

Veruje da će se srpstvo i Srbi forisirati i pita gde su drugi narodi i drugi sadržaji.

– Imala sam slučaj da pričam o turizmu Italije ili Grčke, šta sve može da se vidi u tim zemljama, na šta mi je jedan učenik rekao da on ne želi da putuje van Srbije. Na moje pitanje zašto, odgovorio je: „Zato što ja volim svoju zemlju“. Bojim se da će nam još više ovakvih odgovora doneti nacionalni udžbenici – kaže Notoroš.

Njen kolega Zlatko Rahimić, nastavnik muzičkog i član GO NSPRS-a, smatra da je pozadina cele priče o nacionalnim udžbenicima politička propaganda vladajuće partije.

On ukazuje da su postojeći udžbenici već nacionalni, bez obzira na izdavača, i da nova izdanja neće doneti ništa novo. Kaže da bi bilo bolje da su udžbenici za sve đake besplatni ili da se plaćaju simbolično, a ne da roditelji svake godine izdvajaju po 15.000 dinara za komplet samo za jedno dete i da se iznova i iznova prave novi udžbenici koji suštinski to nisu.

– Sve udžbenike muzičke kulture su pisali domaći autori koji su radili po postojećem programu i on obuhvata istorijat muzike, od praistorije i istočnih civilizacija, što se radi u petom razredu, preko srednjovekovne muzike i renesanse u šestom, u sedmom se obrađuje klasicizam i period baroka, a u osmom romantizam i muzika 20 veka. Ima dosta primera tradicionalnih pesama i one su zastupljene u udžbenicima svih izdavačkih kuća, njih obrađujemo na časovima i zaista ne vidim šta bi novo mogli da izmisle u odnosu na trenutno stanje. Ovo što se sada radi, radi se kako treba, a udžbenici su korektni – smatra Rahimić.

U javnosti se očekuje da će najviše promena pretrpeti istorija, jer je vlast u obrazloženjima zbog čega su nam potrebni nacionalni udžbenici kao argumente uvek navodila određene istorijske događaje, kojima je, po njihovom sudu, dato premalo prostora u postojećim školskim knjigama.

Međutim, da bi se uvela nacionalna istorija od petog razreda bilo bi neophodno napraviti promene u nastavnim programima, ukazuje Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji.

– U osnovnoj školi istorija se uči hronološki, tako učenici petog razreda uče o starom veku, šesti razred o srednjem veku itd. Dakle, kada je reč o nacionalnoj istoriji, đaci se prvi put sa nacionalnom istorijom, neračunajući druge predmete, susreću u šestom razredu učeći o doseljavanju Srba na Balkan i stvaranju prvih država. Lično ne verujem da će doći do nekih velikih promena u udžbenicima u odnosu na to kako su sada pisani. Najosetljivije teme dolaze tek u osmom razredu i one se odnose na Drugi svetski rat i ratove devedesetih. A one su i u sadašnji udžbenicima napisane prilično obazrivo u smislu da autori, naročito kada je reč o ratovima devedesetih pažljivo obrađuju osetljive teme – kaže Markov.

On mislim da je tema nacionalnih udžbenika u aktuelnom momentu ponovo pokrenuta ili iz političkih razloga ili iz potrebe da se možda ojača nacionalni izdavač.

– Dakle, ne očekujem drastične promene u sadržaju udžbenika, osim što bi se moglo desiti da kroz dodatne materijale budu detaljnije obrađene određene teme. Takođe, ne bih se iznenadio da stil pisanja postane nešto oštriji. Ipak, bitno je naglasiti da bi trebalo izbeći zamku da se o nečemu sudi pre nego što ugleda svetlost dana – ističe Markov.

Kaže da su u ovom trenutku najspornije to što se na neki način uvodi monopol, bar kada je reč o predmetima za koje su planirani nacionalni udžbenici, kao i način izbora autora koji autoritet stavlja ispred stručnosti.

Što se tiče njihovog uvođenja u srednje škole, Markov smatra da to nije realna opcija naročito ako imamo u vidu da tržište udžbenika za srednje škole nije tako atraktivno.

– Sve što smo proteklih godina, a naročito proteklih meseci mogli da vidimo, ne uliva poverenje ni u jednu ideju, plan, projekat koju ova vlast i Ministarstvo prosvete sprovode ili pokušavaju da sprovedu. Skeptična sam u pogledu svake njihove odluke. Nemam poverenja u njihovu sposobnost, stručnost, pa ni u dobre namere jer iza svega uvek stoji neki interes, politički i materijalni, dok dobrobit učenika pada u drugi, treći, preti plan. To je sve što bih mogla da kažem o najavljenim nacionalnim udžbenicima – prokomentarisala je Marija Starčević, nastavnica srpskog jezika i književnosti.