Foto: Z. S. M./ArhivaKao što je počela godina se završila – studentima. Ali, ne i samo njima. Jer, oni jesu „povukli” al’ su ih građani Srbije iz sve snage podržali. Svuda i na svakom mestu. Bez takve i tolike podrške građana ko zna kako bi se studentski protesti odvijali i razvijali. U stvari, zna se, da se ne lažemo.
Sa njima i uz njih bili su od prvih minuta odavanja počasti i tišine na svakoj raskrsnici u svakom gradu. Uz njih prepešačili, pretrčali i prepedalirali Srbiju uzduž i popreko. Dočekivali ih i ispraćali od najzabitijeg zaseoka do Strazbura. Svi. Od njihovih profesora i prosvetnih radnika koji su najduže štrajkovali, glumaca i umetnika, zdravstva, poljoprivrednika, pravnika i advokata, srednjoškolaca, veterana, bajkera, prevoznika…
Na pozive, blokade i akcije studenata, (raza)slate preko društvenih mreža, odazivali se momentalno, podjednako u pola dana i pola noći, dolazili, izlazili, protestovali… Po sunci i po kiši, snegu, vetru, hladnoći… Legitimisali su ih, privodili, hapsili… Pretili im se i svetili… Otpuštali sa posla, udarali na porodice, najbliže… Nisu poklekli i pokolebali se ni kad su ih „prozivali” i nazivali: izdajnicima, ustašama, kurtijevcima, blokaderima… pa potom baš konkretno „kretenima” i „idiotima”…
Zato što su uz studente branili svoju državu, njene institucije, ustanove, Ustav i zakone, školstvo i obrazovanje, pravosuđe, zdravstvo, kulturu… od (samo)volje i hirova jednog jedinog čoveka shvativši da „on nije nadležan” ali je to debelo umislio. I odbranili, poput Generalštaba i zato „popili” optužbu od predsednika lično da su Srbiji (čitaj vrhuški oko tog jednog jedinog čoveka) „izbili para” ne zna im se broj… (režimski tabloidi se gađaju ciframa od 750 miliona do duplo, 1,5 milijardi dolara).
Ili, da su oni „odbili” braću Bugare da tradicionalno u glavnom gradu ostave milione novogodišnjih evra (kao da su oni poboli Ćacilend ispred Skupštine, dobro sad Božićno seoce da kapuljaši i batinaši da imaju gde da proslave detince, materice i oce),
Građani su bili uz studente na svim velikim (i, onim manjim) protestima: po dva puta u Novom Sadu, Beogradu, Novom Pazaru… Kragujevcu, Nišu, Kraljevu… Nisu ustuknuli ni pred i pod batinama i nezapamćenom brutalnošću režima kada su policiji posle Vidovdanskog protesta date „odrešene ruke”. Bili su ih, penderečili i „peglali” od Novog Sada, preko glavnog grada, Čačka, Valjeva, Kraljeva, Loznice, Šapca… Podneli su i istrpeli. Bilo kroz zborove ili samo onako, spontano.
I, pumpali su i pumpali… do EXPOdiranja. Ne njih, već „zna se koga”.
Stajali su i ostali uz studente kano klisurine. Uvek kadri stići (na svaki skup, protest…) i uteći (zvučni top Beograd, CN gas Novi Sad…) i na strašnom mestu postojati pred svim kordonima i bataljonima policije, žandarmerije i, naravno, zaštićenih lojalista u crnom. Na najbolji način otelotvorili su onu mudru misao Meše Selimovića, da parafraziramo – „nisu se bojali ni ovna ni govna”.
I u nedelju su bili uz studente na svakom štandu i punktu diljem vaskolike Srbije gde su se prikupljali potpisi podrške. U impresivnoj organizaciji studenata sakupljeno je za promene 400.000 potpisa. E, a ko je tu podršku potpisao? Pa, pobunjeni i neuplašeni, da do kraja idu rešeni i spremni – Građani Srbije. Imenica građanin se ove godine kod nas ponovo piše velikim slovom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
