Odvezane ruke policiji od Vidovdana: Od početka protesta nijedan policajac nije odgovarao za brutalnost

Tek u ponekom slučaju tužilaštva su formirala predmete ili pokrenula postupke, međutim, te istrage tapkaju u mestu, jer tužilaštva u većini slučajeva ne mogu da saznaju identitet policajaca. U tome ih najviše koči Sektor unutrašnje kontrole (SUK), koji bi trebalo da prikuplja dokaze za tužilaštva, ali ova služba to očigledno ne radi.

Prvi, i ujedno jedan od težih slučajeva policijske brutalnosti, dogodio se krajem prošle godine u Novom Sadu, kada je u policijskim prostorijama pretučen Ilija Kostić, kome je zbog težine povreda morao biti amputiran jedan testis. Iako je Kostić u tužilaštvu naveo na koji način je zadobio povrede, kao i da bi mogao da prepozna napadača, istraga i dalje tapka u mestu, a tužilac ni posle više pokušaja nije uspeo da realizuje prepoznavanje.

U Novom Sadu je tokom proleća došlo do veće intervencije policije ispred DIF-a, kada je dekan ovog fakulteta Patrik Drid pokušao da uđe na blokirani fakultet. Policija je tada brutalno intervenisala nad građanima koji su bili okupljeni ispred fakulteta, koristeći palice. Jedan visoki oficir Žandarmerije čupao je za kosu aktivistu Roberta Silberholca, i iako je postojao video-snimak, krivična prijava koju je podneo aktivista je odbačena. Pri tom, SUK nije po službenoj dužnosti pokrenuo postupak.

Nakon ovog incidenta usledilo je zatišje, odnosno policija je sve do protesta u Beogradu za Vidovdan bila delimično suzdržana u upotrebi sile nad demonstrantima.

Od Vidovdana „zeleno svetlo“ za policiju

Međutim, od Vidovdana se ponašanje policije znatno promenilo prema demonstrantima. Kao da je neko rekao policiji da su im od tog dana „odvezane ruke“. Na tom protestu došlo je do sukoba policije i građana, gde je prilikom intervencije povređeno na desetine građana.

Najgore je prošao student Luka Mihajlović, kome je policija nanela teške telesne povrede. Zadobio je nekoliko preloma kostiju lica, a uz to je bio uhapšen i pritvoren zbog navodnog napada na ovlašćeno službeno lice. Takve povrede ne mogu biti opravdane, sve i da je student napao policiju, a na kraju se ispostavilo da se napad nije ni dogodio, jer je tužilaštvo nedavno odbacilo krivičnu prijavu. I pored svega navedenog, niko od policajaca koji su pretukli Mihajlovića nije procesuiran.

Nakon Vidovdana, građani su organizovali masovne blokade saobraćajnica, a policija je počela da nasilno razbija blokade.

Tih dana dogodilo se više slučajeva policijske brutalnosti.

Tada je na ulicama Beograda počela da interveniše Jedinica za obezbeđenje ličnosti i objekata (JZO), kojom komanduje Marko Kričak.

Tokom blokada zabeleženo je više slučajeva brutalnosti pripadnika JZO.

Dva najpoznatija su privođenje jednog građanina u vozilo bez registracionih tablica, u kojem je učestvovao Kričkov zamenik Marko Zafirović, kao i slučaj kada su pripadnici JZO na silu pokušali da otključaju telefon tako što je jedna pripadnica JZO čupala za kosu studentkinju kako bi joj podigla glavu, dok je drugi službenik prislanjao njen telefon uz lice kako bi ga otključao. Ni u ovim slučajevima, uprkos video-zapisima i poznatom identitetu policajaca, niko još uvek nije procesuiran.

Nije se saznalo ni ko je upravljao maricama koje su se punom brzinom zaletele na građane koji su blokirali jednu ulicu u Beogradu, gde samo pukom srećom niko nije pregažen.

Nakon ovih događaja, u avgustu je SNS organizovala svoje pristalice u Vrbasu, Bačkoj Palanci i Novom Sadu kako bi „branili“ stranačke prostorije ispred kojih su se okupljali demonstranti.

Maskirani muškarci napali su građane u ovim, ali i u još nekim mestima u Srbiji, ispaljujući na njih pirotehnička sredstva i gađajući ih kamenicama i staklenim flašama. Iako je policija bila prisutna na ovim mestima, niko od napadača nije uhapšen, niti je pokušano da se napadi spreče.

Ovi događaji pokrenuli su niz protesta u zemlji, a policija je gotovo svuda koristila silu.

Slučaj zlostavljanja u podrumu Vlade

Ponovo su u centru pažnje bili pripadnici JZO, koji su hapsili građane po ulicama. Studentkinja Nikolina Sinđelić javno je svedočila da je privedena kod Vlade i da su je pripadnici JZO odveli u podrum Vlade, gde ju je, prema njenom svedočenju, lično Marko Kričak šamarao i pretio silovanjem. I student Dušan Cvetković takođe je javno svedočio o policijskoj brutalnosti koju je preživeo zajedno s Nikolinom. Ni za ove slučajeve nema nikakvog epiloga.

Studentkinja Aleksandra Nikolić pretučena je od strane jedne policijske jedinice. Slika Aleksandrine krvave glave obišla je Srbiju. Njoj je izbijeno nekoliko zuba, a imala je i brojne rasekotine po glavi. Prema njenoj izjavi, policajci su je tukli pendrecima po glavi dok je ležala na zemlji.

U Valjevu je tih dana Interventna jedinica policije (IJP) pretukla nekoliko mlađih momaka koji uopšte nisu pružali otpor. Na video snimcima se vidi da gotovo ceo vod tuče palicama i nogama mladića koji leži na zemlji. Kasnije se na društvenim mrežama pojavilo još snimaka, na kojima se vidi da je tog dana više mladića pretučeno.

U vezi sa ovim događajem tužilaštvo u Valjevu formiralo je predmet, ali i ta istraga još uvek tapka u mestu, jer ovo tužilaštvo od SUK-a ne dobija nikakve informacije.

Povodom ovog slučaja oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je branio policajce u Valjevu, rekavši da su oni celu noć trpeli napade demonstranata.

Eskalacija policijske represije u Novom Sadu

U Novom Sadu je početkom septembra u dva navrata došlo do policijske brutalnosti.

Najpre je 1. septembra policija, koja je stajala ispred DIF-a, napala građane koji su se vraćali sa komemorativne šetnje povodom deset meseci od pada nadstrešnice.

Policija je tada napala i one koji su se u tom trenutku nalazili u blizini fakulteta. Intervencija je bila brutalna, a policija je koristila palice kojima su tukli mirne građane. Kasnije je MUP pravdao intervenciju navodima da su imali operativne informacije da su građani planirali upad na DIF, iako pre intervencije policije to niko nije pokušao.

Zbog ovog događaja i izostanka odgovornosti, 5. septembra održan je veliki protest u Novom Sadu. Vrlo brzo je došlo do sukoba policije i manje grupe demonstranata, ali su onda jake policijske snage započele brutalnu i neselektivnu intervenciju. U razbijanju protesta privedene su desetine građana, a policija je ispalila ogromnu količinu suzavca. Novinarka Vremena bila je prinuđena da nekoliko sati leži na zemlji zajedno s privedenima, iako je bila vidno obeležena.

Od početka protesta zabeležen je i rekordan broj napada na novinare od strane policije. Više od 20 novinara je napadnuto, a još nijedan slučaj nije rasvetljen.

Pravdanje policijske brutalnosti od strane vrha države

Ministar policije Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević takođe su često stajali u odbranu policajaca koji su upotrebljavali prekomernu silu, koristeći se sličnim argumentima kao i predsednik — ili zamenom teza, navodeći koliko je policajaca povređeno.

U najboljem slučaju, kada se nije moglo braniti neodbranjivo, izjave zvaničnika bile su u narativu: „Nadležni će preduzeti mere, a ukoliko je neko prekršio zakon — odgovaraće.“

Do danas, ni za jedan od nabrojanih slučajeva nijedan policajac nije odgovarao ni disciplinski ni krivično — ili bar javnost nije obaveštena o tome, iako bi morala biti, jer su to informacije od javnog značaja.

Naša redakcija je u dva navrata postavljala isto pitanje MUP-u: da li je od početka studentskih protesta protiv bilo kog policijskog službenika, po službenoj dužnosti, pokrenut disciplinski ili krivični postupak u vezi s prekoračenjem ovlašćenja i, ukoliko jeste — protiv koliko.

MUP nijednom nije odgovorio na naše upite.