Foto: Uglješa SurdučkiŠtrajk glađu Kristine Demeter Filipčev ispred opštine Bečej // Izveštavanje sa studentskog skupa u Novom Sadu // Razgovor sa ocem // Ništa od slanine // Uništavanje Davidovih kola // Na računu tačno 52 dinara i 18 para // Ne mogu da pređem preko scena 5. septembra, kada je policija okupirala kampus // Malo mi nedostaje zavičaj
Petak, 19. jun
Peti je dan kako Kristina Demeter Filipčev štrajkuje glađu ispred opštine Bečej zbog odbijanja nadležnih da retroaktivno isplate putne troškove za njeno dete sa invaliditetom. Iznova dolaziš do nje, sedneš pored i gledaš kako se izvan stubova zgrade život odvija sasvim uobičajeno. Rekao bih da je i Kristini štrajk prolazio uobičajeno, što znači bez zvaničnog odgovora nadležnih o njenim zahtevima. Ona je danas odustala od štrajka glađu, kaže na nagovor supruga, jer njeni sinovi sve teže podnose njen izostanak. Pre okončanja štrajka rekla je: „Ne planiram da umrem zbog Srpske napredne stranke.“
Pakuje se i odlazi svojoj kući. Ostajem u centru Bečeja još neko vreme, sve me je obuzelo, čak nisam ni napisao vest da je Kristina prekinula štrajk. Prethodnih dana zajedno sa njom se borila i Iva Hromiš, majka deteta sa smetnjama u razvoju, koja je ranije odustala od štrajka zbog zdravstvenog stanja.
Tata me je zvao da mi kaže da će doći u Novi Sad i da će doneti slaninu. Uspeo sam da se vidim sa nekim divnim ljudima koje ne viđam više toliko često. Ostali smo do kasno.
Subota, 20. jun
Pošto na računu trenutno imam nešto više od 200 dinara, u kešu tačno 510 dinara, uspeo sam da se „uvalim“ u auto koji je išao do Novog Sada. Finansijska kriza koja me zahvati sredinom svakog meseca nije toliko loša, moram da ispipam prioritete i vidim kako ću taj novac potrošiti.
Napokon stižem kući, gore nebo i zemlja od vrućine. U šali govorim cimerki da pazi šta priča, pošto pišem dnevnik, a na to Darija (cimerka) odgovara pitanjem: „Kako da pričam kada nisam tu?“ Sprema se za more, rekla mi je da će mi slati fotke. Prva pomisao na to mi je kao predCednikova: „Bobane, odvratne su ti slike iz Dubrovnika“.
Odlazim da izveštavam za studentski medij sa skupa u Novom Sadu. Govori su bili veoma snažni, govorilo se o medijima, izbornom procesu, policiji i korupciji. Na govor profesorke Smiljane Milinkov ježio sam se u više navrata. U ograđenom prostoru namenjenom novinarima, koji od milja zovemo „press obor“, polivali smo se vodom, ali nismo oterali vrućinu. Došlo je ljudi sa raznih strana, a atmosfera je bila malo drugačija nego na prethodnim skupovima.
Primećujem da su ljudi iscrpljeni, da im je dosta, ali i dalje su došli, da budu tu, da podrže studentski pokret, da čuju šta govornici imaju da kažu i verujem da ne mogu, kao i ja, da se odupru osećaju da se sloboda bliži. Po završetku skupa otišli smo na pivo, vidno izmučeni od sunca. U jednom trenutku prilazi David da se javi Milici i Dariji, tada ga upoznajem.
Nedelja, 21. jun
Tata ipak nije došao, tako da nema slanine. Ustajem, palim telefon i vidim da su Davidova kola vandalizovana. Davida kog sam juče upoznao, inače sin Dinka Gruhonjića. Odmah mi je sinulo kako je rekao da danas ide u Zagreb. Pisao sam mu tek nešto kasnije da proverim kako su.
Usudio sam se da vratim unazad TV i pogledam šta je to pripremilo prorežimsko sveto trojstvo – Informer, Pink i Prva. Emisija je bila zakazana baš u vreme studentskog skupa u Novom Sadu, a predCednik se uključuje „sasvim slučajno“ kada počinje zvanični deo skupa. Kada sam video prvog gosta, ugasio sam TV.
Otvaram aplikaciju banke, čekam kad će plata da mi stigne. Na računu imam tačno 52 dinara i 18 para, ali verovali ili ne, ovaj mesec lakše podnosim nego prethodne.
Ponedeljak, 22. jun
Ne, definitivno mesec ne podnosim lakše nego inače, jedva čekam kraj meseca. Fantastično se snalazim, trošim one namirnice koje stoje u frižideru, a koje inače izbegavam, a sad je i frižider prazan.
Održan je skup podrške porodici Dinka Gruhonjića jer je njegovom sinu Davidu vandalizovan automobil. Otišao sam da ga podržim. Tamo je rečeno nešto što bi ljudi nazvali floskulom, ali je veoma tačno: „Ne smemo da se povlačimo, ne smemo da se plašimo, jer ako se plašimo zavladaće mrak, a ako zavlada mrak oni će nas pojesti u mraku.“ Dinka sam zagrlio, snažno.
Užasno je sve ovo što se dešava Dinku već duže vreme, a njegova izjava za Kompas dodatno me je uznemirila kada je rekao da je sledeći logični korak da ga neko ubije i da je jedino što možemo da uradimo da budemo jedni uz druge.
Osetim da ne mogu da ga zastraše, samim tim je to ohrabrujuće i za nas mlade novinare i novinarke.
Kreće kiša da lije, mokar sam u potpunosti. Pokisao je i veš koji se sušio na štriku, ide opet na pranje, samo je problem što je ostala još samo jedna kapsula za pranje veša.
Utorak, 23. jun
Odlučio sam da utorak bude dan za uređenje životnog prostora. Našao sam u zamrzivaču krilca, ispekao sam hleb, lepo sam se najeo.
Uz svako čišćenje ide muzika, počelo je da trešti Az a szép, az a szép, akinek a szeme kék, pa je algoritam nekako došao do Nadice Topčagić, pa prešaltao na Ki Klop i Duha u ormaru.
Čuo sam se s ocem, pitao me je kada ću na selo. Pitao me je i kako ide fakultet, ali mu iznova govorim kako ne ide i kako čekam da se stanje malo normalizuje. Ne odlazim na predavanja i ispite. Dok nepodobni profesori ostaju bez posla, policija koja je više puta boravila u toj zgradi i premlaćivala ljude, studentski izbori koji i dalje nisu raspisani, Filozofski nema signal u zgradi, kompjuteri su iz prošlog veka, a odgovor uprave na sve to je nabavka humanoidnog robota kako bi unapredili nastavu. Harms bi pozavideo dešavanjima na Filozofskom fakultetu. Svet apsurda.
Imam 20 godina, ne znam u kom pravcu ću graditi svoju akademsku karijeru i da li ću uopšte. Ponekad imam utisak da samo trošim vreme i novac boraveći u Novom Sadu, osećam se poniženo, često bezvredno. Imam okruženje koje me podržava da nastavim studije, ali ne mogu da pređem preko scena 5. septembra, kada je policija okupirala kampus. Ne mogu da se ponašam normalno dok se sve oko mene raspada, ali uprava čeka humaniodnog robota, možda im i zaigra Moravac.
Sreda, 24. jun
Ovog puta veš sam stavio u sušilicu. Zaspao sam u dnevnoj sobi, pod klimom, kauč je skupljen, nije mi jasno kako sam uspeo da zaspim, ali dobro. Kuća je perfektno čista.
Uzeo sam novu temu kojom ću se baviti povodom otpuštanja zaposlenih u Pokrajinskoj vladi, zbog kako tvrde, podrške studentima. Dobijam broj žene koja je dobila otkaz, zovem je. Reče mi da je formirano fantomsko odeljenje za odstrel i da je još nekim ljudima, nekim porodicama ugrožena egzistencija i vlast nije briga.
Nije ih briga što su majke štrajkovale glađu u Bečeju kako bi ostvarile prava za svoju decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, nije ih briga što uništavaju tuđu imovinu i ugrožavaju bezbednost čitave porodice i nije ih briga da li ti dobro obavljaš svoj posao. Fotelja je to, njima je dobro, a ti poljoprivredniče bori se, radi, jedi parizer, subvencija ako bude.
Oni su ipak u fotelji, ti sediš na špartaču, ti si na suncu u prašini na njivi, jedina razlika koju ja vidim u ovim poređenjima je što ti svoj posao uradiš do kraja, časno i pošteno.
Četvrtak, 25. jun
Juče smo bili na karaokama, to je sada već tradicionalno, što znači da smo ostali do kasno. Nisam ustao za teren da ispratim protest ispred Rektorata u Novom Sadu, ups. Izvinite Irena i Marko.
Dva druga i dalje spavaju, jedan je u dnevnoj, drugi u spavaćoj sobi, Ana je otišla, ko zna kada i ko zna gde. Imam mnoštvo poruka i propuštenih poziva. Od zahvalnosti što sam druga povezao sa jednim profesorom, do toga da mi Mima šalje poruku da neće doći na protest podrške Vladimiru Mihiću jer se osula, Dimitrije me pita za nekakvo prase, propušteni pozivi od nepoznatih brojeva i grupa sa nazivom „Ugmaš“.
Uskoro moram da odem u neku zabit i ne izbijam odatle bar jednu nedelju. Ležao bih u debelom ladu i jeo lubenice.
Čak bi mi neko seosko imanje prijalo, a i malo fizičkog rada ne bi bilo na odmet. Sad bi moj otac rekao da to sve imam u zavičaju. Malo mi nedostaje zavičaj, ali nije više to kao nekad, izgubio se osećaj porodičnog doma… Darija mi i dalje nije poslala nijednu fotku sa mora.
Autor je student Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
