Iz straha od gubitka posla, kao i zbog umanjene zarade od 35 odsto, sve manje ljudi otvara bolovanja. Lekari opšte prakse sve češće ubeđuju pacijente da otvore bolovanje, jer nisu sposobni za rad, ali se uprkos tome većina njih vraća na posao. Bolovanje do 30 dana isplaćuje poslodavac, a duže od 30 dana isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Najveći broj njih koji odsustvuje sa posla, gotovo trećina, jesu trudnice sa komplikovanom ili rizičnom trudnoćom.
Zloupotreba bolovanja, koja je u vreme socijalističkog režima bila redovna pojava, danas gotovo i da ne postoji. Zaposleni, posebno u privatnom sektoru, boje se gubitka posla, a neretko se trudnicama ne produžava ugovor o radu, čime ostaju bez prihoda i izlažu se dodatnom stresu.
Predsednik Granskog sindikata zdravstva „Nezavisnost“ Zoran Ilić kaže za Danas da poslodavci ne dobijaju na produktivnosti ukoliko im bolestan ili povređeni zaposleni radi, već naprotiv.
– Činjenica je da živimo u teškoj ekonomskoj krizi, da je nezaposlenost sve veća, te je razumljiv strah radnika da će ostati bez posla ukoliko ne radi duže vreme. To se događa, kao i da nakon povratka sa bolovanja budu premešteni na drugu poziciju ili im plata bude smanjena – ukazuje Ilić. Dodatan problem je, kako dodaje naš sagovornik, umanjena zarada koja se prima tokom bolovanja.
– Svega 65 odsto od ionako niskih plata nedovoljno je za život. Sindikat Nezavisnost pokrenuo je inicijativu da se taj procenat poveća po novom Zakonu u radu, koji uskoro treba da se donese. Primera radi, u evropskim zemljama zaposleni tokom bolovanja primaju od 70 do 90 odsto plate – naglašava Ilić. On dodaje da ovaj sindikat posebno insistira na zaštiti trudnica, kao i radnika sa povredama na radu, jer su oni najčešće diskriminisani.
– Poslodavci, kako u javnom tako i u privatnom sektoru, moraju da shvate da produktivnost rada opada ukoliko zaposleni nije u potpunosti zdravstveno spreman da obavlja svoje radne zadatke – ističe naš sagovornik.
Prema podacima RFZO, broj dana bolovanja dužih od 30 dana poslednjih nekoliko godina je sličan. Primera radi, na bolovanju je u 2011. bilo 78.730 osiguranika, a za prvih pet meseci 2012. bolovanje je koristilo 34.486.
– Ukupan broj dana na bolovanjima ukazuje da je svako prosečno bolovao po 50 dana. Bolovanje se najčešće koristi zbog komplikacija u prvim mesecima trudnoće, zatim rađanja, tumora, bolesti mišićno-koštanog sistema i povreda. Najveću stopu bolovanja ima filijala Beograd, što je i logično za višemilionski grad – kaže za Danas Sanja Mirosavljević iz RFZO. Ona potvrđuje da je o zloupotrebama bolovanja danas teško govoriti, „jer se na bolovanje duže od 30 dana ide na lekarsku komisiju“.
Bolovanje do 10 dana
Bolovanja do 30 dana isplaćuje poslodavac, a duže od 30 dana isplaćuje RFZO. Domovi zdravlja nemaju podatke o broju dana otvorenih bolovanja, sem da najčešće traju od sedam do deset dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
