Nemačke firme u SAD uz Romnija

Prema podacima koje je za nemački list Welt obradio američki Centar za odgovornu politiku, većina saradnika 16 nemačkih firmi u Americi donirala je Baraka Obamu, dok je njih devet većinski doniralo kampanju republikanca Mita Romnija. Ali Romni je iz nemačkih izvora do kraja septembra prikupio 205.400 dolara, a Obama 180.000 dolara. Rezultat se ima zahvaliti velikoj donaciji Dojče banke, koja je Romnija donirala sa 127.000 dolara, a Obamu sa 21.000. Slično je i sa nemačkim osiguravajućim društvom Alianc, koje je Romniju doniralo 27.000 dolara, a Obami 6.000.

Zanimljivo je, podvlače Nemci, da saradnici nemačkih firmi u Americi većinom donacijama podržavaju Obamu, ali na izborima za Predstavnički dom, koji će takođe biti održani u utorak 6. novembra, prednost daju republikancima. Podršku nemačkih firmi u Americi republikancima u Kongresu posebno je potvrdio koncern Bajer koji je za „Grand Old Party“ dao 261.000 dolara. Za njim nije mnogo zaostajao ni Dojče telekom, koji je republikancima donirao istom prilikom 193.500 dolara. Simens, BASF i EADS, koji su više donirali Obami nego Romniju, kod donacija za Predstavnički dom priklonili su se republikancima.

Nemački mediji podvlače da su o naklonosti nemačkih firmi Romniju odlučile finansijske institucije kao što su Dojče banka i Alianc zbog zakona o regulaciji finansijskog tržišta, donetog za vreme Obame. Tako rigorozan zakon nije donet decenijama.

Inače, prema donacijama uplaćenim do 26. oktobra, finansijski sektor je novcem podržao Romnija, a ekonomska nauka Obamu. Na listi najvećih Obaminih donatora su: Univerzitet Kalifornija ( 1,079 miliona), Majkrosoft (761 343), Google 737 055), US vlada (614 665), Univerzitet Harvard (602 992). Romni je najviše novca dobio od: Goldman Saksa (994 139), Bank of Amerika (921 839), investicione banke Morgan Stenli (827 255), JP Morgan Čejs (792 147), Kredi Svis grupe (618 941).

Prema donacijama koje se prijavljuju Federalnoj izbornoj komisiji, do 26. oktobra Obama je sakupio i potrošio 887 miliona, a Romni 777 miliona dolara.

Ali svojom odlukom iz 2010. godine Vrhovni sud Amerike je američke predsedničke izbore definitivno učinio izborima donatora. Januara 2010. godine je odlučio da je „doniranje novca akt slobodne volje“ i otvorio put osnivanju brojnih „Komiteta za političku akciju“ poznatijih kao Super PACs preko kojih se kandidati mogu u stvari u neograničenim iznosima anonimno donirati. Ova sredstva mogu se koristiti samo za reklamnu kampanju. PACs skloni Romniju prikupili su 203, a oni skloni Obami 75 miliona. Ako se u obzir uzmu samo donacije od preko dva miliona dolara, Romni vodi sa rezultatom 10 prema šest. Zanimljivo je da su ovi komiteti, kako je i propisano, 88 miliona sakupljenih sredstava iskoristili za reklame uglavnom TV spotove, ali su ih rasporedili ovako: 74 miliona dolara protiv Obame a 1,1 miliona za njega, 8,8 miliona dolara za Romnija a 5,1 milion protiv njega.

Najveći donatori

Preko Super PACs najveći deo novca su donirali poznati biznismeni, pa na Romnijevoj listi vodi građevinski preduzetnik Bob Peri sa 17 miliona dolara, vlasnici kazina Šeldon i Miriam Adelson sa 10 miliona dolara, Robert Rouling sa pet miliona, Vilijam Koh sa četiri miliona i vlasnik rudnika uglja Džo Kraft sa gotovo četiri miliona. Na Obaminoj listi donatora vode medijski magnat Fred Ejkner sa 3,7 miliona, hedž-fond menadžer i milijarder Džejms Simons sa 3,5 miliona, filmski producent Džefri Katcenberget sa tri miliona.

Možda i Bajden bude predsednik?

Vašington – Sutrašnje glasanje za predsednika SAD moglo bi zbog složenog izbornog sistema da završi s nekim od malo verovatnih ali zakonski mogućih ishoda, među kojima je i da novi predsednik bude čovek za kojeg niko nije glasao – potpredsednik Džo Bajden ili kandidat republikanaca za potpredsednika Pol Rajan. Pored jasne pobede sadašnjeg predsednika Baraka Obame ili republikanskog izazivača Mita Romnija, sutrašnje glasanje može doneti i iznenađenja koja su moguća po Ustavu, ali koja su se retko ili nikad događala u praksi.

Ankete u završnici kampanje pokazuju da su na nacionalnom nivou Obama i Romni praktično izjednačeni, ali da sadašnji predsednik ima izvesnu prednost u „kolebljivim“ državama koje su ključne za pobedu u elektorskom sistemu glasanja. Najrealniji od manje verovatnih scenarija jeste da kandidat koji je osvojio najviše glasova na nacionalnom nivou ne bude predsednik, pošto pobednik izbora nije kandidat koji osvoji najviše glasova na federalnom nivou, već onaj koji osvoji najviše elektorskih glasova – delegata koji Amerikanci biraju u pojedinačnim državama. Ankete pokazuju da je moguće da Romni ima više glasova na saveznom nivou, a da Obama osvoji više elektora, dok je suprotna situacija daleko manje moguća.

Manje izgledan ishod je da ni Obama ni Romni ne osvoje potrebnih 270 elektora, već da obojica završe s po 269. Tada se primenjuje 12. amandman Ustava SAD prema kojem predsednika bira Predstavnički dom. Najmanje verovatan ishod je i da Predstavnički dom ne može da izabere predsednika, odnosno da nijedan od kandidata nema većinu glasova. Ako takva situacija potraje do 20. januara, potpredsednik će vršiti funkciju predsednika, kao u slučaju smrti ili drugih okolnosti koje onemogućavaju izabranog šefa države da obavlja funkciju. Prema 12. amandmanu, potpredsednik će biti osoba koja dobije najviše glasova u Predstavničkom domu. Ako takve većine nema, onda će Senat izabrati potpredsednika, koji će postupati kao predsednik. To otvara mogućnost da Bajden ili Romnijev kandidat za potpredsednika Pol Rajan dođu na čelo države. Beta