Nesporazumi u vezi sa odgovorom na grčku dužničku krizu izazvali su velike razmirice između Pariza i Berlina, „para“ koji leži u srcu evropskog projekta, ocenjuje Gardijan. Britanski list piše da „umirujuće“ poruke koje su poslali lideri iz dveju država ne zvuče uverljivo diplomatama sa obe strane Rajne, koji strahuju da je „specijalni odnos“ između Francuske i Nemačke ugrožen.
Kao argument za takvu tvrdnju navodi se da se Nemci žale kako su bili primorani da pristanu na scenario koji podrazumeva zadržavanje Grčke u zoni evra „po svaku cenu“. Istovremeno, predsednik Socijalističke partije Francuske Žan-Kristof Kambadeli uputio je otvoreno pismo naslovljeno „mom dragom prijatelju“ u kojem poziva Nemačku da se „sabere“. S druge strane, zvaničnici iz Berlina optužili su Pariz da je podstakao pojedine članice EU da se svim sredstvima založe za dogovor o Grčkoj.
„Ukoliko govorimo u terminima bračnog para, rekao bih da Francuska i Nemačka neće pokrenuti brakorazvodnu parnicu, ali da, definitivno, spavaju u odvojenim sobama“, komentariše za Gardijan francuski politikolog Iv Bertonsini. Prema njegovom mišljenju, aktuelna kriza razotkrila je suštinske razlike koje postoje između dveju država kada je reč o ekonomiji i finansijama.
Ima i onih koji smatraju da se odnos Nemačke i Francuske, definisan Jelisejskim sporazumom iz 1963, koji se temelji na ideji mira, prosperiteta i evropskog projekta nakon dva katastrofalna rata, pre može nazvati „brakom iz računa“ nego „istinskom romansom“. U tom kontekstu, ističu da Francuzi doživljavaju Nemce kao „suviše usredsređene na poštovanje finansijskih pravila, hladne, proračunate i cicije“, dok Nemci optužuju Francuze da se „ne drže pravila, naročito ekonomskih i da su suviše ležerni“. „Jedni druge trpe zbog dugoročnog interesa Evrope“, konstatuje britanski list.
Helen Miard Delakroa, ekspertkinja za francusko-nemačke odnose sa Sorbone, komentariše za Gardijan da je reč „par“ pogrešna budući da podrazumeva da su oni na „istoj talasnoj dužini, imaju ista mišljenja i međusobno se obožavaju“. „Nikada nije bilo tako. Umesto toga, imamo dva entiteta koja pronalaze zajedničku poziciju i postižu dogovor. Francuska i Nemačka neretko imaju veoma različita mišljenja, ali dele iste ciljeve, naročito o Evropi, pa koliko god da je težak put, nemaju drugog izbora već da pronađu zajedničko tlo“, smatra ona.
Ipak, Bertonsini veruje da problem sa Grčkom nije glavni razlog „zahlađenja“ u odnosima. On smatra da opasnost leži u svim drugim segmentima. „Taj odnos je ugrožen jer je izgubio ravnotežu. Nemci su ekonomski snažni i ogorčeni su što Francuska to nije. Oni, naprosto, ne razumeju zašto Nemačka ne čini više kako bi ih podržala na političkom i vojnom frontu. Ali, postoje i drugi izazovi u Evropi, poput terorizma i migracije, a da ne pominjemo Nacionalni front, sa kojim Nemačka i Francuska moraju da se zajedno suoče“, zaključuje ovaj politikolog.
Prema mišljenju Žan-Pjer Molnija, analitičara iz Pariza, „mitsko“ francusko-nemačko prijateljstvo polagano se urušava još od vremena završetka Hladnog rata. „Francuska i Nemačka ne mogu da se međusobno ignorišu i prinuđene su da se dobro slažu kada je reč o evropskim pitanjima, tako da taj par živi i dalje zajedno, ali sve više smo svedoci da Nemačka zauzima kontrasmer u odnosu na Francusku. Ljudi su imali običaj da pričaju o francusko-nemačkom motoru koji pomera stvari napred u Evropi, ali sada možemo da vidimo da dve države ne napreduju ni u jednom pravcu i da takva snaga više ne postoji“, zaključuje Molni za Gardijan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
