Od 18 postupaka do samo jednog godišnje: Zašto su pacijenti odustali od ideje da na sudu traže pravdu zbog lekarske greške?

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je pre nekoliko dana drugostepenu presudu anesteziologu Stanoju Glišiću, koji je pravosnažno osuđen na tri godine zatvora zbog smrti trogodišnje Anje Grahovac. Predmet je vraćen na ponovno suđenje. Anja Grahovac je operisana 21. maja 2007. godine od katarakte na klinici „Perfekta“, a preminula je dve nedelje kasnije, usled oštećenja na mozgu izazvanih manjkom kiseonika pri operaciji.

Iako je prošlo 16 godina od tad, nije utvrđeno ko je odgovoran za smrt devojčice.

Savršen scenario bi bio da su svi pacijenti zadovoljni lekarima i da su svi zdravstveni radnici savesni i profesionalni pa se lekarske greške ne dešavaju ili su izuzetno retke. Međutim, daleko smo od toga.

Samo tokom prošle godine Odeljenju zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja stiglo skoro 600 pritužbi pacijenata koje su se odnosile na sumnju da je načinjena lekarska greška. Od toga je 14 uzeto u razmatranje, a ostale su odbačene kao neosnovane. Iako broj pritužbi zdravstvenoj inspekciji nije mali, tokom iste godine pokrenut je samo jedan postupak pred sudom zbog nesavesnog lečenja i to pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici (zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja poslati su sudovima tokom maja 2022)

Postoji više razloga zbog kojih se iz godine u godinu sve manje građana odlučuje da krivično goni zdravstvene radnike. Jedan od njih je izmena Zakonika o krivičnom postupku kojom je predviđeno da građani više ne mogu da podnosu privatnu tužbu protiv zdravstvenih radnika zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći, već to čini tužilaštvo.

Nove odredbe Zakona počele su da se primenjuje od oktobra 2013. godine. Uočen je nagli pad pokrenutih postupaka zbog nesavesnog lečenja nakon što je izmenjeni Zakon stupio na snagu.

Pacijent koji je oštećen ili nezadovoljan lečenjem može samo da podnese krivičnu prijavu tužilaštvu, a nakon toga su mu ruke vezane.

Tužilaštvo obrađuje prijavu i odlučuje da li će je odbaciti ili podići optužnicu pred sudom. Sudeći po dosadašnjoj praksi u najvećem broju slučajeva prijave bivaju odbačene.

Beograd i Novi Sad su gradovi pred čijim sudovima je vođen najveći broj postupaka za pomenuto krivično delo u periodu 2012-2019. godine.

Međutim, tokom poslednje tri godine u ovim gradovima nije pokrenut nijedan postupak zbog nesavesnog lečenja. Na osnovu podataka dobijenih putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja (zahtevi su poslati tužilaštvima tokom maja 2022. godine) utvrdili smo da su osnovna javna tužilaštva u ovim gradovima odbacila gotovo 80 odsto pristiglih krivičnih prijava za pomenuto delo, a ostalih 20 odsto je u postupku dokaznih radnji.

Statistički podaci pokazuje da u Srbiji pacijenti koji naume na sudu da traže pravdu zbog nesavesnog lečenja najčešće ostaje praznih šaka. Od 2012. do 2022. godine oko 15 odsto slučajeva je završeno osuđujućom presudom i isto je toliko oslobađajućih presuda.

Međutim, u skoro 44 odsto situacija postupci su okončani tako što je sud odbacio optužni predlog tužilaštva zbog zastarelosti, nedostatka dokaza ili je oštećeni odustao. Takođe, u 21 odsto slučajeva spis predmeta je vraćen istražnom odeljenju ili prosleđen višem tužilaštvu na nadležnost.

Jelena Simić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union koja se u doktorskoj disertaciji bavila procesuiranjem lekarskih grešaka, ističe da je naša sudska praksa veoma nerazvijena kada je o ovom pitanju reč. Ona smatra da sudije treba više da se edukuju o toj oblasti, ali to se odnosi i na tužioce i advokate.

– Pozitivni primeri su Nemačka, Austrija i Švajcarska. Sudije koje tamo sude u ovim slučajevima imaju završen i pravni i medicinski fakultet. Kod nas su sudije uglavnom svedene na mišljenje veštaka lekarske struke. Mi nemamo specijalizovana sudska veća koja bi se bavila predmetima iz oblasti medicinskog prava, kaže Simić. Ona dodaje da deo problema leži i u sudskim veštacima koji su i sami lekari pa ne žele da svedoče protiv kolega.

– Naši veštaci medicinske struke prihvataju da veštače i slučajeve za koje nisu kompetentni. Dešavalo se, nažalost u našoj praksi, da veštak kome je istekla licenca veštači u slučaju lekarske greške. To nije dobro. Često veštaci u svojim iskazima nisu objektivni, a njihov rad nema ko da kontroliše, kaže Simić.

Pacijenti koji žele na sudu da dokažu krivičnu odgovornost lekara pored pomenutih prepreka često su lošeg zdravlja pa im i ta okolnost ne ide na ruku. Takođe, sudski sistem u Srbiji je svakako trom i sporovi dugo traju.

Sve ove okolnosti obeshrabruju pacijente da se bore za svoja prava u situacijama kada veruju da je zdravstveni radnik napravio propust. Mali procenat slučajeva koji dođu do suda i još manji procenat osuđujućih presuda navode na zaključak da čak i ako zdravstveni radnik nesavesno obavlja posao, male su šanse da će za to odgovarati.

Ovaj tekst je nastao u Digitalnoj školi novinarstva Fondacije Slavko Ćuruvija