Nisam Mesi, znam to što znam

– Našim ljudima je nemoguće udovoljiti, uvek ti nađu neku zamerku. Razumem ih, verovatno bih i ja razmišljao na taj način da sam navijač. Poštujem stav svakog čoveka koji potroši pare i vreme na gledanje Partizana, samo što sam vremenom naučio da takve stvari ne primam k srcu. Slažem se da bi bilo idealno biti hitar i imati brzu loptu, moderan fudbal traži takve igrače, ali ja nisam Mesi. Znam to što znam i trudim se da igram najbolje što umem i mogu. Zato sam valjda još tu gde jesam – odgovara kritičarima najstariji prvotimac „parnog valjka“ s priprema na Pohorju.

Skoro celo proleće ste odigrali slabo ali za vas je uvek bilo mesta u startnoj postavi. Ne mislite li da ponekad igrate na konto slavnog imena i starih zasluga?

– Nikada nisam igrao na tu kartu. Ni u najboljim danima karijere nisam tražio ili očekivao povlašćen tretman. Osetim kada ne mogu i to pošteno kažem. Jeste da sam retko bio rezerva, zaboravio sam kako je to grejati klupu, ali ne bih rekao „a“ kada bi me Stanojević sutra poslao na tribine. Ako sam mu potreban – super, ako ima boljih od mene – nema problema. Trenerova je poslednja i mora da se poštuje. Što važi za najmlađeg klinca, važi i za mene. Navikao sam da u životu, s Partizanom pogotovo, budem i na vrhu i na dnu. Kao mlađi jurio sam i za titulama najboljeg asistenta i golgetera, a sada su mi najbitniji rezultati kluba. Hvala bogu, za ovih godinu i po dana od mog povratka bili su fantastični.

I na ovim pripremama ste okruženi dečurlijom. Kako mislite da im šefujete kada im često dozvoljavate da se previše šale na vaš račun i nemate strogoću prethodnog kapitena Krstajića?

– Ne znam koliko je dobro što sam im toliko blizak i popustljiv, ali neću i ne mogu da se menjam. To sam ja. Ni privatno ne umem da podviknem. Znam, međutim, da odvojim druženje van terena od obaveza na utakmici. Tu nema zezanja. Kada krene lopta, prestaje svaka šala. Srećom, pa je većina klinaca koji su priključeni prvom timu prošla našu Omladinsku školu. Učeni su da trpe pritisak i ne zadovoljavaju se prosekom. Nije fraza, zaista mislim da su Marković, Ninković, Aksentijević, nešto stariji Brašanac, Živković… svetla budućnost Partizana.

Koliko će vama pakerima biti potrebno da se „pronađete“ u igri s novajlijama iz špica, prvenstveno Brazilcem Eduardom, od kojeg se najviše očekuje, a stigao je poslednji i to s potpuno drugog podneblja?

– Verujem da neće biti potrebno mnogo vremena da se počnemo „osećati“ u igri. Eduardo je došao s odličnim preporukama, nije mnogo propustio za ovih dve nedelje priprema, i, ono što me najviše raduje, ponaša se kao pravi profesionalac. Ništa mu nije teško, ne zabušava u defanzivi, želi da uči. Vidi se da je došao da napravi ime i karijeru u Evropi. Mislim da su naši igrači, pogotovo Partizanova „deca“, ključ uspeha, ali uvek ću da glasam i za stranca koji donosi razliku. Rizično je dovoditi ih, ali do sada smo imali sreće s njima.

Najviše promena je u najosetljivijoj – zadnjoj liniji tima. Brine li vas to?

– Nema šta, To je najosetljiviji deo svake ekipe. I najteži za uigravanje. Šteta što zbog povreda s nama nisu standardni Miljković i Lazevski, ali, iako ne volim da komentarišem rad uprave, moram priznati da me hrabre njeni potezi u ovom prelaznom roku. Pozadi su dovedeni kvalitetni igrači, sa internacionalnim iskustvom, pa verujem da će se pokazati pravim pojačanjima. I da ćemo nastaviti da „rastemo“ kao ekipa. Već protiv Metalista se video napredak u igri. Mada, rezultatima s priprema nikada ne treba davati previše značaja, makar dobili ili izgubili sve utakmice. Hrane ili nagrizaju samopouzdanje, ali nemaju mnogo veze s takmičarskim mečevima. Oni su jedino merilo i prava istina. Prvo ova dva sa Škendijom.

Liga šampiona ili Liga Evrope, kao možda realnija opcija?

– Uspeh je plasirati se i u Ligu Evrope, ali Liga šampiona je ono pravo. Ne moramo ni u jedno takmičenje, nemamo taj pritisak od uprave, ali mi želimo opet u elitu. I probaćemo sve da se kvalifikujemo za LŠ, a onda popravimo učinak u grupi. Borba za duplu krunu se podrazumeva – nabraja Ilić.

Ne volim flegmatike

Saša Ilić je prošao na desetine priprema i dobro zna da su koškanja kao ono između Petrovića i Babovića, pre neki dan, čest dekor na treninzima.

– Možda je ta svađa sa strane delovala prenaglašeno i ružno, ali ja sam navikao na takve situacije. I radujem im se. Ne volim flegmatike. Dobro je kada se zakuva, kada pršti na sve strane. Videli ste koliko smo svi ginuli za pobedu u toj igri na tom fantastično odrađenom treningu. Znači da nam je stalo – smatra kapiten Partizana.

Danas s Rozenborgom

Crno-beli će danas popodne odigrati četvrt prijateljski meč u Sloveniji, peti od početka priprema. Protivnik je norveški šampion Rozenborg, koji uveliko igra domaći šampionat i specijalno za ovu priliku dolazi u Mursku Sobotu. Dosadašnji skor Stojkovića i društva su tri pobede, protiv makedonskog Rabotničkog (5:1), ukrajinskog Metalista (1:0) i slovenačkog Simer šampiona (3:0), i jedan remi, s Olimpijom (2:2).

Bez starca, nema udarca

Dok je ekipa u hotelu i okolnim kafićima trošila povečerje, oni koji ih vode u ponedeljak veče su igrali u obližnjem balonu. I pregazili lokalnu ekipu u malom fudbalu – 19:6. Šestostruki strelac i „asistent“ kod autogola domaćina Vjetrović (portparol), sekretar stručnog štaba Ranković (4), sportski direktor Krstajić (3), prvi trener Stanojević (3), pojačanje u liku nekadašnjeg fudbalera a sada menadžera Grubera (2), bravurozni trener golmana Pandurović, koordinator za sportska pitanja Nađ i fizioterapeut Vujošević pali su na nos od trke s klincima, među kojima je najstariji imao 20 godina, ali su im zato očitali taktičku i golgetersku lekciju. A, posle ih častili večerom i pristali na revanš.