Od početka godine psi u Beogradu naneli 218 povreda, građani zabrinuti za sebe i svoje ljubimce

Samo u medijima smo poslednjih meseci imali veliki broj vesti o napadima na ljude, ali mnogo više takvih napada ostaje van očiju javnosti.

Bilo da su to psi lutalice ili psi neodgovornih vlasnika koji bez povoca puštaju opasne pse, ovaj problem nije nov, a čini se da broj takvih slučajeva samo raste.

Pored napada na ljude, još češći su primeri da psi napadaju i povređuju druge pse.

Iako je zakonom zabranjeno napuštanje i odbacivanje životinja, svedoci smo velikog broja pasa lutalica, koji su često imali vlasnike, koji su odlučili da ih odbace.

Kako se navodi na sajtu Udruženja Orca, Zakonom o veterinarstvu je propisana Centralna baza podataka o obeležavanju životinja, koja je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Tim zakonom utvrđena je i obaveza vlasnika i držaoca životinja da obeleže i registruju životinje, odnosno da imaju identifikacioni dokument koji mora pratiti životinje tokom njihovog života.

Dunja Lakčević iz Zemuna za naš portal je rekla da se samo ona prilikom svakodnevne šetnje svojih pasa u poslednjih mesec i po dana, čak dva puta našla u ovakvoj situaciji.

Oba slučaja prošla su bez težih posledica po njene pse, iako je, kako nam je objasnila to bilo pukom srećom.

„Pre tri nedelje na Zemunskom Keju su jednog od moja dva psa napala dva vlasnička psa, rase staford, koji su bili puštena sa povoca. Moji psi su hodali pred mene, na povocu. Pokušavali smo da zaobiđemo puštene pse, međutim ti psi su se zatrčali na nas. Ja sam zamolila vlasnike da ih zaustave, a jedan od njih mi je odgovorio da su psi dobri, i sledeće sekunde su napali jednog od mojih pasa. Dok smo pokušavali da spasimo napadnutog psa, moj drugi pas se od straha nekako izvukao sa povoca i pobegao, ali na sreću smo ga našli i nije bio povređen“, priča Dunja.

Ona dodaje da je taj incident mogao oba njena psa da košta života i da to ostavlja emotivnu traumu i na nju i na njene pse.

Sličan slučaj imala je, navodi, i pre mesec i po dana, kada je njenog psa napao drugi, vlasnički pas i povredio ga.

„Prema Zakonu o dobrobiti životinja, vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca, dužan je da pravilnim držanjem i drugim merama i sredstvima spreči da kućni ljubimci ugroze ljude i okolinu. To podrazumeva da se životinje ne drže i ne šetaju bez nadzora po ulicama i parkovima. Takođe, Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu propisano je da ove pse mogu šetati samo punoletna lica i to sa zaštitnom korpom i na kaišu“, objašnjava Dunja.

Slučaj je, kaže, prijavila Komunalnoj miliciji i MUP-u.

„Odgovor koji sam dobila je da je trebalo u tom trenutku da pozovem i prijavim slučaj. Kako sam to mogla da uradim dok sam jednog psa spasavala, a drugog jurila… ili kao prošli put, dok trčim sa psom kod veterinara“, pita se Dunja.

Ona smatra da bi prisustvo komunalne policije trebalo da bude mnogo veće u tom kraju.

„Za šest godina, koliko svaki dan tri puta dnevno šetam svoje pse na Zemunskom Keju, koji je sigurno jedno od mesta sa najvećom koncentracijom pasa u gradu, nijednom nisam videla komunalnu policiju da vrši kontrolu. S obzirom u kakvoj državi živimo, sumnjam da bi i smeli da priđu muškarcu koji šeta sa puštenim stafordom, čini mi se da bi pre prišli možda nekoj starijoj gospođi ili devojci koja šeta mešanca“, ističe ona.

Ovakvi incidenti se, kako ukazuje, konstantno dešavaju.

„Ja lično znam mnogo slučajeva gde su psi mnogo gore prošli u takvim situacijama nego moji psi. Dokle će ovakvi incidenti i ovakvi pojedinci prolaziti nekažnjavano“, pita Dunja.

Povodom ove teme, kontaktirali smo komunalnu miliciju u pokušaju da dobijemo odgovor o broju slučajeva u kojima je izrečena kazna neodgovornim vlasnicima, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Iz Sekretarijata za komunalne i stambene poslove su odgovorili da je prema najnovijim podacima, koji se odnose na celu teritoriju grada Beograda, u prva dva meseca u 2022. godini podneto 106 zaheteva građana za naknadu štete od povreda zadobijenih od strane pasa.

Od navedenog broja, u šest slučajeva se radilo o povredama koje su naneli psi koji imaju vlasnika.

Kako su nam rekli, da li su povređeni građani potraživali naknadu štete od vlasnika pasa je u domenu njihovih ličnih odluka i mimo nadležnosti grada.

Ostali zahtevi građana su se odnosili na povrede nanesene od strane nevlasničkih pasa.

Takvi zahtevi se, kako nam je rečeno, obrađuju u postupcima vansudskog poravnanja na posebno formiranoj Komisiji.

Iz Veterine Beograd su za Danas rekli da je od početka ove godine prijavljeno 156 povreda koje su naneli psi, prema podacima Klinike za infektivne i tropske bolesti i još 62 povrede, prema podacima svih domova zdravlja na teritoriji Grada Beograda.

Oni su nam ukazali na to da je ta statistika nepouzdana jer ne prijavljuju svi građani napade, kao i da nije sigurno da li su ti psi bili vlasnički ili bez vlasnika, odnsono lutalice.

Da ovaj problem nije rasprostranjen samo u Beogradu, pokazuju i slučajevi iz drugih gradova. Danas je nedavno pisao o problemu sa psima lutalicama u Zrenjaninu.

Takođe, sama gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski nedavno je izjavila da taj grad godišnje izdvaja između 80 i 100 miliona dinara po osnovu naknade štete zbog ujeda pasa i mačaka lutalica.