Odlazak Havela

Smrt slavnog disidenta iz perioda komunističke vlasti došla je kao šok za Čehe, a premijeru Petru Nečasu naterala suze u oči u debatnoj emisiji češke televizije.

– Pogodilo me je to, ljudski. Jer gospodin predsednik je simbol svega što se ovde dešavalo 1989. godine. Imao je još toliko toga da kaže u politici – kazao je Nečas.

Jedan od poslednjih prijatelja iz sveta koji je Havela posetio bio je tibetanski duhovni vođa dalaj-lama koji je prošlog vikenda boravio u Pragu na poziv Havelove fondacije „Forum 2000“. On mu je dao i tradicionalni tibetanski lek.

Havel je bio prvi demokratski izabran predsednik posle „plišane revolucije“ u Čehoslovačkoj, kojom je okončana četvorodecenijska vladavina režima koga je on nazivao „Apsurdistan“. AP napominje da je Havel bio dramski pisac disident koji je uveo pozorište u politiku kako bi mirnim putem doveo do pada komunizma u Čehoslovačkoj i time postao heroj epske borbe, kojom je okončan hladni rat.

Kao predsednik nadgledao je prelaz zemlje ka demokratiji i slobodnom tržištu, kao i mirni razlaz Češke i Slovačke 1993. godine. Povukao se 2003, 10 godina posle raspada Čehoslovačke i nekoliko meseci pre nego što su se obe zemlje priključile Evropskoj uniji. Nekoliko puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, a dobio je na desetine drugih širom sveta.

Ostaće upamćen i kao poslednji predsednik Čehoslovačke (1989-1992) i prvi predsednik Češke (1993-2003). Tokom njegove vladavine u Češkoj su nastupile radikalne promene, uključujući otcepljenje od Slovačke, pristupanje NATO, kao i početak pregovora o prijemu u EU, što je i postignuto 2004. Havel je političkim vodama zaplivao šezdesetih, a nakon Praškog proleća se sve više politički angažuje. Godine 1977. stiče svetsku slavu lidera čehoslovačke opozicije, budući da je bio jedan od inicijatora pisanja Povelje 77. Zbog kritikovanja komunističkog režima, sedamdesetih je služio niz zatvorskih kazni.

Kada je u Čehoslovačkoj uhapšena i osuđena poznata rok grupa „The plastic people of the Universe“, Vaclav Havel je bio među inicijatorima pisanja Karte 77, manifesta otpora intelektualne javnosti tadašnje Čehoslovačke kojim se, uz poziv na otpor režimu neslobode, formuliše i nekoliko temeljnih vrednosti tog otpora, među kojima su na prvom mestu moralnost i sloboda građanina pojedinca, onako kako je to zapisano u Helsinškoj povelji o ljudskim pravima. Pisanje Karte 77 koštalo je Havela četiri meseca zatvora, a kada je nešto kasnije osnovao i Komitet za odbranu nepravedno osuđenih, to mu je donelo četiri i po godine robije uz težak fizički rad. Havel Poslednji put je uhapšen neposredno uoči „plišane revolucije“, u kasnu jesen 1989.

Havel je rođen 1936. u Pragu u imućnoj porodici intelektualaca. Po završetku obaveznog školovanja od 16 godina, bila su mu zatvorena vrata za dalje studije jer su ga komunisti, koji su preuzeli vlast 1948, označili potomkom porodice klasnog neprijatelja. Iz tog razloga je pohađao večernju školu i radio kao hemijski tehničar, da bi u periodu između 1962. i 1966. studirao dramu na Praškom univerzitetu umetnosti.

Bio je i scenski radnik u nekoliko manjih pozorišta u Pragu, pa je tako počeo da piše kratke komade, a potom i drame. Nakon ulaska sovjetskih trupa izbačen je iz svih pozorišta, njegove drame su bile zabranjene, a on je mogao da se zaposli jedino kao pomoćni radnik u jednoj pivari. Na ponude iz inostranstva da napusti zemlju u kojoj ga proganjaju Havel odgovarao je da „rešenje za nehumano stanje u Čehoslovačkoj nije u odlasku iz zemlje“ i nastavlja da piše – na desetine političkih eseja (samizdat) i drama (štampanih i igranih u inostranstvu, pa i u Beogradu).

Havel je napisao više od 20 drama koje suplanetarno poznate. Dobitnik je predsedničke medalje slobode SAD, medalje slobode Filadelfije, ordena Kanade, kao i ordena ambasadora savesti. Za razliku od svog naslednika na predsedničkoj funkciji Vaclava Klausa, Havel je bio zagovornik evropskih integracija. Za sebe je govorio da je veliki obožavatelj SAD kao „stvarno slobodne zemlje“ i da ne postoji kontradikcija između njegove ljubavi prema ovoj zemlji i otpora prema globalizaciji, koju je smatrao fenomenom naše civilizacije, a ne američkim proizvodom. Budući da je bio vatreni zagovornik nenasilnog otpora, bivši predsednik SAD Bil Klinton ga je jednom prilikom uporedio sa Nelsonom Mandelom.

Saučešće Tadića

Beograd – Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je telegram saučešća češkom predsedniku Vaclavu Klausu i češkom narodu povodom smrti prvog predsednika nezavisne Češke Vaclava Havela. „Primite izraze najdubljeg saučešća povodom smrti Vaclava Havela, velikog borca za demokratiju, mir i slobodu“, naveo je Tadić u telegramu saučešća.

Nije završena era totalitarnih sistema

„Era totalitarnih sistema uopšte nije završena. Iskorenjeni su totalitarni režimi u klasičnom obliku kakve znamo iz perioda praškog proleća, ali se rađaju novi kao daleko sofisticiraniji način kontrole društva. Zato je potrebno da budemo budni, oprezni i da proučavamo tu pojavu“, rekao je Havel pre tri godine na proslavi 20. godišnjice pada komunizma u Češkoj.

Zalaganje za bombardovanje

Havel je u martu ove godine pozvao međunarodnu zajednicu da izvuče pouke iz krvavog raspada bivše Jugoslavije i da ne odlaže vojnu intervenciju u Libiji suviše dugo, kao što je to činila u slučaju bombardovanja Srbije. „O Miloševiću se raspravljalo četiri godine, ali oprezno oklevanje se nije isplatilo. Upravo suprotno, pokrenulo je nebrojeno mnogo strahota. To je jedna od velikih pouka koja bi trebalo da navede Zapad da dela u slučaju Libije zaista brzo, bez obzira što njegova odluka ne bi bila popularna“, kazao je Havel u intervjuu koji su objavile „Hospodaržske novini“.