Poslednjim filmom pobedio sebe: Almodovar u Kanu Foto: EPA-EFE SEBASTIEN NOGIER„Moj internacionalni debi odigrao se ovde 1983. godine sa ‘Mračnim navikama’. To je bilo prvi put da je jedan moj film putovao izvan Španije, bilo je to moje internacionalno krštenje i prelepo iskustvo, kao i moj povratak sa ‘Ženama na ivici nervnog sloma’ 1988. Ovaj Lav će postati moj ljubimac, zajedno sa dvema mačkama sa kojima živim“, rekao je zahvalivši se na priznaju za životno delo Venecijanskog filmskog festivala španski reditelj Pedro Almodovar.
Nagrada mu je na Mostri uručena u četvrtak, a u petak je na festivalu održao i masterklas.
„Almodovar nije samo najznačajniji i najuticajniji španski reditelj posle Luisa Bunjuela, već je autor koji nudi najkonkretniju, kontroverznu i provokativnu sliku Španije posle Frankove ere“, navodi se u saopštenju direktora Mostre Alberta Barbere.
Almodovarova karijera i počinje svoj uspon nakon Frankove smrti i kraja njegove diktature, ali upravo iz razloga postojanja te diktature ona nije išla uobičajenim tokom. Ne samo zbog siromaštva Almodovarove porodice, te njihove želje da im najstariji sin bude sveštenik zbog čega je čitavo detinjstvo proveo i obrazovanje sticao u katoličkom semeništu, već i zbog toga što su za vreme Frankove diktature filmske škole bile ukinute, Almodovar je bio samouk.
Na razočarenje roditelja, napustio je semenište, zaposlio se u telefonskoj kompaniji da mi mogao da kupi opremu za snimanje i počeo da pravi kratkometražne, vrlo provokativne, filmove sa seksualnom tematikom. Bio je tada deo španske kontrakulture mladih koja je procvetala nakon Frankove smrti, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka.
Pedro Almodovar Kabaljero rođen je 25. septembra 1949. u istoj pokrajini u kojoj i čuveni Servantesov junak – u La Manči. Humor je, čak i kad su najtragičnije teme u pitanju, nešto što boji Almodovarove filmove, baš kao i „Don Kihota“.
Kada je svešteničku školu zamenio bekstvom u bioskop, ubrzo je uvideo da je film njegova religija ili, kako je nedavno izjavio, nešto što daje smisao njegovom životu. Kroz opis njegovog filmskog ukusa mogu se nazreti i uzori koji su oblikovali njegovu poetiku – sa istom strašću on je gledao „Ružičaste flamingose“ DŽona Votersa i Bergmanovu „Personu“ ili Antonionija i luckaste pop filmiće.
Nazivan i ženskim rediteljem, jer neretko se njegovi filmovi bave jakim ženskim karakterima, Almodovaru su muze Karmen Maura, Viktorija Abril, Penelope Kruz. U njegovim filmovima, pre holivudske karijere, proslavio se Antonio Banderas, koji je za ulogu u Almodovarovom najnovijem filmu „Bol i slava“ dobio ove godine nagradu u Kanu.
Almodovar je homoseksualac i od 2002. godine u vezi je sa fotografom Ferdinandom Iglesijasom, koji se često pojavljuje u njegovim filmovima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
