Foto: Univerzitet u BeograduNa ovogodišnjem prijemnom ispitu za studije Psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu jedno od pitanja u testu opšte informisanosti je bilo koji su inicijalni zahtevi studenata u blokadi.
„Studentski protesti i blokade su počeli u novembru 2024. godine sa četiri osnovna zahteva. Šta od navedenog ne spada u te zahteve“, glasilo je pitanje, a među ponuđenim odgovorima je navedeno pet zahteva: 1) objava celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstruisanja železničke stanice u Novom Sadu koja je trenutno nedostupna javnosti; 2) formiranje prelazne (ekspertske) vlade, ograničenog trajanja, koja bi uspostavila uslove za fer i poštene izbore; 3) potvrda nadležnih organa o identitetu svih lica za koja postoji osnovana sumnja da su fizički napala studente i profesore, kao i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih; 4) odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i obustavu već pokrenutih krivičnih postupaka i 5) povećanje izdvojenih sredstava za državne fakultete u iznosu od 20 odsto.
Tačan odgovor – formiranje prelazne (ekspertske) vlade, ograničenog trajanja, koja bi uspostavila uslove za fer i poštene izbore – dalo je 72 odsto kandidata, odnosno 329 od 457 onih koji su polagali test.
Oliver Tošković, profesor na Odeljenju na psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je sa kolegama Sanjom Grbić i Goranom Opačićem, autor testa opšte informisanosti, za Danas ističe da je ovo odličan rezultat i da pokazuje da je pitanje bilo lako.
O motivima da se ovo pitanje nađe na prijemnom Tošković kaže da su studentske blokade i protesti jedan od najvažnijih društveno-političkih događaja koji se desio kod nas u poslednjih deset i više godina.
– Šta ćete da pitate ako ne to, bilo je očekivano da se ovakvo pitanje nađe u testu. Drugi razlog je to što se blokade tiču direktno univerziteta i fakulteta koji ti mladi upisuju, a i sami kandidati su takođe učestvovali u blokadama srednjih škola, tako da je ceo taj događaj aktuelan i od ogromne važnosti – kaže Tošković.
On pojašnjava da je prilikom formulisanja pitanja o ovakvim događajima bitno da se pita nešto što je suštinski važno.
– Nije važno da pitamo za datum da li su blokade počele u novembru ili decembru nego neke suštinski važne informacije, kao recimo šta je bio povod (pad nadstrešnice), da razumeju šta se dešava, a jedna od bitnih stvari koja pokazuju razumevanje su osnovni zahtevi od kojih se počelo. Razlog za ovo pitanje je i to što se u medijima, naročito provladinim, manipulisalo zahtevima. I sami predstavnici vlasti nisu znali koji su već su studentima spočitavali zahteve koje oni nisu istakli – ističe Tošković.
Na našu konstataciju da su zahtevi vremenom dodavani, pa je sada ključni da se raspišu izbori, Tošković kaže da je pitanje u testu glasilo koja su četiri osnovna zahteva sa kojima su počeli studentski protesti i blokade, podsećajući da su oni istaknuti i na nalozima studenata u blokadi na društvenim mrežama.
– Namerno nismo stavili zahtev za raspisivanje izbora da ne bismo zbunili nekoga, jer je to suviše specifično za razlikovanje. Moglo je i to da se pita, da kandidat razlikuje početne od kasnijih zahteva, ali bi to bilo teže pitanje, čime implicirate da neko razume događaj još specifičnije. Mi smo smatrali da to pitanje treba da bude lakše i stavili smo među ponuđene odgovore nešto što nikada nije bio zahtev studenata – kaže Tošković.
View this post on Instagram
To što je gotovo tri četvrtine kandidata znalo odgovor pokazuje da je pitanje bilo lako. Srednje teškim se smatra pitanje na koje tačno odgovori polovina kandidata.
– Ove godine prosečan broj poena na testu opšte informisanosti je bio 16,5, odnosno 17 ako se posmatra medijana. Test je bio nešto laganiji nego prethodnih godina. Idealan prosek bi bio 15 poena jer ima 30 pitanja, a mi smo sada skoro na 17 poena. I dalje postoji normalna raspodela što znači da je test bio dobar, a raspon poena koje su ostvarili kandidati je bio od pet do 28 bodova – ističe Tošković.
Na pitanje šta bi odgovorio onima koji smatraju da je ubacivanje pitanja o studentskim blokadama politizacija univerziteta, naš sagovornik odgovara da test opšte informisanosti podrazumeva informisanost o različitim oblastima u koje spada i politika.
– Zabranjivanje postavljanja pitanja o politici u testu opšte informisanosti je diktatura. Mi smo društveno-humanistički fakultet, bavimo se, između ostalog, društvenim pojavama, a ovo je, kao što sam već rekao, najveći društveno-politički potres koji se desio u Srbiji verovatno od 5. oktobra. Ne pitati nešto o tome bi značilo zatvaranje očiju pred realnošću i sakrivanje istine. Politizacija je kada radite promociju stranaka na fakultetu, kada uvodite privatno obezbeđenje i izbacujete studente sa univerziteta, poltizacija je kad predsednik države vređa rektora, a nije politizacija kada vi na fakultetu koji se bavi društveno-političkim i humanističkim temama postavljate pitanja o aktuelnim dešavanjima – zaključuje Tošković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
