Testovi opšte informisanosti na Psihologiji: Kako se prave, šta mere i kako budući kandidati da se spreme? 1Foto: N1

Testovi opšte informisanosti su deo prijemnog ispita za upis na Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, ali jedan test svake godine privlači ogromnu pažnju javnosti – onaj koji polažu budući studenti Psihologije na ovom fakultetu.

Testove sa prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg prijemnog ispita za upis na ovaj studijski program koji smo objavili na našem portalu pokušao je da reši veliki broj čitalaca Danasa, a jedna od dilema koju su imali je zašto se na osnovu rezultata sa testova opšte informisanosti biraju brucoši.

Oliver Tošković, profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od autora testova opšte informisanosti, za Danas pojašnjava da su se oni pokazali kao jako dobro sredstvo se brzu selekciju kandidata, poput upisa fakulteta, konkursa za posao i slično.

– Zamislite da otvarate firmu, treba vam 30 radnika, a prijavi vam se na konkurs 300. Pretpostavimo da želite da primite najbolje radnike, jer ipak je firma vaša, pa želite da saznate nekako ko su najposobniji radnici. Najbolje bi bilo da ste ih nekako pratili prethodnih desetak godina, beležili šta su radili, kako su se ponašali, ali na sreću po većinu nas to nije moguće. Imate nekoliko dana da odaberete 30 najsposobnijih i tu vam razni psihološki testovi sposobnosti mogu pomoći. Među testovima postoji veliki broj onih koji mere neke jako specifične sposobnosti i ako vam takve trebaju ti testovi će vam pomoći. Međutim za jedan deo zanimanja potrebi su nam ljudi sa širokim spektrom sposobnosti i jedan od načina da do njih dođemo su upravo testovi opšte informisanosti (TOI) – kaže Tošković.

Kažete da ovi testovi mere opštu informisanost, ali ne ono što većina ljudi zdravorazumski podrazumeva pod tim pojmom, odnosno neka znanja koja bi svima trebalo da budu opšte poznata.

– Testovi opšte informisanosti neposredno mere količinu zadržanih informacija, a indirektno sposobnost sticanja novih informacija i sposobnost zaključivanja iz konteksta. Pošto je sposobnost kontekstualnog razumevanja  važan činilac u formiranju pojmova, dakle važan intelektualni faktor, postignuće na ovim testovima je visoko povezano sa postignućem na testovima inteligencije. Ispitanici koji imaju visoke skorove na TOI, baš kao i na testovima inteligencije, radoznaliji su i imaju šira interesovanja. Pri izboru indikatora, to jest pitanja za testove opšte informisanosti uglavnom se ne oslanja na informacije koje se stiču u školi (zato što bi tako dobili test pamćenja, radnih navika, motivacije za uspeh u školi..) već na indikatore iz svih oblasti ljudske prakse (prirodne i društvene nauke, umetnost, sport, zabava, zanatstvo, politika, aktuelna dešavanja….) da bi zahvatili širinu interesovanja i intelektualnu radoznalost.

Dakle, predmet merenja TOI jeste interesovanje da se dođe u dodir s novim informacijama, te sposobnost i motivisanost da se one uklope u postojeću strukturu dugoročnog pamćenja na način da bude lako dostupno. Testovi opšte informisanosti ne mere znanje u klasičnom smislu, niti se u njima nalaze neke uopštene informacije svima poznate. Oni polaze od pretpostavke da će sposobnije osobe tokom svog života sakupiti, povezati i osmisliti veći broj informacija iz većeg broja oblasti – prirodnih i društvenih nauka, umetnosti, politike, sporta, aktuelnih dešavanja…

Test na psihologiji je najteži, verujemo i zbog najveće konkurencije. Ko ga sastavlja?

– Komisiju za test opšte informisanosti čine dve ili tri osobe, doktori psiholoških nauka, koje se bave konstrukcijom i proverom psiholoških mernih instrumenata, odnosno testova. Članovi komisije imaju bazičnu edukaciju iz metodologije psiholoških istraživanja, pedagoške psihologije, statistike i psihometrije. Poznavanje ovih, ali i drugih psiholoških oblasti, je neophodno za određivanje konstrukta koji se meri (na primer opšta informisanost), definisanje indikatora (pojedinačna pitanja i zadaci), procenu pouzdanosti i valjanosti pitanja (tokom konstrukcije testa procena je bazirana na iskustvu, a nakon zadavanja testa se sva pitanja proveravaju preko određenih metrijskih pokazatelja i koeficijenata). Trenutno test sastavljamo profesor Goran Opačić i ja.

Po kojim kriterijumima birate pitanja?

– Test se pravi tokom cele godine, tako što se kreira baza pitanja, koja se na kraju što je moguće preciznije formulišu da bi se otklonila, u što je moguće većoj meri, greška zbog nerazumevanja pitanja. Zatim se smišljaju netačni odgovori, takozvani atraktori, koji bi služe tome da privuku osobe koje pokušavaju da pogode odgovor otprilike ili pogrešno razumeju fenomen o kome se pita. Obično se u početku napravi više pitanja od onog koliko se očekuje da će test na kraju imati, kako bi se ostavio prostor da se neka odbace. Svaka osoba iz komisije prođe kroz pitanja drugih članova komisije i procenjuje validnost pitanja (da li odgovaraju konceptu opšte informisanosti), težinu (koliko će ih otprilike kandidata rešiti) i zastupljenost oblasti (da li ima pitanja iz većine oblasti ljudskog života).

Ako je moguće, ova pitanja prođu još dvoje ili troje kolega sa istim zadatkom. Svi koje čitaju pitanja proveravaju i pravopis. Deo pitanja na testovima se oslanja na podatke koji se pominju u školi, ali zahteva da je učenik pročitao još nešto o tome van škole. Ovakvi podaci su svima dostupni, ali favorizuju učenike koji pokazuju veću radoznalost i aktivnost i traženju novih informacija. Druga pitanja se odnose na informacije prisutne u zvaničnim medijima, a koje se svakako dalje dele i preko društvenih mreža ili pak na neka dešavanja ili pojedince koji su imali ili imaju veliki odjek na savremeno društvo (Nobelova nagrada, Olimpijske igre, važna politička previranja…).

Koliko su u proseku osvojili kandidati na poslednjem prijemnom i da li je taj rezultat dobar ili loš? Može li se uopšte približiti maksimalnom broju poena?

– Pošto na testu opšte informisanosti daju ponuđeni odgovori, na njemu svakako postoji mogućnost slučajnog pogađanja tačnog odgovora, ali je ona identična za sve kandidate i svakako da ovaj test meri puno više od slučajnog pogađanja. Da TOI ne meri slučajno pogađanje vidimo na osnovu prosečnog broja poena, koji skoro svake godine odgovara teorijskom proseku (15 +/- 2) kao i psihometrijskim koeficijentima koji opisuju raspodelu poena, a koji nedvosmisleno pokazuju validnost testa i odstupanje od slučajnog pogađanja.

Naime, da se sve svodi na slučajno pogađanje, prosek bi se vrteo oko šest poena (jer je verovatnoća slučajnog pogađanja 20 odsto), što nijedne godine za poslednjih četrdesetak, od kada se primenjuje TOI, nije bio slučaj. Ove godine je se raspon poena kretao između dva i 27 (od maksimalnih 30), a prosečan rezultat je bio 14. Idealan teorijski prosek bi iznosio 15 poena. Ovakav rezultat nam pokazuje da je test bio prilično dobar, jer je sredina bila blizu očekivane, a raspon poena je blizu maksimuma čime se kandidati razlikuju tako da se jasno izdvoje oni koji su informisaniji, odnosno oni za koje pretpostavljamo da će verovatno biti bolji studenti.

Testovi opšte informisanosti se baziraju na istim kriterijumima kao i bilo koji drugi psihološki merni instrumenti (testovi). Naime, mi ne možemo da nekome zavirimo u glavu i metrom proverimo stepen inteligencije, agresivnosti ili znanja, ali možemo da vidimo koliko je ta osoba drugačija od drugih na nekom konkretnom ponašanju, na primer na testu. Drugo važno pitanje jeste raspodela onog što merimo među ljudima, na primer znanja, odnosno koliko ima onih koji jako puno znaju, a koliko onih koji jako malo znaju.

Karl Fridrih Gaus je pokazao da kada na neku pojavu deluje mnogo činilaca, a većina naših osobina, pa i znanje su takve, ta pojava se mora raspodeliti po takozvanoj normalnoj ili Gausovoj raspodeli. To zapravo znači da ćemo, u bilo kojoj većoj grupi ljudi, imati malo onih koji jako puno znaju, malo onih koji malo znaju, a najviše onih u sredini. Dakle, da biste razumeli nečiji broj poena sa bilo kog psihološkog testa, nephodno je da na osnovu normalne raspodele odredite od kog procenta ljudi je ta osoba bolje uradila test.

Testovi opšte informisanosti na Psihologiji: Kako se prave, šta mere i kako budući kandidati da se spreme? 2
Foto: fakulteti.edukacija.rs

Koja su bila najteža pitanja na poslednjem testu?

– Pri konstrukciji svakog psihološkog testa, pa i testa opšte informisanosti, vodi se računa o tome da budu zastupljene sve oblasti koje su predmet merenja, ali da se balansira težina pitanja, tako da najviše ima srednje teških, a u podjednakoj meri manje lakih ili jako teških. Težina pitanja se obično procenjuje na osnovu broja ljudi koji mogu da daju tačan odgovor (laka pitanja su ona na koja veliki broj ljudi zna tačan odgovor, a teška obratno). Ove godine najlakše pitanje u testu se odnosilo na to da kandidati prepoznaju kom prazniku u pravoslavlju odgovara Dan zaljubljenih.

Ovo pitanje je tačno uradilo 97.6 odsto kandidata, dok 2,4 odsto nije prepoznalo da je u pitanju Sveti Trifun. Najteže je ove godine kandidatima bilo da prepoznaju da se mera čiji je cilj ukrupnjavanje i racionalnija upotreba zemljišta naziva komasacija, što je tačno uradilo samo 8,1 odsto kandidata. Ovakava pitanja smatramo prelakim (rešava tačno preko 90 odsto ispitanika) ili preteškim (rešava tačno ispod 10 odsto ispitanika) i ona nisu dobra za samo merenje, odnosno ne pokazuju baš najbolje opštu informisanost.

Međutim, kao što znamo, svako merenje podrazumeva neku grešku, pa merenje psihološkim testom podrazumeva neku grešku. Ako merite svoju težinu na vagi očekivaćete da je pravi rezultat to što ste pročitali plus/minus neka greška. Dakle, nije pitanje da li merenje testom može biti pogrešno, nego da li je greška učinjena na takav način manja od greške koju bismo pravili da ne koristimo testove.

Da li vi autori znate sve odgovore?

– Naravno da znamo odgovore na pitanja koja sami postavljamo, ali najverovatnije ne bismo znali da uradimo sva pitanja tačno na testu koji bi sastavio neki drugi psiholog. Zbog svega što sam ranije opisao, kako se prave TOI, šta oni znače i slično mi pri sastavljanju uopšte ne polazimo od toga da li mi znamo tačan odgovor unapred, već da li određeno pitanje dobro predstavlja neku oblast, da li je odgovarajuće težine, da li se odgovor može dati promišljanjem i zaključivanjem…

Upravo i jeste ideja da kriterijum opšte informisanosti ne budemo mi, autori, jer bi to značilo da mi prilično egoistično doživljavamo sebe kao neke najinformisanije osobe. Zbog toga ja često navodim da ne moramo mi znati sve tačne odgovore, jer nismo mi kriterijum, već su kriterijum sami kandidati tj. oni među njima koji su najinformisaniji, ali se to na žalost pogrešno prenosi kao da ni mi sami ne znamo odgovore na naša pitanja. Kao i svaki psihološki test, test opšte informisanosti se ne pravi tako da ga neko “prođe” ili “ne prođe”. Na svakom testu se zapravo gleda raspodela skorova, ukupnog broja poena i u slučaju selekcije, recimo prijemnog ispita, mi odabiramo određeni procenat najboljih kandidata. Možemo da kažemo da se kandidati ne takmiče sa nama ili sa testom da bi ga prošli ili ne, oni se zapravo takmiče međusobno i oni najbolji, sa najviše poena prođu.

Kako se sprema za test opšte informisanosti?

– Za testove opšte informisanosti se ne može spremiti kao što se to radi za klasične testove znanja, naučite neko gradivo i što bolje naučite to ste bolji na testu. Opšta informisanost je pokazatelj intelektualne sposobnosti uvezane sa širinom interesovanja pa se na neki način za nju sprema čitavog života. Ali, iako se ne može naučiti ili potpuno spremiti, kandidati se mogu pripremiti ili delimično utrenirati za polaganje ovakvih testova.

Imate li savet za buduće kandidate?

Prvo, bilo bi dobro da urede što je moguće više ovakvih testova, čisto da steknu neki utisak o vrsti pitanja, o oblastima za koje su pitanja vezana, ali i o načinu na koji se pitanja postavljaju. Kao što muzičari imaju tonske probe pred nastup, sportisti imaju probne treninge u svakom novom prostoru, tako i reševanje drugih testova opšte informisanosti može pomoći kandidatima pred njihovo „takmičenje”, jer vas upoznaje sa „terenom”, pomaže vam da „osetite” prostor takmičenja i slično. Dakle, samo rešavanje ranijih testova vam pomaže tako što vas opušta, osećaćete da ste na poznatom terenu kad izađete na polaganje…Pored toga, reševanje drugih testova opšte informisanosti vam može pomoći da shvatite da li postoje neke oblasti u kojima češće grešite, pa možete pojačati vaše informisanje makar delimično iz tih oblasti. Na primer, ako je sport oblast u kojoj često grešite, onda možete malo ispratiti aktuelnosti iz sporta, neke važnije događaje poput Olimpijskih igara, važnije ličnosti koje su obeležile sport kod nas ili na svetskom nivou…

Treće, pri rešavanju testova opšte informisanosti možete da probate da zaključite da li se na neka pitanja može doći do tačnog odgovora, čak iako ga niste znali na početku. Na primer, ako vas pitamo između koje dve susedne države je vođen takozvani fudbalski rat, vi ne morate znati da su to bili Salvador i Honduras, ali možete primetiti da su među ponuđenim odgovorima to jedine države koje su susedne. I na kraju, ako planirate da polažete prijemni na nekom od fakulteta na kojima se zadaje TOI, možete proveriti sebe na ovim testovima preko sajta Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (https://www.f.bg.ac.rs/buduci_studenti/TOI). Kada ih uradite, nađite vaš prosečan broj poena na više testova i na osnovu normalne raspodele date u tabeli koja se nalazi u pdf dokumentu na istom sajtu Filozofskog fakulteta, odredite od kog broja kandidata možete očekivati da ćete biti bolji na testu. Ovaj podatak vam je važan jer vam otprilike govori na koliko poena možete računati sa jednog testa opšte informisanosti, pa ako je taj broj poena baš nizak, onda je svakako bolje da imate alternativu, odnosno da polažete prijemni na još nekom fakultetu. Ako je taj broj poena visok, onda samo nastavite da se pripremate kao što sam prethodno opisao, jer naravno ako se opustite previše možete propustiti neku aktuelnost i imati manje poena na testu koji polažete.

Pouzdan izbor

Da li dobar rezultat koji neko postigne na testu opšte informisanosti korespondira sa dobrim rezultatom na testu znanja?

– Testovi opšte informisanosti se razlikuju od testova znanja po tome što: a) testovi znanja ispituju znanje iz posebnih obrazovnih oblasti; b) primena testova znanja je opravdana samo ako su ispitanici to znanje sticali u jednakim uslovima, dakle najčešće u nekom obliku sistemske edukacije (škola, kurs, seminar). Sa druge strane, testovi opšte informisanosti mere stepen poznavanja onih informacija koje nisu prevashodno rezultat školskog učenja, već koje se stiču usput, u svakodnevnom iskustvu,putem mas-medija, iz knjiga…Test opšte informisanosti korespondira sa testom znanja, ali u maloj meri. Takozvani koeficijent korelacije, čije pozitivne vrednosti pokazuju direktnu proporcionalnost i mogu biti u rasponu od 0 do 1, između testa znanja i opšte informisanosti pokazuje vrednosti u proseku oko 0,2. Ovo i jeste dobro, pošto ako bi slaganje testa znanja i opšte informisanosti bilo preveliko, na primer preko 0,9 onda bi ta dva testa merila istu stvar i mi ne bismo imali dva donekle različita kriterijuma za procenu kvaliteta budućih studenata. Naime, prijemni na Filozofskom fakultetu sadrži tri komponente i njihovom kombinacijom se dobija jako pouzdana i valjana procena kvaliteta kandidata za buduće studiranje: uspeh tokom četiri godine srednje škole, znanje iz određene oblasti i sposobnost merena preko opšte informisanosti. Na ovakav način se zapravo tri kriterijuma ukrštaju i pouzdanost procene kandidata je prilično visoka. Oni zahvataju širok spektar sposobnosti, od uočavanja informacija, pamćenja, povezivanja do osmišljvanja i zaključivanja.

Šta je opšta informisanost?

– Opšta informisanost je praktično jedan vid naše intelektualne sposobnosti, odnosno jedna njena manifestacija. Zamislite dva deteta koja rastu u istom mestu, idu u istu školu, na TV-u im se nude iste emisije, u biblioteci iste knjige, na internetu im se nudi veliki broj sadržaja. Nakon 18 godina, jedno dete je bilo odlično u školi, pročitalo puno knjiga u školi i van nje, zanimalo se za muziku i film, a sve novo što čuje pronađe na internetu ili u biblioteci. Drugo dete je išlo u školu, gledalo jednu seriju i ne koristi računar. Ono prvo je, dakle, pokazalo šira interesovanja, bilo je aktivnije, sakupilo više informacija i povezalo ih, pa možemo reći da je to prvo verovatno sposobnije u intelektualnom smislu, odnosno da ima višu opštu informisanost. Upravo takvu vrstu sposobnosti pokušavamo da detektujemo testovima opšte informisanosti – kaže Oliver Tošković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.