Pobeda u nenormalnim okolnostima

A, najmlađi trener u istoriji crno-belih u 141. komšijskom duelu nije samo dobio bitku s protivnikom već i s „alama“ van terena.

– Svi moji večiti derbiji do ovog su odlučivali o nečemu, pa mi je svaki drag na poseban način. Posebno prošli, jer nam je doneo četvrtu titulu zaredom. Ovaj nije imao tu težinu, ali smo ga dobili u neshvatljivim okolnostima i pod velikim pritiskom – počinje priču dan posle najnasilnijeg i najnebezbednijeg večitog derbija posle prekida meča na „Marakani“ malo nakon nakon petooktobarskih promena, obožavani i(li) kuđeni stručnjak.

Šta vam je donelo trijumf? Veći kvalitet, bolja taktika ili inat zbog onoga što ste doživeli?

– Svaki naš uspeh je, pre svega, rezultat timskog rada. Za derbi smo se pripremali još od prve evropske utakmice Zvezde ove sezone. Nema njenog meča koji nismo analizirali. Od prijateljskog do poslednjeg takmičarskog. U tome su mi pomagali ljudi iz našeg odličnog tima skauta, Radinović sa svojim kompjuterskim programom raščlanjivanja igre i igrača, i naših i protivničkih, moj drugi pomoćnik Kuljanin i trener golmana Pandurović, a uvek se sa direktorom Krstajićem konsultujem oko sastava i nekih detalja. Posle dolazi kvalitet, a potrebni su i sreća i božja volja. Stalno ponavljam da u fudbalu ništa nije slučajno.

Onda ni vaš skor protiv komšija nije slučajan. Da li ste postali specijalista za derbije?

-To je možda prejaka reč, ali činjenica je da sam svaki derbi pripremao na drugi način i da smo ih uglavnom igrali različito. Rad, rad i samo rad. I to timski.

U subotu ste sa ekipom prošli previše ružnih stvari da bi bile slučajne. Imate li osećaj da je u pitanju nečiji unapred smišljen scenario?

– Ne bih se bavio teorijama zavere. Ne znam da li je neko nešto planirao i da li je neko imao nekakav scenario. Neke od ovih stvari dešavaju se i na evropskim mečevima, eto setite se samo incidenata na derbiju Reala i Barselone. Ali, činjenica je da je ovo juče prevazišlo normalno sportske okvire. Tenzije i pristici su uobičajena stvar, ali mi nije jasno zašto je bez ikakvog povoda i razloga, iz čista mira, došlo do one situacije na kraju prvog poluvremena, kada su neki ljudi krenuli na mene. Odgovorno i iskreno vam tvrdim, a imam svedoke za to, da sam se samo, i to bez vređanja, obratio sudiji, upitavši ga za zašto nam je dosudio penal i nije reagovao na Kaduoovo udaranje Kamare bez lopte, nijednom rečju se ne obrativši ikome sa klupe Zvezde. A, oni su skočili i s njima neki ogromni ljudi, koje ne poznajem i kojima tu nije mesto. Valjda su hteli da nas zastraše. Ne znam. I ja volim da pravim pritisak i tenziju, sećate se šta sam radio na prošlom derbiju, ali nikada ne diram protivničke igrače, trenera ili bilo koga sa druge strane. A mi smo ovog puta bili bez razloga isprovocirani i stvarno ugroženi.

Ali, bili ste od prvog minuta uzrujani. Zašto? Šta se dešavalo pre utakmice, u tunelu i u svlačionicama?

– Ništa, tamo su stvari bile korektne, kao i na terenu, za vreme utakmice. Ali, kako da ne budem uzrujan kada jedna od mnogo, ne znam da li slučajno, bačenih baklji na Krstajića i mene, pre ulaska u tunel, posle zagrevanja, povredi policajca koji nas je pratio? Ili kada se golman Stojković vrati s opekotinom u svlačionicu. Ali, hajde da pričamo o lepim stvarima. Derbi nije bio fudbalski kvalitetan, ali jeste bio spektakl. Pitao sam Bugarina Ivanova liče li naši derbiji na njihove, na šta mi je rekao „Ma, kakvi. Ovo kod vas je rat“. I objasnio da ne misli u negativnom kontekstu.

Da li ste očekivali solidarnost i podršku rivala na putu do svlačionice u koju niste stigli? Šta ste pričali vašim igračima u pauzi – smirivali ih na ili pripremali za drugo poluvreme?

– Ma, kakva priprema?! Uostalom, nisam im imao puno toga zameriti, jer nas Zvezda ni u prvom poluvremenu nije previše ugrožavala, a i oni i ja smo bili pod utiskom drugih stvari, pa sam gledao da ih smirim. Mada, i bez mene su znali šta im je činiti u tim nenormalnim okolnostima, pa su se između sebe bodrili u stilu „E, tek sada ćemo da im pokažemo“. A, da li sam očekivao pomoć druge strane? Nisam. Nije realno, jer su bili deo te tenzije.

Može li se vaš odnos s kolegom Prosinečkim iz Zvezde nazvati normalnim?

– Ne, to nije normalan odnos, a bio je do prošlog derbija. Nikada nisam davao nekorektne izjave, a oni su omalovažavali naše rezultate pre njega, a posle nam nisu čestitali na toj zasluženoj pobedi. Nije bilo logično da su to Prosinečki i ostali uradili posle ove utakmice. No, na kraju je sve ispalo dobro, bitno je da nikome ništa nije falilo.

Da li ste vi u Partizanu svesni koliko ova pobeda može da utiče na Zvezdinu budućnost?

– Ružno sam se izrazio kada sam pre derbija izjavio da im želim probleme. Mislio sam samo na one takmičarske. Sportski je da im želim poraz protiv nas i u utakmicama posle, zar ne? Ne želim im drugačije nevolje od tih, jer dobro znam kako je teško raditi i u Zvezdi i u Partizanu, a njih vode mnogi bivši veliki sportisti.

Mislite li da su jedna od vaših prednosti njihove greške u izboru stranaca?

– Ne znam, to je njihova stvar. Znam samo da Partizan uvek ima prave zamene strancima kada im ne ide, kao Eduardu trenutno. Tako se „desio“ Lazar Marković, koji nije bio svoj u ovoj utakmici, ali sam ja zadovoljan njime i siguran sam da će već u sledećem derbiju da pokaže koliki je biser. Svaka čast Dijari, Kleu, Moreiri, Tejgu… Puno su nam doneli, ali je prava sreća i privilegija kada u startnoj postavi imaš sedmoro svoje „dece“, plus Vukića. Oni su ključ Partizanovih uspeha u poslednje vreme.

Prosinečki pre meča je procenio da će u slučaju poraza za njih biti završena trka za titulu. Da li je baš tako?

– Tek ako dobijemo Radnički i Metalac moći ću da kažem da imamo veliku prednost, jer bismo na odmor otišli sa sedam bodova više, a i Zvezda i Vojvodina nam dolaze u goste na proleće – prvo čeka da skoči pa da kaže hop Partizanov trener.

Zimogrožljivi Diara

Mnogi su verovali da će Lamine Diara početi meč, a Senegalac je prvo poluvreme proveo u svlačionici. Iako je njegovo ime bilo u protokolu.

– Mnogi su me pitali da li ću ga staviti u prvih 11, a mene je zanimalo da li mu je bolje da počne meč ili uđe u nekom trenutku. Odgovorio mi je „Šefe, mnogo je hladno, bolje da igram od prvog minuta“. Objasnio sam mu da nije u formi i ritmu za to, i da ga planiram za drugo poluvreme, ali da se ne bi smrzavao, pitali smo delegata meča može li da ostane na toplom. Dozvolio je, pa se Dia tako 45 minuta grejao i nije imao pojma šta se sve desilo kada nam se priključio. Ovog puta nije dao ili namestio gol, ali čim je ušao Vukić i Šćepa su pogodili mrežu.

Navijači, ujedinite se

Iako se i jedni i drugi zaklinju u Partizan, navijačke frakcije crno-belih su se opet više bavile jedne drugima nego podrškom ekipi. I na Marakani su podeljeni fanovi „aprnog valjka“ bili stacionirani na različitim tribinama i međusobno se vređali, a pre meča pokušali i da se fizički razračunaju, u čemu ih je sprečila žandarmerija.

– Ne znam zašto se to dešava, ni kako se to rešava, niti ko će to da uradi. Samo želim da svi budemo zajedno, jer je Partizan stvarno iznad svih nas.

Šćepovićeve srećne kopačke

Marko Šćepović je porastao. Mladi napadač najboljeg srpskog tima prvo je doneo važnu pobedu protiv Vojvodine, pa osvojio važne bodove u meču sa BSK-om, da bi golom i asistencijom u debitanskom večitom derbiju pokazao da su razni nestašluci iza njega.

– Nadam se da ću, meni najdražim golom u karijeri, makar malo pridobiti navijače s kojima nisam smeo da ulazim u sukob. Verujem i da sam ovim derbijem pokazao da neću ostati večiti talenat već postati pravi igrač, na kojeg se ekipa i trener uvek mogu osloniti. Mislim da sam sazreo, a pomogao mi je i moj prijatelj iz Mančester sitija Stefan Savić. Kopačke koje mi je dao donose mi sreću još od Smedereva – priznaje i otkriva špic velikog potencijala, koji bi da ode tek kada s klubom koji ga je stvorio osvoji još jednu duplu krunu.

O. Nikolić