Završeno iznošenje završnih reči za ubistvo Ćuruvije: Tužilaštvo traži maksimalne kazne, a odbrana oslobađajuću presudu

Sve što je preostalo u sudskom postupku koji se vodi već osam godina je da veće Apelacionog suda u Beogradu donese pravosnažnu presudu.

Tokom iznošenja završnih reči koje je održano u zgradi Specijalnog suda, svi učesnici su ponovili navode iz prethodnih završnih reči.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić zatražio je od sudskog veća da četvorici pripadnika Državne bezbednosti izrekne maksimalne zatvorske kazne od 40 godina, navodeći da su tolike sankcije jedine primerene i adekvatne.

– Oni su Ćuruviju lišili života procenjujući da u vreme ratnog stanja javnost neće reagovati. Pripremili su zamku iz koje Ćuruvija nije mogao da pobegne, a ubica nije mogao da promaši, kazao je Mandić.

Govoreći o motivu, tužilac je naglasio Ćuruvijinu mogućnost da kao vlasnik više listova utiče na javno mnjenje, te veliki broj kritičkih tekstova usmerenih ka vrhu tadašnje vlasti.

– Svojim postupcima, Ćuruvija je izazvao bes najviših državnih organa, a njegova hrabrost ga je na kraju koštala života, kazao je Mandić.

Advokati odbrane zatražili su od veća oslobađajuće presude, insistirajući da tužilaštvo u toku postupka nije uspelo da dokaže umešanost okrivljenih u ubistvo Ćuruvije.

Vladimir Marinkov koji zastupa bivšeg načelnika RDB- a Radomira Markovića je istakao da je uveren da sud neće podleći pritisku i da će “Evropi i svetu” pokazati da se u Srbiji sudi prema dokazima.

– Od vas se očekuje da presudite bez dokaza, kako bi ova predstava postala svetski hit. Vi se morate držati cara Dušana, a ne Franca Kafke. Poslušajte savest i pratite dokaze, zaključio je Marinkov svoju završnu reč.

Zora Dobričanin Nikodinović, koja brani bivšeg načelnika Beogradskog centra RDB- a Milana Radonjića i pripadnika službe Ratka Romića je naglasila da tužilaštvo u odnosu na njene klijente nije predstavilo nijedan relevantan dokaz.

– Ako donesete osuđujuću presudu, ubica će ostati na slobodi i smejaće nam se iz prikrajka, kazala je Dobričanin Nikodinović.

Advokat Mladen Džolić, branilac Miroslava Kuraka koji se tereti kao neposredni izvršilac ubistva, naglasio je da tužilaštvo nije ponudilo nijedan dokaz da potkrepi tu tvrdnju.

Nakon svojih branilaca, završne reči izneli su Marković, Radonjić i Romić tokom kojih su negirali da su imali ikakve veze sa ubistvom Ćuruvije.

Njih trojica, zajedno sa Kurakom kojem se sudi u odsustvu, prvostepeno su osuđeni na ukupno sto godina zatvora. Međutim, sud je kao neposrednog izvršioca označio peto N.N. lice čime je prekoračio optužnicu koja je kao Kuraka označila kao ubicu.

Kada je Posebno odeljenje Višeg suda prvi put donelo takvu odluku, Apelacioni sud je presudu ukinuo i vratio na ponovno suđenje. Međutim, nakon što je prvostepeno veće donelo gotovo identičnu presudu, Apelacioni sud ovoga puta mora da donese odluku.

Jedan od razloga zbog kojih je prvostepeno veće prekoračilo optužnicu i Kuraka umesto kao izvršioca označilo za pomagača je i svedočenje istoričarke Branke Prpe, Ćuruvijine nevenčane supruge koja je jedina neposredno svedočila ubistvu.

Ona je u više navrata svedočila da je videla ubicu, opisujući fizičke karakteristike koje upadljivo odudaraju od karakteristika Miroslava Kuraka. Očekivano, svi advokati odbrane su u svojim završnim rečima pomenuli ovo svedočenje.

S druge strane, tužilaštvo može da bude ohrabreno odlukom veća da u dokaze uvrsti iskaze koje je bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek, ali i bivši članovi zemunskog klana, dali pred tužiocem.

Iskazi Milorada Ulemeka i braće Simović u istrazi bili su mnogo detaljniji nego iskazi koje su ponudili svedočeći pred sudom. Tako se iz Ulemekovog iskaza u istrazi saznaje da mu je Marković tražio da likvidira jedno lice, a da je kasnije saznao da se radilo o Ćuruviji. On je isto tako istakao da je Marković jednom prilikom Romića i Kuraka oslovio sa “oni Radonjini što su ubili Ćuruviju”. Međutim, na većinu pitanja u sudu, Ulemek nije želeo da odgovara tvrdeći da ne želi sebe da izloži krivičnom gonjenju.

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine, na ulazu zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici.