Policajci da istraže policajce – to ne biva: Prekomerna sila i brutalnost bez epiloga

Ne znam da li ste znali, ali od početka protesta u Srbiji nijedan policajac nije odgovarao za upotrebu prekomerne sile tokom intervencija.

U zakonskom smislu to znači da se sve ono što ste videli svojim očima, a neki, bogami, i osetili na sopstvenoj koži, uopšte nije ni dogodilo.

Od Ilije Kostića, koji je zbog batina u policijskoj stanici ostao bez testisa, preko premlaćivanja studenata, kidnapovanja građana od strane JZO u kola bez tablica, snimka na kome dvadesetak policajaca u Valjevu prebijaju momka koji leži, zlostavljanja studenata u zgradi Vlade itd. — ništa se od toga za naše institucije nije dogodilo.

Ali se zato u glavu zna koliko je policajaca do sada povređeno. Građane ne broje, jer su, valjda, muve.

U našem savršenom sistemu za suzbijanje policijske brutalnosti postoji jedno telo u MUP-u zvano Sektor unutrašnje kontrole (SUK), koje bi trebalo da sprovede istragu, prikupi dokaze, otkrije identitet policajaca koji krše zakon i sve to preda nadležnom tužilaštvu.

Dakle, policajci treba da istraže policajce. To baš uliva nadu u nepristrasnost, zar ne?

Naravno da to ne biva, već se SUK proteklih godinu dana pravi mrtav, ne odgovara tužilaštvima na zahteve koje im šalju, a i tužilaštva, ruku na srce, ne „zapinju mnogo“. E, onda kad, na primer, neki novinar pita ove institucije da li rade nešto povodom policijske brutalnosti, one odgovore da rade — a taj rad se svodi na dopisivanje SUK-a i tužilaštva po principu: „Dostavite nam dokaze“, a iz SUK-a odgovore „Evo sutra ćemo“, al’ malo sutra.

Na kraju se oglasi predsednik ili ministar policije i kažu: „Institucije neka rade svoj posao.“ Kad god čujete ovu frazu, budite sigurni da niko neće ništa uraditi.

Ipak, treba biti iskren — naša policija nije najbrutalnija na svetu, niti smo mi izmislili policijsku brutalnost. Svaki aparat sile u svetu je plodno tlo za ovakvu pojavu, jer u svojim redovima ima ozbiljne psihopate kojima uniforma i ovlašćenje da mogu da biju služe za lečenje kompleksa i frustracija.

Razlika je u tome što se u uređenim državama ovakve pojave suzbijaju, a kod nas se gaje. Kao i korupcija.

Na celu ovu priču pojavila se informacija koja se nikako ne uklapa u sadašnju šemu.

I pored toga što je država dozvolila policiji da primenjuje silu nad građanima kako joj se prohte, mladi neće u policiju. Rok za konkurs za obuku novih 850 policajaca produžen je jer se prijavilo manje od 200 kandidata.

Nezahvalnici! Država im daje stalan posao i dozvolu da batinaju kako i koga hoće, a oni — neće.

Možda, ipak, postoji zrno nade.