Posle haških optuženika Kosovo novi prioritet

Da li ove izjave znače da Brisel Srbiji pooštrava uslove za prijem kad je u pitanju Kosovo?

Aleksandra Joksimović: Nakon što je rešeno pitanje saradnje sa Haškim tribunalom, odnos Srbije prema Kosovu automatski se pomerio na lestvici prioriteta i došao je u prvi plan. Evropska unija je do sada pokazivala značajno razumevanje za teškoće sa kojima se, kad je reč o Kosovu, vlast u Srbiji suočava na unutrašnjem planu. Beograd bi, međutim, trebalo da zna da tu postoji granica popustljivosti i ne bi nikako valjalo da je testira. Način na koji Brisel reaguje kada se ta granica pređe – veoma jasno se video kada je Srbija pokušala da predloži Ujedinjenim nacijama rezoluciju kojom bi se osporilo mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. U tom trenutku Evropska unija je veoma oštro reagovala i Beograd je bio prinuđen da se povuče. Beograd mora voditi računa da mu se može desiti, ukoliko jednog dana tu granicu pređe, da priznanje Kosova postane uslov za ulazak u Evropsku uniju.

Predrag Simić: Tačno je ovo što kaže gospođa Joksimović – kosovsko pitanje se neobično brzo i dramatično nametnulo gotovo istog dana kada je u Hag izručen Goran Hadžić, poslednji haški optuženik. A onda je došla vest da su briselski pregovori između Beograda i Prištine odloženi za septembar, zatim je Priština uvela embargo na uvoz robe iz Srbije, pa smo imali nekoliko kritičnih dana na severu Kosova s akcijama kosovskih specijalnih policijskih snaga na graničnim prelazima i paljenjem objekata i – sve je onda dobilo dramatične razmere. Bojim se da će početkom jeseni, kada počinje predizborna kampanja u Srbiji, biti novih incidenata koji su vrlo pogodno sredstvo da se vrši pritisak na Beograd u onom pravcu u kome to vlasti na Kosovu hoće.

Omer Karabeg: Nakon lošeg iskuštva sa prijemom Kipra, zvaničnici Evropske unije su često ponavljali da neće više primati u Uniju zemlje koje nisu rešile svoje teritorijalne probleme. Pa ipak, neki u Beogradu se nadaju da bi Brisel mogao napraviti izuzetak kad je u pitanju Srbija. Da li su ta nadanja opravdana?

Aleksandra Joksimović: Mislim da je apsolutno neopravdano razmišljati o bilo kakvim izuzecima. Situacija u Evropskoj uniji postaje sve složenija, kako zbog ekonomske krize, tako i zbog unutrašnjih problema. Proces proširenja Evropske unije ulazi u novu fazu u kojoj će uslovi za prijem biti značajno pooštreni.

Predrag Simić: Brisel nije u situaciji da pravi izuzetke. U ovom trenutku zaljuljani su osnovni stubovi na kojima počiva Evropska unija – od šengena do evrozone. Osim toga, Srbija nema u Evropskoj uniju snažnog lobistu, koji bi pogurao njenu kandidaturu, kao što je to bila Grčka u slučaju Kipra.

Omer Karabeg: Članica Evropskog parlamenta Doris Pak rekla je da će se od Srbije tražiti da ne pravi probleme Kosovu na njegovom putu ka EU. Može li se očekivati od vlasti u Srbiji da prihvati takav zahtev?

Aleksandra Joksimović: Doris Pak je osoba koja veoma dobro poznaje prilike na Balkanu, jer je u vreme krize i konflikata bila izvestilac Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu. S druge strane, ona je i poslanica nemačkog parlamenta, a uvek treba veoma pažljivo osluškivati razmišljanja koja stižu iz Nemačke, s obzirom da je ta zemlja upravo u vreme krize na Balkanu imala jednu od najaktivnijih uloga i bila jedan od kreatora politike prema regionu.

Omer Karabeg: Može li Srbija prihvatiti da njeni predstavnici sede za istim stolom sa predstavnicima države Kosovo, dakle da prestane da bojkotuje međunarodne skupove na koje je pozvano Kosovo?

Predrag Simić: To odsustovanje sa međunarodnih konferencija dosta smeta Srbiji, ali mislim da u dogledno vreme na domaćoj političkoj sceni nema prostora da se prihvati bilo kakvo drugo rešenje. Za drugačiji stav Beograda moraćemo da sačekamo izbore i novu vladu.

Omer Karabeg: Da li bi se odnosi između Kosova i Srbije mogli regulisati po modelu dve Nemačke u doba Hladnog rata? Zapadna Nemačka nije priznavala Istočnu, ali su bilateralni odnosi dobro funkcionisali.

Aleksandra Joksimović: Čini mi se da modeli koji su primenjivani u hladnoratovskim okolnostima teško mogu dati rezultate u današnjoj potpuno izmenjenoj situaciji. Mislim da bi pre svega Beograd trebalo da traga za modelom koji će mu omogućiti da normalno komunicira sa Prištinom, jer mu inače preti samoizolacija zbog neučestvovanja na regionalnim skupovima na kojima se pojavljuju predstavnici Kosova. To bi omogućilo Srbiji da se oslobodi teškog bremena koji je nasledila od Miloševića i koji nas još i danas pritiska, jer nijedna demokratska vlada ne može u potpunosti anulirati sve posledice onoga što je Milošević učinio.

Predrag Simić: Bilo bi dobro da obe strane, i beogradska i prištinska, malo bolje prouče kako su se razvijali odnosi između dve Nemačke jer bi tu, možda, našli rešenja za pitanja kao što su, recimo – pečati, trgovina, carina, koja su bila povod najnovijeg zaoštravanja.

Omer Karabeg: Može li se desiti da Brisel, kao uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju, ipak postavi priznanje Kosova?

Aleksandra Joksimović: Ja se iskreno nadam da Evropska unija nikada neće priznanje nezavisnosti Kosova postaviti kao eksplicitan uslov.

Predrag Simić: Sama Evropska unija neće. Sve dok pet njenih članica ne priznaje Kosovo, neće biti konsenzusa oko toga. Znači, taj uslov neće biti formalno postavljen. Međutim, faktički verovatno hoće. Jer, ukoliko to kao uslov ne postavi Brisel, postaviće ga pojedine članice u procesu ratifikacije, bez koje nema prijema.

Razočaranje u Evropu

Omer Karabeg: Verujete li da bi Srbija odustala od Evropske unije ako priznanje Kosova bude uslov za ulazak u Uniju? Podsetio bih da je ministar unutrašnjih poslova Srbije, Dačić, ovih dana rekao: „Ako nam priznanje Kosova postave kao uslov, onda je bolje da se na vreme rastanemo“.

Aleksandra Joksimović: Nije samo ministar Dačić davao takve izjave. I ministar spoljnih poslova Jeremić je više puta izlazio sa takvim stavovima. Bojim se da nas takvi tvrdokorni stavovi mogu dovesti u šah-mat poziciju. Uostalom, i kada bi došao trenutak da se takvo pitanje postavi – konačnu reč bi trebalo da daju građani na referendumu. Kada bi se danas pred građane Srbije postavilo pitanje – Evropska unija ili Kosovo, ja nisam sigurna da Evropska unija ne bi izvojevala pobedu, s obzirom da su sve izbore od 2000. godine do danas dobile proevropske snage.

Predrag Simić: Ja bih izrazio malo veću zabrinutost od gospođe Joksimović u pogledu raspoloženja biračkog tela u Srbiji. Plašim se da su očekivanja od onog iskoraka, koji je Srbija učinila 5. oktobra 2000. godine, dosta potrošena. Dosta je razočarenja. Teška ekonomska situacija utiče na raspoloženje birača, pogotovo onih koji su žrtve tranzicije. Osim toga, ovi dramatični događaji u Norveškoj pokazuju nešto na što nismo dovoljno obratili pažnju – da ekstremna desnica u Evropi sve više jača, čak i tamo gde uopšte ne bismo očekivali – u obrazovanim, višim slojevima. Bojim se da bi se takav trend mogao nastaviti, a Srbija se već suočavala sa slučajevima rasizma i desnog radikalizma.

Beograd – slabija strana

Aleksandra Joksimović: U ovim sadašnjim pregovorima sa Prištinom pozicija Beograda je slabija. Pre svega zbog toga što je sadašnjoj vladajućoj garnituri u Srbiji mnogo više stalo da se održi pregovarački proces, jer je to uslov za dobijanje kandidature za Evropsku uniju, a bez te kandidature vladajuće partije će teško dobiti predstojeće izbore. Poslednji potezi Prištine pokazuje da je ona svesna te slabosti Beograda i da želi da je iskoristi. Beograd greši što u ovim pregovorima pokušava da se nametne kao dominantni partner često uz neku vrstu slavodobitnih izjava. Beograd greši i u tome što zahtev Brisela za postizanjem rezultata u pregovaračkom procesu tumači kao pojačavanje pritiska, pa se onda reaguje izjavama o podeli Kosova i potrebi da Srbija bude spremna za različite scenarije, poput one ministra unutrašnjih poslova Dačića.

Predrag Simić: Igranje na kartu podele Kosova i lobiranje naše diplomatije u Vašingtonu za tu opciju doživeli su neuspeh. Pokazalo se da to ne prihvataju ni Brisel, ni Vašington. I EU i SAD traže rešenja do kojih će se doći kroz pregovore. Negativna stvar za Srbiju je što sada ulazi u predizborni period i što vlada, koja je na kraju svog mandata, zbog pritiska opozicije nije u stanju da u tim pregovorima pravi ustupke i prihvata kompromise. Nema sumnje da je za Srbiju u ovom trenutku ulog mnogo veći, jer je u pitanju kandidatura. Za Prištinu takođe postoji ulog, a to je vizna liberalizacija. I to su, čini mi se, dva instrumenta kojima Brisel raspolaže da bi vršio pritisak na obe strane.