Potreban je interetnički i interreligijski dijalog

Tridesetak mladih ljudi učestvovalo je u našim anketama na iste teme. Svoje viđenje o različitostima među mladom populacijom i prevazilaženju evidentiranih problema govorili su predstavnici najznačajnijih nevladinih organizacija sa ovog prostora.

U sandžačkim opštinama broj Bošnjaka i Srba je skoro isti, a skoro polovinu od ukupnog broja stanovnika čine mladi. Sandžačka stvarnost iz njihove perspektive obeležena je vidljvim razlikama po nacionalnoj i verskoj pripadnosti, ali zajednički problem, koji do izražaja dovodi te razlike, im je velika nezaposlenost, mnogo neiskorišćenog slobodnog vremena, nedostatak kulturno-zabavnih i sportskih manifestacija. Za takvu situaciju odgovornost prebacuju na starije, na političke lidere i lokalne i državne vlasti.

ANONIMNOST NA INTERNETU DOPINGUJE SOPSTVENU MRŽNJU

U okviru projekta održana je i prva debata u Trening centru OEBS-a u Novom Pazaru. Na skupu je učestvovalo dvadesetak predstavnika studentskih parlamenta, kancelarija za mlade iz ovog grada i Tutina, nevladinih organizacija i predsednica Skupštine grada Novog Pazara Borka Jovanović. Učesnici debate su zaključili da se rešenja nalaze u otvorenom dijalogu mladih Bošnjaka i Srba i zamerili što na ovakvim skupovima nema više učesnika srpske nacionalnosti jer su „za dijalog potrebne dve strane“.

Zibija Dervišhalitović – Šarenkapić, direktorka Kulturnog centra Damad, ocenila je da je Novi Pazar „jedna od retkih tačaka u ovoj zemlji gde se od 2008. godine, kontinuirano, insistira kroz aktivizam mladih na uspostavljanju dijaloga i saradnje sa potenciranjem interetničkog i interreligijskog dijaloga“

– Na mladima je budućnost, a na nama starijim ova teška i samo na nekim mestima pristojna prošlost. Treba glasno da progovorimo o sopstvenoj potrebi da govorimo o problemima koji proističu da jesmo različiti i da nerado o tome govorimo. Kad se pomenu međunacionalni odnosi, iste sekunde imate petnaest glasova koji će reći „naši međunacionalni odnosi su dobri“. Imamo pravo da budemo različiti, da imamo različit identitet, da ih ne potiskujemo, da ih podstičemo, da ih negujemo, ali imamo svi obavezu da učestvujemo u stvaranju uslova za održiv razvoj ove zajednice na opšte dobro svih nas. Ovo je multietnički i multireligijski prostor, a beogradski mediji vide samo jedan, bošnjački, segment tog prostora i vide podele unutar tog segmenta, a Sandžak Danas kaže da ne govorimo samo o Novom Pazaru već o širem prostoru u kojem Bošnjaci nisu dominantni. Oni su tek polovina problema i polovina mogućnosti. Ako ne stvaramo okolnosti da učestvujemo u rešavanju svakog problema, onda se mi međusobno izolujemo – naglasila je direktorka KC Damad i aplelovala da se „rasterećeno govori o svemu tome, jer je to stanje stvari“. Ona je skrenula pažnju na debate koje se vode na internetu uz konstataciju da „anonimnost interneta ostavlja mogućnost da se dopingujemo sopstvenim mržnjama, da izgrađujemo mržnju koju nemamo, pa da ih osnažujemo“.

– I tamo debatuju neki mladi ljudi i ovde debatuju neki mladi ljudi. Što je više ovakvih javnih mogućnosti da se gledamo i debatujemo, to je manje prostora da dominira ono što sa lakoćom može da ode u ekstrem mržnje, netrpeljivosti, iskrivljenosti. Pitanje međusobnih odnosa nije nam najvažniji problem ali jeste latentan. Mnogo je važno da mi zajedno delujemo u jednom smeru da bismo živeli bolje. To je naš zajednički interes i ne može niko da ima suprotno mišljenje od ovoga. Važno je da se brinemo o svojim međunacionalnim odnosima, jer su osamdesete i devedesete pokazale da smo gradili bratstvo i jedinstvo četrdeset godina, za godinu i po dana smo pojeli sve to i pretvorili se u Balkance. Balkanka sam bila i pre toga, samo nisma imala ove terete posle devedesetih godina. Ako se ne bavimo ovim pitanje ostavljamo širok prostor loše korišćenje lokalnih resursa i isto toliko širok prostor da čas posla, ono što su nam pristojni međunacionalni odnosi postanu loši – zaključila je Zibija Dervišhalitović-Šarenkapić.

Za Seada Biberovića, programskog koordinatora Urban-ina, previše je konstatacija da je ovo multietnička i multireligijska sredina i da je kod nevladinih organizacija „različitost nešto što je u redu, odlično, što treba poštovati, izgrađivati i čemu treba učiti druge“.

-Bojim se da nekada ogroman broj ljudi ne misli tako, već bi možda mnogo srećniji bili da ne postoje te razlike, da smo svi ovde Bošnjaci i muslimani ili svi Srbi i pravoslavci. Skupovi ove vrste dobijaju na značaju, naročito ako budu stavovi, govori ili zajednički zaključci, preneti široj javnosti. Zadatak ovakvih skupova je da te koji drugačije razmišljaju „privolimo“ da pređu na našu stranu i pokušamo da ih argumentima nateramo da promene razmišljanje. Mi dovoljno jasno i argumentovano nismo rekli šta očekujemo od vlasti Srbije da urede da bi ovde, u ovom delu Srbije i u drugim multietničkim i multireligijskim delovima bilo bolje svima zajedno. Na ovakvim skupovima konačno treba glasno da govorimo šta treba sami da uradimo, šta očekujemo od lokalnih a šta od republičkih vlasti, šta nam to treba da bismo poboljšali sopstveni kvalitet života, naglasio je Biberović i ocenio da mi sami treba da radimo na rešavanju ovih problema.

ISKORENJIVANJE IZAMA

-Ako državna politika nije razvoj interkulturalnosti, podržavanje različitosti, promovisanje pozitivnog kod različitosti nego je to suprotno, onda mi jako malo možemo da uradimo na nečemu dobrom. Kakva je to poruka građanima a prvenstveno mladima, ako Ceca ukrade osam milona evra i prizna to. Državi da milion i po, a njoj ostane šest i po i država to prihvati. To je poruka da se kriminal isplati, krađa se isplati, kradite mi vam nećemo ništa. Ti si danas u Srbiji neprijatelj, izdajnik ako ne navijaš za Noleta. U ovom slučaju je poruka da mora da se razmišlja i radi „kako mi kažemo“. Kroz školski sistem, nažalost, još uvek imamo promociju mržnje na različite načine. Šta smo dobili u Srbiji 2012. godine? Dobili smo mogućnost da i drugi nacionalisti i ekstremisti imaju pravo da ispoljavaju taj svoj ekstremizam i nacionalizam bez ikakve kazne. Kako to sada rade uslovno rečeno neko naši. Moraju da postoje dobri zakoni koji se primenjuju i politička, odnosno, partijska volja da se promovišu neke dobre stvari“, zaključio je Biberović.

Podele među mladima u Sandžaku ne treba da budu problem samo mladih, već neko sa strane mora da vidi „o čemu se i šta ovde radi“ smatra Sanjin Stevanović-Mašović, student na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru..

-Potrebno je iskorenjivanje svih izama u cilju buđenja svesti radi stvaranja boljeg društva. Najveći problem je korupcija, zbog toga mi mladi ne možemo da dođemo do posla. Šta imamo, završen fakultet i diplomu koju možemo da okačimo na zid do kraja života?Ako uspemo da suzbijemo korupciju toliko da do posla možemo da dođemo na osnovu svojih znanja i sposobnosti, onda možemo da govorimo o normalnom društvu i perspektivi mladih, rekao je Stanković Mašović.

Po mišljenju Samida Šarenkapića, iz KC „Damad“ za multietničke odnose na ovom prostoru postupci institucija jesu bitni, ali od njih ne može da se traži ništa.

-Ne mogu beogradske institucije da nam pomognu, možemo sami sebi da pomognemo. Ako pričamo da ćemo davati nove zahteve Beogradu, ništa od toga jer celokupna zbilja se svodi na priču o tim zahtevima od kojih na kraju ništa ne bude. Postoji potreba mladih ljudi da se prevaziđu sve te podele koje ih sputavaju, ali ne postoji razumevanje od političkih vlasti u gradu i svih javnih aktera. Ako ćemo da im pomognemo, onda treba da stanemo iza njih i izguramo ih napred kako bi cela zajednica videla da postoje mladi ljudi koji su potpuno različiti, a spremni su da razgovaraju jedni sa drugima. Mi sada nemamo multietnički dijalog na javnom nivou, naglasio je Šarenkapić i primetio da na skupu nema mnogo mladih srpske nacionalnosti, ali da to nije problem „ni učesnika no organizatora, već celokupnog diskursa u ovom gradu“.

– Bošnjacima, kao većinskom narodu ovde, je potrebno da ovde budu dobri međunacionalni odnosi. Dinamika međuetničkih odnosa se svodi na to kako se jedni odnosimo naspram drugih i ne može neko da dođe i u naše ime da razgovara. Može cela planeta da dođe da nam pomogne, ali mi smo ti koji pravimo razlike i sve se svodi na to da li mi hoćemo ili nećemo. Primarni problem zajednice je nezaposlenost mladih. Priča o međuetničkim odnosima se reflektuje na priču o zapošljavanju, jer loši međuljudski odnosi onemogućavaju jednu ili drugu grupu da da svoj puni doprinos razvoju zajednice. Ako imamo eksperte u jednoj ili drugoj zajednici i nemaju priliku da daju svoj doprinos zbog tih problema, mi se gubimo, rekao je Šarenkapić.

VEĆINU MLADIH NE INTERESUJU RAZGOVORI O NACIONALNIM I VERSKIM PODELAMA

Fikret Halilović, student Državnog univerziteta u Novom Pazaru tvrdi da se „mladi Bošnjaci i Srbi druže“ ali da se „u predizbornim kampanjama i kad to političkim strukturama odgovara pokreće se pitanje nacionalnih razlika“.

– Vreme pokazuje da je dobar suživot moguć.. Kod nas postoji mnogo problema koji tište sve mlade ljude – egzistencija, materijalna obezbeđenost, slobodno vreme i sl. To su teme o kojima mladi hoće da razgovaraju, a mnogo ih ne interesuju priče o nacionalnoj i verskoj podeljenosti. Prosečan student u Novom Pazaru je spreman samo u jednom delu za svoj posao i za svoju budućnost. Imamo situaciju da izuzetno mali broj studenata govori strani jezik, od kuće se nisu odvojili više od deset dana a treća su ili četvrta godina fakulteta i to je bila maturska ekskurzija. Jedno društvo ne može da napreduje ako se zatvori i ne izlazi se iz određenog područja. Mi smo još uvek zatvorena sredina iako nam je sve otvoreno, a to zavisi samo od nas – konstatovao je Halilović.

Najmlađi učesnik debate bio je Nedim Hazirović, učenik novopazarske Gimnazije, koji je rekao da među njegovim vršnjacima postoji podeljenost po nacionalnoj osnovi i da je to vidljivo, a „mi nećemo otvorenih očiju da pogledamo rpobleme koji potresaju naš grad i zajednicu“.

Predsednik Studentskog parlamenta na ovdašnjem Državnom univerzitetu Mersad Ličina smatra da je puno studenata nezainteresovano za ovakve teme, ali i da na ovakvim skupovima mora da bude više Srba.

-Ovde svi pričamo o multietničnosti i multikonfesionalnosti, ali to nije generalni problem mladih ljudi. Generalni problem je nezaposlenost. Imamo dva univerziteta, Fakultet za islamske studije i odeljenja drugih univerziteta, a to je oko 10 hiljada studenata u ovom gradu. Oni studiraju, završavaju fakultete i posle toga ništa. Problem je što se nacionalizam i druge pojave javljaju zbog dokonluka. Nema posla i svakog dana idemo sa kafe na kafu, prepričavamo prazne priče, zamajavamo se drugim stvarima. Vreme nam nije ispunjeno. Nismo zadovoljni ni sa lokalnom vlašću, a ni sa državnom kako se ophode prema mladima u Sandžaku. Beogradski mediji nas uvek nacrne i ono što se dešava u Novom Pazaru prikažu onako kako nije. Tu su kad treba da se izveštava o pucnjavama, tučama, vehabijama … a nema ih da pišu zašto mladi iz ovog grada ne putuju, zašto nemaju zatvoreni bazen i mnogo drugih problema koji nas tište – smatra Ličina.

Njegov kolega sa univerziteta Omer Bronja misli, da, mlade ipak interesuju ovakve teme.

– To možemo da vidimo na internetu po njihovim komentarima, gde se međusobno raspravljaju ko su, šta su, kome je šta bio deda…Znači da njih to interesuje. Mi njima moramo da stvorimo prostor za razumevanje, da shvate te razlike. Uloga države u ovom problemu je velika. Da krenem prvo od škole gde deca provode najviše vremena, a imamo nastavnike, da ne pominjem hodže i popove, koji stavaraju mlade nacionaliste, čast izuzecima. To je problem države, jer je to trebalo da bude prostor gde će mladi da uče neke druge stvari, a u stvari to je postalo mesto gde se mladi pune još većom mržnjom. Tačno je, da većinu mladih ne zanimaju ovakvi razgovori i nema ih. Hajde da pronađemo način kako da im to predstavimo, da im nađemo prostor gde će da razgovaraju, gde ćemo da ih edukujemo, da osmislimo aktivnosti kako mladi da razumeju različitosti . Mislim da su odgovorni stariji, oni koji imaju funkciju da nas predstavljaju na nacionalnom, verskom ili partijskom nivou. Oni su odgovorni za ovo što smo mi sada, a za narednih petnaestak godina mi ćemo pred nekim novim mladim ljudima biti odgovorni za ovo sada. Mi to ovde moramo u dijalogu sami da rešavamo – rekao je Bronja.

Adisa Halilović, predstavnica Kancelarije za mlade u Tutinu, rekla je da u toj opštini nisu izraženi problemi podeljenosti po nacionalnoj i verskoj osnovi „možda zato što je kod nas mali procenat Srba, jer oko 97 odsto su Bošnjaci“ i da su najveći problemi „nezaposlenost, mnogo neiskorišćenog slobodnog vremena i socijalne razlike“. Azra Sinanović, predstavnica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava, konstatovala je da je evidentno da u Novom Pazaru nema poštovanja za drugog i drugačijeg i da je to „generalni problem“.

ULOGA NAVIJAČA U RAZLIČITOSTIMA

Učesnici debate su ukazali na navijačke grupe gde se podeljenost po nacionalnoj i verskoj osnovi najviše uočava. Za Maidu Toković, studentkinju u Kosovskoj Mitrovici nacionalizam jeste problem. „Samo treba poslušati navijače“ jer „i oni su mladi ljudi“, poručila je ona.

– Osećam stid kad čujem pesme navijača, bez obzira na kojoj su strani, te pesme su „o nama“ ili „o njima“. Oni možda nisu svesni šta pevaju, njima je to zabavno. Isti ti ljudi na internetu ostavljaju odvratne komentare, a nikada neće doći u ovakav ambijent da kaže šta misli. Niti možemo bilo čim da ih inspirišemo da dođu i kažu šta misle. Toga ima i među Bošnjacima i među Srbima. Ta agresivnos je akumulirana. Za njih ovo ovde nema smisla – ocenila je Tokovićeva.

Semir Kambović, student Državnog univerziteta, misli da je na stadionima „jako mala grupa ljudi“ i da oni koji tamo ispoljavaju ekstremizam imaju potpuno drugačije poglede na svet“. Kambović naglašava da treba praviti razliku između navijača i takvih ekstremista.

– Očigledno je, da iza sebe imaju neke jake ljude koji im daju prostor, koji im daju vetar u leđa da oni sve to govore i rade. Na stadionima smo svi navijači, tamo smo najjači na komentarima, a u stvari smo niko i ništa, jer imamo previše slobodnog vremena koje nemamo gde da iskoristimo – rekao je Kambović. Fikret Halilović je mišljenja da je „navijanje izgubilo svaki smisao i da to nema veze ni sa sportom, ni sa nacijama, ni sa ljudima. Jednostvano to je mržnja koja se ispoljava u određenom momentu i problem je u onima koji to podržavaju“. Halilović takođe smatra da većina novopazarskih navijača nije ekstremna, ali da problem pravi manjina.

Nova debata na temu različitosti i tolerancije među mladima u Sandžaku biće održana u poslednjoj sedmici marta isto u Novom Pazaru.

Još vesti iz ovog grada

Novi Pazar: Brojna negodovanja zbog rekonstrukcije kule Džephana u modernističkom stilu

Univerzitet u Novom Pazaru domaćin takmičenja srednjoškolaca iz hemije

Počela rekonstrukcija južnog bedema Novopazarske tvrđave

Potpisano 120 ugovora za energetsku efikasnost u Novom Pazaru