Prepolovili smo dugovanja, slede zapošljavanja građana

Od konstituisanja vlasti, vladajuća koalicija naišla je na određene probleme u samom funkcionisanju opštine. Kako ističu, mnogo je rada uloženo da bi se određene stvari regulisali, ali priznaju da ih još mnogo čeka kako bi Žagubica postala mesto za kakvo su se svi zalagali u predizbornoj kampanji.

O tome ali i o planovima razgovarali smo sa prvim čovekom ove opštine mr Sašom Ognjanovićem.

Kako ocenjujete period i urađeno od trenutka kada ste preuzeli vlast u opštini Žagubica?

– Prošlo je tri meseca od kako smo preuzeli vlast u opštini Žagubica. Nakon sagledavanja prvih problema, koji su evidentni, a takođe nakon sagledavanja dugova koji su od prethodne vlasti ostali dosta je urađeno. Što se tiče dugova, što kratkoročnih što dugoročnih oni su iznosili oko 75 miliona dinara, što je za naš budžet veliko opterećenje. To je gotovo četvrtina istog. Mi smo stopirali plaćanja, krenuli smo da isplaćujemo samo prioritetne potrošače. U prvom redu počeli smo da izmirujemo dugovanja ka Elektroprivredi, iz prostog razloga što se ta sredstva okamaćuju. Za ova tri meseca došli smo na mesečnu potrošnju, što je priznaćete uspeh! Takođe, krenuli smo sa rešavanjem infrastrukturnih problema, koji su vrlo hitni, u prvom redu mislim na rešavanje problema vodosnabdevanja. Imali smo, po ovom pitanju zahvate u Osanici, završava se vodovodni sistem u Laznici. Sve pripremne radnje, sa stručnjacima sa rudarsko – geološkog fakulteta, urađene su u Ravništu kod Krepoljina, potom u Ribaru i Kamenici. Geofizička istraživanja se vode i u selima Sige i Bliznak. Sa dve bušotine rešićemo pomenuta sela tokom sledeće godine – ističe predsednik opštine Žagubica Ognjanović i nastavlja:

– Raspisali smo javnu nabavku po hitnom postupku za asfaltiranje, presvlačenje i popravku ulica u opštini Žagubica. Vrednost je 15 miliona dinara. To se radi sopstvenim sredstvima iz budžeta. Radovi treba da se završe do kraja građevinske sezone, a najkasnije do kraja godine.

Jedan od gorućih problema u ovoj opštini svakako se tiče iznošenja smeća. Velike zamerke na rad od strane meštana upućene su ka izvršiocu ovih usluga, to je kompanija Trojon i Fišer?

– Na pragu smo rešavanja pitanja iznošenja smeća. To je izazivalo veliko nezadovoljstvo građana, zbog lošeg pružanja usluga. Poznato je da je Trojon i Fišer firma koja je to radila zapala u teškoće. Na pragu smo raskida ugovora sa pomenutom firmom i uvođenjem nove firme koja bi to radila a to je firma Rosau iz Rumunije, koja to već radi u selima u opštini Petrovac. Tamo su stanovnici zadovoljni odnosom cena i usluga. Napomenuću da bi ta nova cena trebala da bude niža od trenutne.

Sam rad lokalne samouprave obeležen je velikim brojem aktivnosti?

– Imali smo četvrtu sednicu Skupštine opštine, izvršen je rebalans budžeta za 2012. godinu. On je morao da bude izvršen iz prostog razloga što je prethodna vlast, za prvih pet meseci utrošila sredstva za pojedine stavke, koja su planirana za kompletnu godinu. To se pre svega odnosi na rad sportskih klubova, donacija Nevladinim organizacijama… tako da smo ta sredstva morali da uvećamo kako bi to moglo da funkcioniše do kraja godine. Sa druge strane, uvećali smo Agrarni fond sa 8 na 13 miliona dinara, što su bila i naša predizborna obećanja, takođe smo opredelili sredstva za otpočinjanje projekta izrade industrijske zone u opštini Žagubica. Moram da istaknem da trenutno opozicija ne uzima učešće u radu lokalnog parlamenta, ne dolaze na sednice skupštine. Smatraju da je vlast nelegitimna, da je druga sednica sazvana po hitnom postupku nezakonita, takođe primedbe idu u pravcu izbora mog zamenika. Međutim stigle su presude Upravnog suda, gde se odbacuju sve žalbe odbornika opozicije.

U opštini gde ima 12500 stalnih žitelja, na evidenciji Zavoda za zapošljavanje nalazi se oko 400 nezaposlenih. Da li postoji jasna vizija zapošljavanja istih, s obzirom da određene inostrane firme imaju aspiracije za rad na samoj teritoriji opštine?

– To je možda i najveća perspektiva za opštinu Žagubica. Kanadska firma na geološkim radovima pronašla je određene količine rude zlata. To je trenutno u fazi gde pomenuta firma radi fizibiliti studiju o izvodljivosti eksploatacije. Pošto to oni ne rade po našim standardima, već isključivo, po severnoameričkim, njima je to već isplativo. Mišljenja sam, 90 % da će do te eksploatacije doći. Ako do toga dođe, to će usloviti prijem većeg broja radnika, kako iz naše opštine tako i iz ostatka Srbije, jer u našem kraju ne postoji dovoljan broj usko stručnih profila, koje zahteva ovaj posao. Očekujem, da se iz naše opštine u ovoj projektu uposli između 150 i 200 radnika. Ako se uzme u obzir da na birou prema evidenciji imamo oko 400 nezaposlenih, ovaj broj predstavlja veliku stvar. Kanađani su jako odgovorni, i saradnja sa nama je na visokom nivou. Takođe je razgovarano sa Knjazom Milošom za otvaranje fabrike vode, jako su zainteresovani, pogotovo ako se uzme u obzir da postoje sa njihove strane preuzete obaveze ka opštini koje do sada nisu ispunjavali. MI vršimo pritisak na njih da zaposle određeni broj radnika, podrazumeva se da će to biti relativno mali pogon. Fabrika odlivaka Žagubica je problem, tu je nekad radilo 185 radnika dok trenutno radi 5 radnika. Nema proizvodnje, ne radi se ništa. Ona je i dalje u vlasništvu RTB Bor, sa kojima smo obavili razgovore i saznali da oni nemaju rešenje za tu fabriku. Takva proizvodnja je van njihovih potreba i ciklusa. I pored toga su spremni za saradnju. Spremni su da iznajme ili čak ustupe kompletnu opremu i objekte onome ko je spreman da uloži i investira u proizvodni pogon.

U teškim vremenima, svakako značajna kategorija za samo društvo predstavljaju socijalna davanja. Kako funkcioniše opština Žagubica po tom pitanju?

– Uspostavili smo dobru saradnju sa Centrom za socijalni rad. Ima dosta socijalnih slučajeva, ima dosta roma koji imaju dosta problema za zdravstvenim osiguranjem. Postoje dosta ljudi bez dokumenata, pa smo insistirali da se prvo obezbede dokumenta kako bi tim licima i moglo da se pomogne. Problem opštine su starosna domaćinstva kojih ima mnogo. Lokalna samouprava izdvaja određena sredstva za pomoć pomenutima kategorijama, ali sa tom razlikom da se to sada isključivo radi preko posrednika odnosno preko malo pre pomenutog Centra za socijalni rad, zato što oni imaju najviše uvida kome je i u kojoj meri pomoć neophodna. Ranije, to nije bio slučaj pa je opštinsko veće donosilo odluke o pomoći, ali smo tu praksu mi prekinuli. Pa su se tada javljali slučajevi isplaćivanja novčane pomoći i ljudima koji imaju penzije i preko 50 hiljada dinara.