U radničkom Kragujevcu sezona štrajkova ne jenjava ni tokom letnjih meseci. Naprotiv, ovde su početkom sedmice rad u potpunosti obustavili radnici javno komunalnog preduzeća „Niskogradnja“, dok u zgradi Školske uprave za Šumadijski okrug profesor istorije bez posla Miroslav Đorđević štrajkuje glađu, zahtevajući da mu se obezbedi posao u nekoj od ovdašnjih škola.
Većina pobunjenih radnika „Niskogradnje“, nakon nedavnog protesta upozorenja, onomad su stupili u generalni štrajk, zahtevajući isplatu jedne i po zaostale plate, novu sistematizaciju radnih mesta, kao i rešavanje i ostalih problema u kolektivu. U menadžmentu „Niskogradnje“ smatraju da je sindikalno-radnička odluka o generalnom štrajku ishitrena, te da radnici za vreme protesta moraju da održavaju minimum procesa rada, kako ne bi došlo do zastoja u realizaciji započetih poslova i ugovornih obaveze firme.
Štrajkači, pak, tvrde da bi na održavanju saobraćajnica, u okviru poštovanje minimuma procesa rada, trebalo da učestvuje 65 od ukupno 234 radnika „Niskogradnje“ kao i da ta firma za vreme štrajka treba da obustavi realizaciju ugovorenih poslova, sa čime se, naravno, ne slažu u rukovodstvu preduzeća i gradskoj upravi, koja je osnivač tog javno komunalnog preduzeća. U gradskoj upravi smatraju da i ovdašnja „Niskogradnja“ deli neveselu sudbinu domaće građevinske operative, koju karakterišu besposlica, a time i besparica. Nadležni u gradskoj upravi kažu da bi „Niskogradnja“, pored poslova koje obavlja za lokalnu samoupravu, trebalo da izađe i na tržište, ali da to očito ne može, jer cenama i kvalitetom rada nije konkurentna u tržišnoj utakmici sa istovetnim firmama. Kako bilo, obustava rada u „Niskogradnji“ traje, i, prema porukama iz oba sindikata u toj firmi, trajaće do ispunjenja zahteva pobunjenih trudbenika.
U prostorijama Školske uprave za Šumadijski okrug profesor istorije Miroslav Đorđević gladuje već tri dana, pošto je, nakon 34 godine rada, 2009. ostao bez posla, i od tada prima socijalnu pomoć od 6.000 mesečno, od čega, kako tvrdi, ne može da se živi. On pojašnjava da je do 2009. bio direktor škole u Konjuhi kod Kruševca, te da je posle odlaska sa te funkcije, nekih mesec i po dana bio angažovan kao zamena kolege u jednoj kragujevačkoj osnovnoj školi. Posle toga ostao je bez posla, odnosno postao je socijalni slučaj.
Tehnološki višak
U štrajk glađu u kragujevačkoj Školskoj upravi stupio je jer je čuo da će u ovdašnjim školama od narednog ponedeljka biti dva slobodna mesta, pošto dvojica profesora istorije odlaze u penziju. U Školskoj upravi kažu, međutim, da o prijemu novih nastavnika odlučuju direktori škola, a da oni ne mogu da pomognu Đorđeviću, koji , tvrde, deli sudbinu ostalih prosvetnih radnika koji su u međuvremenu postali tehnološki višak u obrazovnim ustanovama u kojima su radili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
