Restitucija moguća i bez zahteva EU

Od 1.025 zahteva podnetih iz SPC, najviše je stiglo iz Bačke (308), Sremske (224) i Šumadijske eparhije (206), dok je broj zahteva drugih eparhija uglavnom dvocifren – kaže Vladimir Todorović za Danas.
Prema podacima Direkcije, ostale crkve i verske zajednice u Srbiji podnele su dosad 475 zahteva: Rimokatolička crkva 220, Slovačka evangelička crkva 45, Jevrejska zajednica 125, Islamska zajednica Srbije sa sedištem u Beogradu tri i Islamska zajednica u Srbiji dva zahteva.
Todorović ističe da Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajedicama važi na celoj teritoriji Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, a „pravo na vraćanje imovine imaju sve crkve i verske zajednice, odnosno njihovi pravni sledbenici, u skladu sa važećim crkvenim aktima“. On napominje da su svi zahtevi „u materijalnim i procesnim pravima jednaki“, a da je trenutno u postupku oko 500 zahteva.
– Do sada je vraćeno oko 9.500 hektara zemljišta: od toga eparhijama bačkoj 859, žičkoj 31, sremskoj 246, braničevskoj 2.700, a raško-prizrenskoj 5.200 hektara – kaže Todorović.
Srpski Zakon o restituciji crkvene imovine ne predviđa rok do kog bi vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama trebalo da se okonča. Vladimir Todorović ukazuje da je reč o problemu na koji se „nataložila šezdesetogodišnja patina“ i da se Direkcija suočava s „najgorim imovinskim komplikacijama“. On smatra da bi i okončanje ovog posla – sprovođenje celokupne denacionalizacije – opšte i crkvene, za deset do 20 godina bilo dobar rezultat, imajući u vidu i iskustva država u okruženju.
Todorović napominje da država u ovom trenutku nema potpune i konačne podatke o kompletnoj imovini koju duguje crkvama i verskim zajednicama. On kaže da, prema okvirnim podacima komisije Vlade Srbije koja od 2004. prikuplja podatke o imovini crkava i verskih zajednica, SPC potražuje oko 32.000 hektara zemljišta, Rimokatolička crkva 1.100, Jevrejska zajednica oko 17 i Islamske zajednica šest hektara. Torodović kaže da se u podacima o argarnoj reformi navodi da su crkve i verske zajednice sa 52.000 oduzetih hektara zemlje, tek na trećem mestu, iza folksdojčera i velikih posednika. Navodeći procene iz knjige „Agrarna reforma“ Nikole Gaćeše, Todorović kaže da je to 0,5 odsto zemljišta u odnosu na ukupnu površinu Srbije.
Prema rečima Vladimira Todorovića, za sada nijedan od podnosilaca zahteva nije, zbog nezadovoljstva rešenjem Direkcije, pokrenuo upravni spor, što je zakonom predviđen pravni lek. Na takav korak se, kaže Todorović, odlučilo nekoliko „obveznika restitucije, nezadovoljnih što moraju da vrate imovinu koja je predmet vraćanja“.
Na pitanje da li bi se država odlučila na vraćanje crkvene imovine da to nije jedan od uslova za ulazak u EU, Todorović odgovara da je to „samo segment denacionalizacije kao sastavnog dela svojinske transformacije, kroz koju Srbija mora da prođe“.
– Mislim da bi država vratila crkvenu imovinu i da to nije zahtev EU, zato što i u pravničkim krugovima, a i u poimanju odnosa i pojava u društvu, postoji duboko uverenje da je oduzeti nekom imovinu bez naknade, crkvenim jezikom rečeno, svetogrđe, a jezikom prava protivpravan akt i nasilje – naglašava naš sagovornik.
Iako je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama donet tokom pregovora o budućem statusu KIM 2006, po hitnom postupku, zbog zaštite prava SPC u Pokrajini, praksa bi mogla da pokaže da će se najteže sprovesti u tom delu Srbije. Vladimir Todorović kaže je Direkcija donela i uručila rešenja o vraćanju imovine manastirima Devič, Draganac, Visoki Dečani i Pećka Patrijaršija, a da „procedura realizacije tih rešenja zavisi od konkretne situacije“.
– Na KIM je, pod Unmikom, 2002. donet Zakon o katastru i ustrojene su katastarne kancelarije u svim opštinama. Jedna od procedura bila bi da se pred nadležnim organima na KIM izvrši upis novog vlasništva Ako bi nadležna opštinska kancelarija odbila da izvrši upis, manastiri imaju pravo žalbe koju opštinski organ mora da reši u toku 30 dana. U protivnom manastir može da pokrene pravni spor pred sudom u Prištini, mada u sadašnjim političkim okolnostima realnije je da se upis prava izvrši uz pomoć međunarodne zajednice – objašnjava Todorović.
U Eparhiji raško-prizrenskoj Danasu je rečeno da oni nisu zvanično upoznati sa rešenjima Direkcije za restituciju, ali je ukazano da, u uslovima posle jednostranog proglašenja nezavisnosti KIM, kosovski Srbi ne priznaju i ne sarađuju s kosovskim institucijama, da Unmik više nema ranija ovlašćenja, a da Beograd ne priznaje Euleks koji od Misije UN preuzima oblast pravosuđa. U Direkciji kažu da bi u vraćanju crkvene imovine na KIM, uz pomoć međunarodne zajednice, trebalo da se angažuje i Ministarstvo vera.
U ovom Ministarstvu za razgovor na temu vraćanje crkvene imovine na KIM uputili su nas na Ministarstvo za KIM, gde je Danasu preporučeno da se obrati Direkciji za restituciju.