Rusko- srpski humanitarni centar: Foto sajt RSHCEvropska komisija je u svom godišnjem izveštaju zatražila od Srbije da „informiše Evropsku uniju o aktivnostima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu i njegovoj integraciji u sistem upravljanja vanrednim situacijama“.
Izveštaj EK za 2023. godinu, u kojem se ocenjuje napredak Srbije kao države- kandidata za članstvo u EU, objavljen je 8. novembra.
EK u njemu, takođe, ukazuje da Srbija treba da obezbedi da RSHC „ne duplira ulogu Koordinacionog centra Evropske komisije za hitne slučajeve“.
Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, deo evropskog mehanizma civilne zaštite, a u više navrata je koristila finansijsku pomoć, među kojima i onu u vreme kovid epidemije ili velikih majskih poplava 2014. godine.
Od 2014. godine do danas za sektor civilne zaštite u Srbiji stigla je pomoć od više od 250 miliona evra, navodi se na sajtu delegacije EU u Srbiji.
Brisel u svom izveštaju podseća i da je Srbija prošle godine, kroz međunarodni mehanizam, pomagala drugim državama, tako što je između ostalog slala pakete humanitarne pomoći za Ukrajinu ili spasioce nakon katastrofalnog zemljotresa u Turskoj.
Ovakve i druge kontroverze vezane za rad RSHC javile su se već u vreme njegovog formiranja 2012. godine, a jedna od medijski najeksponiranijih je sumnja da je reč o ruskoj obaveštajnoj, pa i vojnoj bazi, na osetljivoj lokaciji, nadomak NATO baze na Kosovu i Metohiji.
Spekulacije ove vrste plasirane su uglavnom iz zapadnih krugova, dok su ih Moskva i Beograd negirali, tražeći pritom za osoblje RSHC diplomatski status, koji do danas nije obezbeđen zbog, kako su navodili obavešteni izvori, “velikog otpora iz EU”, koji je „i dodatno porastao nakon napada Rusije na Ukrajinu“.
U javnosti se, takođe, mogu čuti ocene da je Centar prioritetno formiran da bi se obezbedilo strateško i političko prisustvo Rusije u Srbiji i ovom delu Evrope, a ne da bi se pružala humanitarna pomoć u vanrednim situacijama.
Na obeležavanju decenije od osnivanja, u aprilu prošle godine, Centar je, međutim, saopštio da je ostvario značajne rezultate u radu. Ipak, oni se ne mogu videti ni na njegovom zvaničnom sajtu, koji objavljuje vesti o aktivnostima, a ni u javnosti, za koju je Centar sve zatvoreniji.
RSHC je tada naveo da su njegovi pripadnici „učestvovali u otklanjanju velikog broja vanrednih situacija prirodnog i tehnogenog karaktera“, što bi inače trebalo da bude njegova bazična delatnost, te „pružali pomoć prilikom formiranja privremenih kampova za smeštaj migranata tokom migrantske krize, kao i u borbi protiv širenja virusa COVID- 19“.
Rusko-srpski humanitarni centar je, takođe, rečeno je, „obučio oko 3.000 pripadnika službi za reagovanje u vanrednim situacijama iz zemalja balkanskog regiona“.
„Danas se Centar može pohvaliti stručnim kadrovima, nastavno- trenažnim kompleksima, specijalizovanim učionicama i trenažerima, koji daju mogućnost da se održavaju različita predavanja, obuke i treninzi u oblasti prevencije i otklanjanja vanrednih situacija. U skladištu Centra se nalazi oprema i tehnika neophodna za pružanje blagovremene pomoći ljudima u nesreći“, navedeno je.
Ipak, RSHC na svom sajtu, čije su „vesti“ često jedini zvanični izvor informacija o njegovoj delatnosti, navedeno je tek nekoliko intervencija njegovih pripadnika u vanrednim situacijama, a pomoć u kovid epidemiji se svodi na isporuku zaštitne opreme.
U „vestima“ Centra se može videti da je njegova ključna aktivnost – edukacija i obuka, što nije bio primarni motiv za njegovo formiranje.
Prema zvaničnim njegovim podacima, Centar je za 11 godina rada uzeo učešće u sedam poplava i tri požara u Srbiji.
Njegovi pripadnici su učestvovali u evakuaciji 2.000 stanovnika iz poplavljenog područja u Obrenovcu (2014), dali na privremeno korišćenje ukupno osam agregata opštinama Leskovac, Svrljig, Lebane i Medveđa koje su ostale bez struje zbog poplava (2021), te predali na korišćenje šest toplotnih pumpi za brzo sušenje prostorija gradu Kriševcu i opštini Sokobanja nakon poplava (2023).
Centar je „obezbeđivao angažovanje ruskih helikoptera u Srbiji, što je sprečilo širenje šumskih požara“ (2017), sa četiri zaposlena i tri vozila učestvovao u akciji gašenja požara u blizini naselja Manastirica u opštini Kladovo (2021), te sa četiri spasioca i tri vozila pružio pomoć u gašenju šumskih požara u blizini Bosilegrada na nadmorskoj visini od 1400 metara (2021).
U izveštaju je, takođe, navedeno i da je RSHC „organizovao i opremio tri privremena prihvatna centra za migrante na srpsko-makedonskoj, srpsko-hrvatskoj i srpsko-mađarskoj granii, u Šidu, Preševu i Kanjiži.
Iz podataka RSHC se može videti i da je on predao 3.000 kompleta zaštitne opreme i lične zaštitne opreme Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije, kako bi mogli da rade za vereme kovid epidemije (2020).
Izvesno je da su predstavnici Centra u maju 2020. učestvovali u radionici koja je trebalo da pruži odgovore na pitanja vezana za kovid epidemiju, ali je iz informacija nejasno da li su oni učestvovali u dezinfekciji i primeni antiepidemijskih mera vatrogasnih i spasilačkih službi i zdravstvenih ustanova.
Sve ostale aktivnosti koje RSHC zvanično navodi su edukativne-obuke i vežbe na temu bezbednosti i civilne zaštite, često teorijske.
Centar organizuje i onlajn „kurseve na daljinu“.
Najčešće ih pohađaju pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a, vatrogasci i spasioci, ali i drugi polaznici.
Teme kojima se bave se kreću od pružanja prve pomoći, preko veštine orijentisanja u zadimljenom prostoru, brzog prolaska lavirinta do taktike gašenja požara u železničkim tunelima i podzemnim objektima ili organizacije podzemnog kampa u pećini.
Sarađuju i sa pojedinim niškim školama, čije učenike uče osnovama civilne zaštite, ali i „upoznavanju sa alpinističkom opremom, uz primenu užadi, vezivanje čvorova, penjanje i spuštanje na veštačkoj steni“.
Njihovi pripadnici učestvuju na međunarodnim naučnim i praktičnim konferencijama, okruglim stolovima, simpozijumima i kongresima, a i na raftinzima ili u ekspedicijama.
Sarađuju sa nevladinim organizacijama, posebno onim koja se bave sportom i mladima, među kojima su i Planinarski savez, Gorska služba ili Safari klub.
Prisustvuju javnim događajima, među kojima je slava grada Niša, Sveti car Konstantin i carica Jelena, na kojoj povremeno i uzimaju učeće kroz program za decu, u kojem demonstiraju „pružanje prve pomoći na lutkama i korišćenje ručnih pumpi za gašenje požara, uz zabavnu igru u parku“.
Centra je objavio i prvo izdanje Rusko-englesko-srpskog rečnika na temu „vanredne situacije“.
Prema zvaničnim najavama, on je osnovan „sa ciljem da obezbedi niz humanitarnih zadataka na teritoriji Srbije i drugih zemalja balkanskog regiona“, koji uključuju pre svega „učešće u aktivnostima prevencije i uklanjanja vanrednih situacija“ i „pružanje humanitarne pomoći stanovništvu nastradalom od vanrednih situacija“.
Zatim slede „realizacija zajedničkih projekata i programa na teritoriji Republike Srbije i drugih zemalja balkanskog regiona“, „obuka i stručno usavršavanje kadrova u ovoj oblasti“ i “ testiranje i demonstracija savremenih vatrogasno-spasilačkih sredstava i tehnologija“.
RSHC je osnovan 25. aprila 2012. godine na osnovu Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije.
Kao pravni osnov za njegovo formiranje poslužio je Sporazum između Srbije i Rusije iz 2009. godine koji reguliše međusobnu saradnju u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i otklanjanja njihovih posledica.
Ruski ambasador: Aktivnosti Centra su veoma široke
Ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Bocan- Harčenko kritikovao je najnoviji tekst Radija Slobodna Evropa o RSHC, objavljen u Danasu, za koji je ocenio da „ima za cilj tobožnje raskrikavanje Centra“ i „pokušaj da se opravda narušavanje suvereniteta Srbije“.
„Prvo, potpisivanje sporazuma o uslovima boravka, privilegijama i imunitetima RSHC nije zahtev Moskve, već obaveza predviđena međuvladinim sporazumom o stvaranju Centra od 25. aprila 2012. godine. Drugo, poenta uopšte nije u davanju ‘diplomatskog statusa’ zaposlenima u RSHC-u: njihov pravni status uglavnom je već utvrđen u pomenutom dokumentu. Novi sporazum bi pre svega dozvolio da se smanje ‘tehnički’ troškovi Centra, uključujući, na primer, troškove nabavke specijalne opreme ili održavanja prostorija. Na kraju, to bi povećalo efikasnost rada RSHC-a u oblasti humanitarnog reagovanja“, rekao je ruski ambasador.
On je izneo tvrdnju da je spektar mandatnih aktivnosti Centra „veoma širok,“ i da „uključuje mere za prevenciju u slučaju elementarnih nepogoda i tehnogenih katastrofa, otklanjanje posledica vanrednih situacija i humanitarno deminiranje“.
Poslednjih godina sve veća pažnja poklanja se obuci srpskih i stranih vatrogasaca i spasilaca, uključujući i u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za civilnu odbranu, dodao je.
Rusko-srpski humanitarni centar ne odgovara na pitanja
Rusko-srpski humanitarni centar nije odgovorio na pitanja Danasa, postavljenih kako bi javnosti dodatno precizirao u kojim vanrednim situacijama je bio angažovan.
Ostali smo uskraćeni i za odgovor zbog čega Centar često ne odgovara na pitanja medija ili ne „otvori vrata“ za novinare, što je inače u početku radio.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
