Samo Srbija može uticati na Holandiju

Na pitanje da li Srbija može da očekuje da će se članice Višegradske grupe angažovati u pravcu ubeđivanja Holandije da smekša svoj stav i omogući primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ambasador Jašonovski smatra da je jedini način na koji se može uticati na Holandiju ono što Srbija može sama da učini.

– Tokom poslednje posete generalnog tužioca Haškog tribunala Srbiji Serža Bramerca, iznet je pozitivan izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom. Takođe, naznaka da će 19. decembra stupiti na snagu Sporazum o viznoj liberalizaciji znači početak jednog procesa pregovaranja koji će trajati najmanje dve godine. Naravno, Srbija mora da učini dodatne napore da harmonizuje pravne propise, promeni neke politike. A pošto su vlasti Srbije uverene da žele da budu deo EU, onda će svi problemi biti lakše rešeni.

Građanima najvažniji ekonomski aspekt

Prošlo je pet godina od kada je Poljska primljena u članstvo u EU. Koje je konkretne koristi izvukla vaša zemlja iz tog članstva?

– Kada govorimo o dobitima koje ima Poljska, sa političke tačke gledišta, najbolji primer jeste taj što se na čelu Evropskog parlamenta nalazi Poljak Jirži Busek. Takođe, i činjenica da možemo slobodno da izražavamo svoju volju u okviru EU i istovremeno da utičemo na sve što se dešava unutar same Uniju. Ipak, politička dimenzija najmanje interesuje obične građane, za njih je najvažniji ekonomski aspekt. Pre nego što je pristupila Uniji, Poljska je dobila mogućnost da koristi evropske pristupne fondove, koje je uspela gotovo u potpunosti da iskoristi, za razliku od nekih drugih novih članica EU. Poljska poljoprivreda je možda najupečatljiviji primer pogodnosti od članstva u Uniji. U potpunosti smo uspeli da reformišemo poljoprivredni sektor zemlje, te je Poljska danas jedan od najvećih izvoznika hrane u Evropi. No, pogodnosti od članstva se ne mere samo političkim i ekonomskim pokazateljima: omogućeno je slobodno studiranje, izmenjen je mentalitet ljudi tako da danas nije važno da li neko iz Varšave ide da studira u Krakov ili negde drugo. U svakom slučaju pogodnosti od članstva su velike.

Ogroman je značaj događaja iz 1989. godine

Tačno je dve decenije od pada komunizma u Istočnoj Evropi. Legendarni poljski pokret Solidarnost predvođen Lehom Valensom uspeo je prvi u Istočnoj Evropi da svrgne komunistički režim. Kako vidite ovih proteklih 20 godina i na koji način je taj događaj izmenio tok evropske i svetske istorije?

– Da nije bilo promena 1989. ja danas ne bih bio ovde gde jesam. Pre 20 godina bio sam član Nezavisnog udruženja studenata. Više puta sam bio hapšen. U to vreme sam studirao međunarodno javno pravo, iako sam unapred znao da neću moći da se zaposlim u tadašnjim javnim strukturama. Za naše društvo i narod događaji iz 1989. imali su ogroman značaj. To je, međutim, nastavak procesa koji je počeo mnogo ranije. Nakon Drugog svetskog rata imali smo oružani otpor protiv komunizma u Poljskoj. Pre 1989. bilo je nekoliko pokušaja da se obori komunistički režim, najpre 1956, 1968, 1976, potom i 1980. godine. Kako su dolazile nove generacije i pokolenja tako su se sve više razilazili putevi između rukovodstva Poljske i naroda. Ta dva sveta su počela da žive različitim životima. Imali smo državnu televiziju, štampu, radio, ali je, s druge strane, sve veći broj ljudi počeo da čita nezavisnu štampu, da sluša Radio slobodna Evropa. Time se stvarao sve veći jaz između onoga što su pričale vlasti i onoga što se stvarno događalo. Privreda je bila u sve većoj krizi. U takvim okolnostima komunističke vlasti su postale svesne da se njihov sistem drmao. S jedne strane, hteli smo da izbegnemo građanski rat i prolivanje krvi, a sa druge strane opozicija je počela da participira u vlasti na potpuno legalan način. Pokret Solidarnost, koji je svojevrsna ideja, imao je veliki značaj za našu državu i zemlje u našem regionu. Spoznalo se da se unutrašnji problemi mogu rešiti svojim snagama. Najveći eho događaja u Poljskoj odrazio se na Istočnu Nemačku. U leto 1989. sve veći broj ljudi je počeo da beži iz Istočne u Zapadnu Nemačku. Na hiljade ljudi nalazilo se ispred ambasada Zapadne Nemačke u Mađarskoj i Poljskoj. Pokret Solidarnost je pokazao da nema razloga za strah, da Rusi neće poslati tenkove, da neće intervenisati u regionu. Mislim da je ovo jedan od boljih primera kako se unutrašnji problemi mogu rešavati bez krvi i da su čak i najveći neprijatelji, ako im je domovina u srcu, u stanju da se dogovore.

Usvajanjem Lisabonskog ugovora i zvanično je počela trka za nove funkcije – predsednika i šefa diplomatije EU. Ko je, po vašem mišljenju, favorit? Koji bi kandidati za najviše funkcije u budućem uređenju EU bili najpogodniji za zemlje koje teže prijemu u Uniju?

– Postoje dva mišljenja o tome ko bi trebalo da se nađe na najvišim fukcijama u Uniji – jedni zagovaraju stav da to treba da budu politički jake ličnosti, koje će zahvaljujući svom autoritetu uspeti da nametnu svoju volju, a drugi – da to treba da budu efikasni činovnici. Ukoliko se na čelu EU nađu veoma jake ličnosti, to će biti znak da je Unije krenula u pravcu konsolidacije, odnosno da postane jedan organizam. Ako Unijom budu rukovodili efikasni činovnici, biće to više konfederalno uređenje, a zemlje članice ostaće nezavisnije. Poljska spada u grupu zemalja koje zagovaraju ovu drugu opciju. Za zemlje zapadnog Balkana najbitnije je da na visokim funkcijama Unije budu postavljeni pravi činovnici koji će omogućiti da se pregovori dobro odvijaju i da se postigne napredak.

Jedina članica EU koja ćeizbeći globalnu recesiju

Kako komentarišete prognoze Evropske komisije da će Poljska biti jedina zemlja članica EU koja će izbeći globalnu recesiju? Kada očekujete pristupanje Poljske evrozoni?

– Činjenica je da će Poljska biti jedina zemlja članica EU koja će izbeći globalnu recesiju. Izgleda da smo zaista dobro obavili zadatak u EU, da smo maksimalno iskoristili evropske fondove. Zatim, tu je ogromna mobilnost našeg društva. Veliki broj Poljaka živi u inostranstvu. Oni posećuju često svoju zemlju gde troše svoj novac, ulažu u Poljsku, šalju novac svojim porodicama. Socijalizam je kod Poljaka izgleda ostavio jednu stvar, da budu jako oprezni kada preuzimaju neki rizik, da ne precenjuju svoje mogućnosti.

To što Poljska još nije uvela evro ispostavilo se da je bila dobra stvar, naročito u vreme ekonomske krize. Ne krijem da je EU generalno dobra tvorevina koja je potrebna, međutim, ima i ona svoje negativne strane. Neke od njih su ekonomske. Zemlje članice evrozone veoma su zavisne jedna od druge. Ako je u jednoj loša ekonomska situacija, onda će se to odraziti na one koje su u boljoj poziciji. Da smo bili deo evrozone, morali bismo da plaćamo račune koji nisu naši. Kao rezultat zasebne monetarne politike uspeli smo da izbegnemo krizu. Naravno, ulazak u evrozonu je korisna stvar jer je evro jedna od danas najboljih valuta u svetu, tu je i zajedničko tržište. Vidim Poljsku za pet godina u evrozoni, jer je to vreme do kada će EU moći da vodi zdravu monetarnu politiku.

Poljski premijer Donald Tusk predvodi grupu novih članica EU spremnih da čak i vetom blokiraju buduću evropsku politiku finansiranja suzbijanja klimatskih promena u siromašnim zemljama. Zbog čega se vlada u Varšavi protivi tome?

– Zemlje EU moraju puno toga da urade kako bi se klimatske promene zaustavile. Ali ne samo EU već i sve zemlje sveta. Mi smo zasad dali svoj doprinos. Zemlje kao SAD, Kina i Rusije još se nisu izjasnile koliki će biti njihov finansijski doprinos dok je EU, ili bar neke od njenih članica, spremna već sada da kaže koliki je njen doprinos. Dakle, mora postojati bolji način za preraspodelu finansijskih sredstava. Kao još jedan od razloga našeg protivljenja jeste i sumnja da li će neke zemlje biti u stanju da na adekvatan način iskoriste finansijske donacije u cilju borbe protiv klimatskih promena. Uzmimo na primer afrički region, koji dobija na desetine milijardi dolara od čega većinu ne iskoriste na ono za šta je namenjen.

Ovo je još jedan od pokazatelja da se unutar EU može voditi aktivna spoljna politika, braniti sopstveni interesi, da EU nije u stanju ništa da nemetne bez saglasnosti svih. Ovo je značajno i za Srbiju koja ne može da izgubi svoju nezavisnost ulaskom u EU. S ulaskom u Uniju potrebno je voditi spretniju diplomatsku igru koja za saveznike zahteva veći broj partnera.

Dan nezavisnosti

Poljska je 11. novembra 1918. povratila svoju nezavisnost. Taj se dan slavi kao državni praznik. Od 10. veka Poljska je bila nezavisna država. Imala je svoje periode sjaja, ali i padova. Krajem 18.veka je izgubila svoju nezavisnost – na 123 godine, kada se našla pod okupacijom Austrije, Prusije i Rusije. Ipak su sve to vreme bile veoma snažno izražene težnje ka nezavisnosti, dizan je i čitav niz narodnih ustanaka, negovan je jezik, kultura i tradicija. Sve dok 1918. Poljska nije je ponovo postala nezavisna država.