Saopštenje TOK o Vučićevim uvredama je hrabar gest, ali to nije dovoljno

Kolegijum TOK-a ocenio je da je predsednik u svom nastupu izneo besramne tvrdnje kojima je omalovažio i kriminalizovao postupajuće tužioce.

U saopštenju su naveli da je Vučić prekoračio i zloupotrebio svoja zakonom i Ustavom data ovlašćenja, pokušavajući da izvrši nedozvoljen uticaj na ovo tužilaštvo.

Kolegijum je dodao da ovakvim izjavama predsednik ne samo da je narušio ugled pravosudnih funkcionera, već je i direktno opstruirao pravdu, čime je ugrožen ustavni poredak i vladavina prava.

Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ističe da se saopštenje Kolegijuma JTOK-a može smatrati ne samo presedanom u javnotužilačkoj organizaciji, već da ovaj konkretan odgovor predsedniku ujedno ohrabruje i inspiriše ostale pravosudne institucije.

„Izražavam iskreno divljenje kolegama iz TOK-a što su, po prvi put, javno istakli samostalnost, integritet i odanost profesionalizmu. Ali, da ne ostane samo na tome – ova borba zahteva i konkretno profesionalno delanje“, kaže Paunović za Danas.

Nakon ovog saopštenja TOK-a oglasio se i predsednik Vučić rekavši da je „preterao“ kada je pojedine tužioce iz Tužilaštva za organizovani kriminal nazvao kriminalcima i korumpiranom bandom ali je dodao da su iz tog tužilaštva „slagali“ kada su ga optužili da je hteo da izvrši uticaj na njih.

„U pravu su za jednu stvar, jesam preterao ali na moju žalost govorio sam istinu“, izjavio je Vučić.

Tužilac Goran Ilić ocenjuje da, iako predsednik Vučić tvrdi da nije imao nameru da utiče na JTOK, njegove pogrdne izjave o tužiocima predstavljaju neprimereni pritisak, a ne dozvoljenu kritiku rada državnog organa.

„Salva pogrdnih reči o tužiocima iz Tužilaštva za organizovani kriminal svakako se ne može uvrstiti u dozvoljenu kritiku rada tog državnog organa, već objektivno predstavlja neprimereni pritisak. Sa žaljenjem zaključujem da su uvrede i omalovažavanje na račun tužilaca, sudija, ali i drugih učesnika u javnom životu, postale deo rutine mnogih političara i medija u Srbiji“, kaže Ilić.

Tužilac Radovan Lazić kaže da je dobro što se Tužilaštvo za organizovani kriminal oglasilo povodom predsednikovog nastupa na gostovanju kod Milomira Marića, ali naglašava da je prvenstveno to bila obaveza Visokog saveta tužilaštva i vrhovnog tužioca.

„Međutim, izjave koje je predsednik u ponedeljak izneo, kvalifikacije uvrede na kraju, ne samo što su neprimeren uticaj i nepristojno ponašanje, nego predstavljaju direktne pretnje u vezi sa određenim predmetima i pokušaj uticanja na postupanje tužilaca u predmetu Generalštaba. Reakcija tužilaštva je na kraju bila Iznuđena“, priča Lazić.

Prema njegovom mišljenju ovakvo saopštenje TOK-a može da pomogne vraćanju poverenja u institucije, ali, kako kaže to nije dovoljno i ne zavisi samo od pojedinačnih tužilaštava.

„Zavisi od svakog tužilaštva i svakog tužioca da li postupa u skladu sa zakonom, samostalno i isključivo vezan za Ustav, zakon, prihvaćena prava i međunarodno pravo, bez bilo kakvog spoljnog pritiska. Pored toga, neophodno je da institucije tužilaštva, krovne institucije, vrhovno javno tužilaštvo i Visoki savet tužilaštva, funkcionišu i počnu da ostvaruju svoju ustavnu ulogu, obezbeđujući zaštitu i garancije samostalnosti javnog tužilaštva“, kaže Lazić.

Lazić ističe da samostalno postupanje javnog tužilaštva nije moguće bez podrške krovnih institucija, te da iako su pojedinačne reakcije dobrodošle, veći značaj ima kada se javno oglasi celo tužilaštvo.

„Da bi sistem funkcionisao, mora da funkcioniše u celini, a zato za funkcionisanje sistema su odgovorne one institucije koje su za to zadužene. To je na prvom mestu vrhovni javni tužilac i Visoki savet tužilaštva“, kaže Lazić.

Advokat Viktor Gostiljac ocenjuje da je situacija u kojoj predsednik jedne države javno naziva tužioce iste te države, čiji je on predsednik, „korumpiranom bandom“ krajnje nadrealna.

„To bi u svakom sistemu bilo priznanje da sistema više nema. Izbor teških reči bez eufemizama dokazuje nesposobnost predsednika da artikuliše svoje misli na način koji ne odaje radikala ili političkog komesara iz ’46. godine“, kaže Gostiljac.

Ocenjuje da ovaj napad pokazuje da predsednik nema nikakav plan u svojim nastupima, već, kako kaže, prosto iznosi ono što mu je na duši, bez svesti o svojoj funkciji, dodajući da da je imao plan i svest, ovakva izjava ne bi bila izrečena.

„Međutim, tužioci nisu dužni da analiziraju unutrašnji život predsednika, već da mere njegove reči i da se prema njima odrede. Svaki častan čovek bi odreagovao na ovako strašne optužbe, i saopštenje tužilaštva je u tom smislu tačno i pravovremeno. Ono predstavlja nepristajanje da se primaju ćuške i odbranu samostalnosti tužilaštva“, ističe Gostiljac.

Viktor Gostiljac podseća da je Tužilaštvo za organizovani kriminal institucija sa velikim ovlašćenjima, kojoj je probuđen profesionalni i ljudski ponos, ali i impuls za otpor.

On ističe da su u aktuelnim okolnostima znaci samostalnosti u sudstvu i tužilaštvu od neprocenjive važnosti, jer pokazuju da društvo nije mrtvo, da postoji nada i da još nije potpuno potonulo u tišinu.

„Ovaj otvoreni napad je, u stvari, napad na državu i ustavno uređenje — i to je taj državni udar o kome vlast svakodnevno govori preko svojih talambasa. Možda bi predsednik mogao dobiti poziv od tog tužilaštva da objasni svoje navode, pa se ja, na njegovom mestu, ne bih konfrontirao sa još jednim segmentom pravosuđa“, ističe Gostiljac.