Udruženje građana „Kultura ćirilice“, predvođeno Ivanom Stratimirovićem, već tradicionalno u okviru Beogradskog sajma knjiga organizuje izložbu kojom, kako kaže Stratimirović, pokazuju lepotu i tehnološku upotrebljivost ćirilice, svedočeći da je ona „dragulj u prelepom mozaiku pisama različitih kultura i naroda sveta“.
Na sednici gradskog parlamenta u Vukovaru odbornik SDSS Srđan Kolar dao je gradonačelniku Ivanu Penavi Statut Grada na ćirilici, uz poruku na latinici „Da se bolje razumemo“. Penava je statut bacio na pod.
Srpska deca iz dijaspore moći će da savladaju svoj maternji jezik i pismo zahvaljujući knjizi „Učimo ćirilicu“ koja je objavljena u izdanju lista „Frankfurtske vesti“, u saradnji sa Zavodom za udžbenike i nastavna sredstva a, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.
Pesnički konkurs „Ćirilica – ogledalo srpske duše“ raspisan je 11. put, a ovogodišnja tema biće „Žena“:,,Nežna kao lahor, prozračna ko pena, sestra, majka, supružnica – jednostavno Žena!“.
U Ministarstvu kulture i informisanja održan je sastanak sa Milanom Pantelićem, predstavnikom kompanije“ Motrio“ koja posluje u okviru „Reno-Nisan-Micubiši“ alijanse, na kome je Ministarstvo podržalo potez ove kompanije da uvođenjem ćirilice u poslovnu komunikaciju doprinese afirmisanju ćiriličnog pisma.
Povodom Dana maternjeg jezika, u Ministarstvu kulture i informisanja održan je sastanak između predstavnika Odbora akcije „Negujmo srpski jezik“, pomoćnika ministra Ivane Dedić i posebnog savetnika Dragana Hamovića i Udruženja za zaštitu ćirilice „Dobrica Erić“.
Obeležavajući sedmu godišnjicu ćiriličkog .СРБ domena Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) je u utorak, 29. januara, u Medija centru održala konferenciju za novinare i zainteresovane učesnike pod nazivom „Ćirilica na poklon“.
Ukupan broj registrovanih internet domena u Srbiji iznosi 105.826, od toga je latiničnih domena pod oznakom .rs 103.290, a ćiriličnih sa oznakom .СРБ 2.536 u ovom trenutku.
Bugarski je u razgovoru sa M. M. Stevanović (I latinica i ćirilica su pisma srpskog jezika, 11. novembar), pogrešno predstavio ulogu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u ovom pitanju te još jednom bez ikakvog naučnog argumenta odbacio validne rezultate istraživanja koje se u toj ustanovi sprovodi.
Ako neko hoće da se bavi jezikom u javnoj i službenoj upotrebi, naročito s naglaskom na funkcionalnoj pismenosti, jer je nedopustivo veliki procenat funkcionalno nepismen, to se ne može menjati kampanjski, nego sistematski.
Ćirilica je već sasvim dovoljno zaštićena time što je ona prvo pismo koje se uči u osnovnoj školi, što novine izlaze na ćirilici, što je koristi medijski javni servis, i naravno što je u službenoj upotrebi u svim komunikacijama državnih organa.
Namera Ministarstva kulture da predlozima za zaštitu ćirilice izjednači službenu i javnu sferu upotrebe jezika ostavlja nedoumicu treba li i mogu li se ova dva zakonom razgraničena domena spojiti, i da li će time latinica moći da se koristi isključivo u privatnoj komunikaciji.
Ministarstvo kulture i informisanja smatra tendencioznim naslov teksta „Latinica glavni neprijatelj“, koji je objavljen 14. avgusta na strani 5 u vašem listu.
Predlozi za zaštitu ćirilice, koji podrazumevaju i kaznene mere, Ministarstvo kulture opravdava potrebom da se upotreba pisma uskladi sa Ustavom te predupredi apsolutna dominacija latinice…
Predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović potvrdila je da je u pripremnoj fazi zakon kojim bi ćirilica bila normirana kao glavno pismo u Republici Srpskoj.
