Šetali, ne šetali, policija ne štiti pripadnike LGBT+ populacije

U poređenju sa Europrajdom od pre par godina, kada se na ulicama Beograda osećala jeza jer su pripadnici desno orijentisanih frakcija i huligani vrebali iza svakog ćoška, šetnja je ovog septembra izgledala lepršavo, u duginim bojama, ali i protiv predsednika i njegovog režima, sa velikim akcentom na solidarnost sa studentskim i građanskim protestima.

Šesnaestominutnom tišinom ispred Pravnog fakulteta, učesnici Prajda odali su počast žrtvama pada nastrešnice u Novom Sadu.

Na više lokacija u gradu, tokom šetnje, građani su sa terasa mahali učesnicima povorke Ponosa.

Od „incidenata“, zbilo se to da je šaka građana okupljena u dvorištu Vaznesenjske crkve dobacivala uvrede povorci Ponosa, na šta se ni govornici sa razglasa Prajda nisu ustručavali da odgovore. Okupljeni oko crkve uzvikivali su „Pravoslavna Srbija“ – ubeđenje koje im niko ne osporava, dok se, s druge strane, prava LGBT+ populacije u Srbiji decenijama sistemski i institucionalno osporavaju.

Ono što je obeležilo ovaj Prajd nisu napadi sa strane – čak je atmosfera u tom smislu delovala neuobičajeno dobroćudno, iako se na mrežama deli objava da je jedan strani državljanin napadnut prilikom odlaska u hotel posle učešća u Paradi. Njega je najviše uznemirilo to što, prilikom prijave povreda policiji, policija nije reagovala. Ne reaguje ni kada su njeni građani u pitanju.

Ono što je, naime, najjači utisak s ovog Prajda tiče se upravo policije, jer je ona unela neslaganja unutar same LGBT+ zajednice i podelila ih na dve strane, što je obeležilo ovogodišnji događaj.

Iako sa istim ciljem – učešće i solidarnost sa trenutnim antirežimskim protestima – zajednica je ove godine bila neusaglašena oko izlaska na Prajd, jer isti obezbeđuje ista policija koja tuče i hapsi sve građane (među kojima su i pripadnici zajednice) tokom studentskih i građanskih protesta širom Srbije.  Zbog toga je određeni deo pripadnika LGBT+ populacije pozvao da se na Prajd ne izađe.

Iako su tehnički i jedna i druga strana LGBT+ populacije imale dobru poentu, sve se završilo na tome da ništa nije promenjeno.

Niti će Prajd jednom godišnjom šetnjom moći nešto da promeni, niti će neučestvovanjem na istom doprineti poboljšanju položaja LGBT+ zajednice u Srbiji.

Ono što bi eventualno pomoglo srpskom LGBT+ narodu jeste domaća Stounvolska revolucija.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.