Oko 12 miliona Nemaca je siromašno i u tom broju je najtragičnije što se ne menja. Siromaštvo je u Nemačkoj skandalozno zacementirano zakonima, odnosno voljom političara zaključila je ove nedelje Nemačka nacionalna konferencija o siromaštvu upozoravajući da svaki četvrti ili 7,6 miliona Nemaca radi u zoni niskih plata i zavisan je od državne pomoći.
Siromašnim se u Nemačkoj smatra svako ko mesečno na raspolaganju, uključujući i socijalne transfere, ima manje od 952 evra. Siromaštvo se ne smanjuje ne zato što srednji sloj siromaši, jer ne siromaši, nego se taj sloj smanjuje jer u Nemačkoj više gotovo nije moguće iz sloja siromašnih, i zakonom uslovljene zone niskih plata, prebaciti se u srednji sloj. Ne pomaže ni obrazovanje – društvena mobilnost je blokirana.
Ugledni Špigl piše da je tvrdnja o narasloj neravnomernosti u raspodeli ogromne nemačke privatne neto-imovine od ukupno oko 10 biliona evra tačna, dok se navodi o rastu jaza među dohocima bogatih i siromašnih slojeva ne mogu potvrditi. Tačno je, piše Špigl, da danas 50 odsto „donjeg dela“ stanovništva na materijalnoj skali poseduje tek jedan odsto imovine, a najviših 10 odsto više od polovine. U toj je zoni jaz za poslednje četiri godine porastao.
Ali dohodovna nejednakost u Nemačkoj, mereno Đinijevim indeksom, stagnira još od 2005. i ima nisku vrednost (0,29) i u poređenju sa evropskim i u poređenju sa svetskim prosekom tvrdi nedeljnik pozivajući se na Nemački institut na privredna istraživanja (DIW). Dohoci siromašnih i bogatih se od 2005. približavaju zahvaljujući padu nezaposlenosti, a pad nezaposlenosti se, tvrdi nemačka vlada, ima zahvaliti niskim platama.
Kad su tokom nedavne posete kancelarke Angele Merkel Moskvi, ona i ruski predsednik Vladimir Putin razmenjivali uobičajene ljubaznosti, na primedbu Merkelove da ljudska prava u Rusiji nisu na zavidnom nivou, Putin je imao spreman odgovor: ni u Nemačkoj položaj žena nije na zavidnom nivou.
Mišljenje predsednika Putina potvrdila je nedavno i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a potvrđuju je i nemački podaci o siromaštvu. Prosečna stopa siromaštva u Nemačkoj iznosi 15,8 odsto, a među ženama 16,8 odsto, među samohranim roditeljima (uglavnom majkama) i njihovom decom stopa siromaštva je visokih 37,1 odsto.
Nemačko rešenje za nezaposlenost bazirano na neregulisanoj zoni niskih plata i radu sa skraćenim vremenom u najvećoj meri se realizuje na teret žena, i to uglavnom žena sa decom. Jer, kako je više puta upozorio OECD, u bogatoj Nemačkoj je vrlo loše rešeno pitanje zbrinjavanja mlađe dece, pa se majke najčešće odlučuju na dugogodišnje poslove sa skraćenim vremenom – 62 odsto majki starosti između 25 i 54 godine – što rezultira njihovim malim platama, kasnije malim penzijama, i smanjenim izgledima za napredovanje. A da ni to ne bude malo, kritikuje OECD Nemačku, od 2013. će posebnim novčanim dodacima biti nagrađivani roditelji koji svoje dete ne zbrinjavaju u državnim jaslicama ili obdaništima (umesto da se broj tih dečjih institucija poveća, a cena smeštaja u njima učini povoljnijom, zbog čega je mnogo pohvala dosad dobijala Francuska).
Nemice na srednje plaćenim poslovima zarađuju 22 odsto manje nego muškarci, u slobodnim profesijama čak 63 odsto manje. U Nemačkoj je, među zemljama OECD, najveća razlika između penzija muškaraca i žena.
Predizborno fingiranje
Konferencija o siromaštvu natrljala je nos nemačkoj Vladi i optužila je da je, u predizbornoj godini, doterivala svoj nedavno objavljeni tradicionalni četvorogodišnji izveštaj o siromaštvu u toj bogatoj zemlji i to tako što je iz njega izbacila zaključke tipa „privatna imovina u Nemačkoj veoma neravnomerno je raspoređena“, dohodovna neravnomernost se povećava „što kod stanovništva vređa osećaj pravičnosti“ i „može da ugrozi društvenu stabilnost“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
